To je izjavio predsednik SAD Donald Tramp prošle srede tokom obraćanja u terminu najveće gledanosti iz Bele kuće.
„Otvorite, je.eni moreuz, vi ludi idioti, ili ćete živeti u paklu – SAMO GLEDAJTE!“
Ovo je Tramp napisao u nedelju na platformi Truth Social.
Šta se promenilo? Pa, pre svega cena nafte, piše CNN.
Cena američke nafte skočila je više od 11 odsto u četvrtak, dan nakon njegovog govora, i zabeležila cenu iznad 111 dolara po barelu – najvišu cenu u poslednje četiri godine i jedan od najvećih jednodnevnih skokova u istoriji.
Nafta tipa West Texas trgovala se oko 100 dolara po barelu neposredno pre Trampovog govora, a ispod 70 dolara pre početka rata.
Tramp je u pravu kada kaže da Sjedinjene Države vrlo malo zavise od nafte iz Bliskog istoka koja prolazi kroz Ormuski moreuz – usku plovnu rutu kroz koju obično prolazi oko 20 odsto svetske nafte. Amerika dobija samo oko pola miliona od 20 miliona barela sirove nafte koje dnevno troši iz tog moreuza – veoma mali iznos koji se može nadoknaditi naftom iz drugih izvora.
Ipak, Trampova poslednja pretnja, obasuta psovkama, naglašava jasnu istinu: zdravlje američke ekonomije mnogo više zavisi od Ormuskog moreuza nego što predsednik priznaje.
Ponuda i potražnja
Sjedinjene Države su u poslednjih 15 godina postigle značajan napredak u transformaciji svoje energetske industrije zahvaljujući hidrauličnom frakovanju i horizontalnom bušenju, naročito u Permian basenu u Teksasu. Danas Amerika proizvodi oko 22 miliona barela nafte dnevno, što je dvostruko više od Saudijske Arabije i malo više od ukupne dnevne potrošnje SAD.
Amerika je energetski nezavisna. Donekle.
I dalje uvozi više od šest miliona barela nafte dnevno – oko trećine potrošnje. Takođe izvozi oko četiri miliona barela dnevno.
To je zato što nisu sve vrste nafte iste: Amerika proizvodi svetlu, slatku naftu, odličnu za benzin, ali lošu za grejanje, asfalt, dizel i druge teže destilate. Zato SAD moraju uvoziti tešku, sumpornu naftu iz zemalja poput Venecuele i Bliskog istoka.
Naftno tržište je globalno. Kada ponuda opadne u jednoj regiji, to utiče na sve lokacije. Tokom nestašica, uvoznici nafte konkurišu za dostupne barele, što podiže cenu, napominje Den Pikering, osnivač Pickering Energy Partners.
Dakle, SAD su dobro snabdevene i verovatno će ostati snabdevene naftom tokom rata u Iranu. Problem nije u snabdevanju, već u tome što Amerika nije izolovana od šokova globalnog tržišta nafte.
Energetska ekonomija
Visoke cene energije su očigledna posledica rata SAD protiv Irana i efektivnog zatvaranja Ormuskog moreuza. Cene nafte ostale su visoke i u ponedeljak nakon Trampove pretnje da će uništiti iranske elektrane i mostove. Cene benzina u SAD porasle su na prosečnih 4,11 dolara po galonu.
Visoke cene već pogađaju američku ekonomiju. Mnogi srednji i niži slojevi stanovništva, koji su već bili pogođeni visokim cenama, bore se sa troškovima dok neke male firme, koje ne mogu da podignu cene dalje, donose teške odluke o zapošljavanju.
Veća zabrinutost nastaje ako visoke cene unište potražnju za benzinom i naftom. Cene mogu pasti, ali ako su previše skupe za prosečnog Amerikanca da napuni automobil ili avion, to bi moglo stvoriti ozbiljne probleme za ekonomiju.
Pad ekonomije od 30 triliona dolara nije lak zadatak. Iako je osam od poslednjih devet recesija prethodilo šoku cena nafte, rat traje tek pet nedelja i možda će morati da se nastavi još mesecima da bi izazvao recesiju.
Analitičari Volstrita procenjuju da svaki rast cene nafte od 10 dolara po barelu smanjuje BDP SAD između 0,1 i 0,4 procentna poena. Trenutni rast od 40 dolara mogao bi oduzeti oko jedan procent BDP-u – značajno, ali ne dovoljno da ozbiljno naruši ekonomiju.
Ali situacija može brzo postati mnogo gora ako cene naglo porastu. Nafta nije jedini faktor: sve što se isporučuje kamionom poskupljuje jer dizel poskupljuje. Takođe, mnogi uvozi preko moreuza, uključujući aluminijum, helijum i đubrivo, povećavaju cene građevinskog materijala, mikročipova i hrane.
Godišnja inflacija za mart očekuje se oko 3,5 odsto, što bi potpuno poništilo prošlogodišnji prosečni porast plata američkih radnika.
„Američka ekonomija može podneti šok izazvan naftom preko 100 dolara po barelu na određeni period“, kaže Džo Bruselas, glavni ekonomista RSM US. „Ako cena nafte poraste na 150 ili 200 dolara po barelu, to je sasvim druga priča“.
Istina o moreuzu
To može biti značajan razlog Trampove zabrinutosti oko Ormuskog moreuza.
Tramp je od početka rata govorio kontradiktorno o moreuzu. Njegova administracija obećala je mornaričku pratnju tankera i osiguranje za brodove koji su izgubili pokriće od pomorskih osiguravača.
Takođe je rekao da tankerima treba hrabrost da plove moreuzom i da zemlje koje više zavise od nafte iz Bliskog istoka treba same da pomognu u otvaranju moreuza.
„Idite po svoju naftu sami!“ napisao je Tramp na Truth Social u utorak.
Trampova promenljiva retorika utiče na cene nafte – skaču ili padaju – ali generalno cene rastu jer postaje jasno da Iran kontroliše moreuz, a američki izlazak iz rata možda neće ponovo otvoriti ključnu plovnu rutu za tankere.
Trgovci su krajem prošle nedelje, zabrinuti da Tramp nije obezbedio strategiju izlaska iz rata sa Iranom, izrazili bojazan da njegove pretnje eskalacijom mogu dodatno ugroziti snabdevanje naftom.
Iran je, u međuvremenu, saopštio da će naplaćivati takse za siguran prolazak kroz moreuz – taksu koju će mnoge zalivske zemlje verovatno odbiti da plate. Čak i delimično otvoren moreuz ostavio bi svet bez 4,4 do 8 miliona barela dnevno, procenjuje globalni energetski strateg Sitija, Enthoni Juen.
Tramp je postavio rok do utorka u 20 časova po istočnoameričkom vremenu da Iran ponovo otvori moreuz. Nije jasno kakav će biti odgovor Irana niti da li i kako SAD mogu naterati Iran da ga ponovo otvori.
