Globalnim zagrevanjem u Evropi najviše su pogođeni gradovi na severu kontinenta, ali i na Pirinejskom poluostrvu i Balkanu, gde se borba protiv klimatskih promena odlaže za budućnost.
Skoplje je među 20 evropskih gradova sa najvećim rastom temperature a Prizren među prvih 50, pokazao je danas objavljeni izveštaj Evropske mreže za data novinarstvo (European Data Journalism Netnjork, EdjNet).
Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama u decembru 2015. godine 195 država se obavezalo da će ograničiti rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba.
Međutim, podaci pokazuju da je u mnogim evropskim gradovima taj prag već dostignut. EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECMNjF) koji se odnose na period od 1900. do 2017. godine i tiču se više od 500 evropskih gradova, od kojih 78 na Balkanskom poluostrvu.
Iako je opšte mišljenje da je prosečna globalna temperatura porasla za oko jedan stepen u odnosu na preindustrijsko razdoblje, nova analiza pokazuje da je u mnogim evropskim gradovima porast temperature uveliko premašio tu vrednost.
Uzimajući u obzir razliku u prosečnim temperaturama izmerenim u 20. i 21. veku, grad u kojem je zabeležen najveći porast temperature, od preko tri sepena Celzijusa, jeste Kiruna u Švedskoj.
Naime, sever Evrope je oblast koja se najbrže zagreva i 18 od 20 gradova sa najvećim rastom temperature je u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.
Prema analiziranim podacima, među tih 20 gradova je i Skoplje, gde je između 2000. i 2017. prosečna temperatura porasla za 2,2 stepena Celzijusa u odnosu na 20. vek.
Od 558 gradova, Skoplje je na 15. mestu po porastu prosečne temperature.
Mnogi drugi gradovi Jugoistočne Evrope su u vrhu liste: Bukurešt i Krajova u Rumuniji, kao i Prizren na Kosovu.
U tim gradovima je zabeležen rast temperature od 1,4 stepena i nalaze se među 50 evropskih gradova u kojima je došlo do najvećeg rasta temperature, preneo je Oservatorio Balkani Kaukazo Transevropa (Ošervatorio Balcani Caucaso Transeuropa, OBCT).
Još jedan važan pokazatelj klimatskih promena je broj toplih dana u godini, s obzirom da visoke temperature dovode do porasta broja smrtnih slučajeva.
Kako se navodi u izveštaju, osim broja toplih dana, koji u velikoj meri zavisi od osobenosti gradova, postoji i temperaturni prag koji je isti na svim geografskim dužinama, a čije premašivanje utiče na kognitivne sposobnosti.
Naime, brojna istraživanja su pokazala da kada srednja dnevna temperatura premaši 22 stepena Celzijusa sposobnost učenja kod dece opada, naročito kada je u pitanju matematika.
Od 2000. u Tirani i Splitu ova granična vrednost je premašena tokom školske godine u proseku u 14 dana, pri čemu u Puli 15 a u Beogradu, Bukureštu i Zadru 13 dana.
"Klima se menja na celom kontinentu, ali Zapadni Balkan je posebno osetljiva regija", istakao je u intervjuu za OBCT stručnjak za energetiku i životnu sredinu u Savetu za regionalnu saradnju (RČ) Radovan Nikčević.
RČ je nedavno objavio studiju u kojoj se predviđa porast temperature na Zapadnom Balkanu od 1,7 stepeni Celzijusa do kraja veka.
Podaci koje analizirao EđNet pokazuju da je u 17 gradova na Zapadnom Balkanu, za koje su dostupni podaci, već zabeležen prosečan porast temperature od jedan stepen.
Jedan od naročito zabrinjavajućih aspekata, kada je reč o Zapadnom Balkanu, jeste kašnjenje u usvajanju evropskih normi za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama, navodi se u izveštaju EđNet.
EđNet čini konzorcijum partnera među kojima su nemački Špigel onlajn (Spiegel Online), italijanski OBCT, holandski NRC Handelblad, francuski Alternativ ekonomik (Alternative Economiljues) i Kvest-Frans (Ouest-France), španski Konfidensial (El Confidencial).
