img

img
 

Umetnost posle 1918 - u potrazi za novim inspiracijama

Francis Picabia – Hera / Otaïti, 1930

Užasi Prvog svetskog rata izazvali su potragu za novim inspiracijama u umetnosti, a grupe umetnika će se prepustiti nadrealističkim snovima, osudi društva, povratku redu i figurativnoj umetnosti.

Avangarda - kubizam, ekspresionizam i apstraktna umetnost - već je bila potpuno formirana pre rata, u periodu između 1905. i 1914, smatraju eksperti za taj period.

Ono što se pojavilo 1917. i 1918. je "užasna tuga" u umetničkom izrazu, obeležena "zamrznutim slikama i tamnim bojama", navodi profesor Piter Rid s Kentskog univerziteta.

"Civilizacija je bankrotirala. Umetnici su poveli kampanju demoralisanja da bi ponovo stvorili svet. Hteli su Marksa da bi promenili svet i Remboa da bi promenili život", kaže on.

Frontovi su razdvojili brojne umetnike koji su do tada bili prijatelji, stvarajući nove grupe.

Francis Picabia / 291

 

Kler Garnije iz Pikasovog muzeja u Parizu smatra da je neophodno "dekonstruisati ideju" da je moderna umetnost u potpunosti plod reakcija na svetski sukob.

"Dada je rođena 1916. godine. Naknadne reakcije su vidljivije u Nemačkoj nego u Francuskoj ili Engleskoj. Nemački umetnici su dublje opisivali front i njegove posledice. Može se videti preorijentacija na fotografiju i film, što je efikasnije za opisivanje borbi od slika", navodi Garnije, i dodaje da su umetnici provodili malo vremena u rovovima, iako je i tu bilo izuzetaka.

Između 1916. i 1918. debate su bile žive u kafanama na Monparnasu, u trenutku kada su pisci poput Andrea Bretona i Luja Aragona krčili put ka nadrealizmu.

U čitavoj Evropi su dezorijentisani umetnički pokreti tražili najbolji odgovor na traume: estetiku mašine kubizma-realizma, čiste i skladne oblike i boje holandskog pokreta De Stijl, oduzimanje forme nemačkog Bauhausa, geometrijske forme konstruktivizma.

Takođe je tu bila i "metafizička umetnost" slikara poput Italijana Đorđa de Ćirika, i najzad Dada i osveta provokacije, osveta iracionalnog nad razumskim sistemima.

Treća inspiracija bila je gorka satira nemačkih ekspresionista, koji su opisivali korupciju i prostituisanje sveta koji nastavlja po starom.

Alfred Stieglitz photograph of Marcel Duchamp - Fountain, 1917

 

Dada je rođena u Cirihu 1916. a Tristan Cara je donosi na Monparnas posetom Bretonu, takođe doprinoseći nadrealizmu.

Istoričarka Anet Beker kaže da je je kod slikara nastupila promena u vidu radikalizacije u izboru tema.

"Ubeđena sam da je Marsel Dišan mislio na rovove kada je 1917. napravio svoj čuveni pisoar, izuzetnu porugu kada je toliko ljudi bilo unakaženo, pa i seksualno", navela je ona.

Profesor Rid navodi da je i Zigmund Frojd širio svoju auru, "tražeći bolju budućnost u skoku u dubine nesvesnog, kao reakciju na previše automatizovani duh", suočen sa svetom mašine u kom je čovek "samo mali zupčanik".

Izvor inspircije su bila i neka postkonfliktna iskustva, poput iluzija traumatizovanih vojnika.

Nagon za povratkom reda se pokazuje i kod Pikasa

"Pikaso je otvorio školu, i mnogi nekadašnji kubisti i futuristi se vraćaju klasičnoj figurativnoj umetnosti, renesansnim modelima. Videvši društvo koje je eksplodiralo, oni traže veze, čvrstu osnovu", kaže Rid.

"Svi slikari slikaju kao i ranije, ali sada prikazuju užasne scene. Bol se najviše vidi kod Nemaca, kod Grosa, Diksa i Bekmana, na primer", kaže Anet Beker. Pobeđeni Nemci najviše prikazuju prosjake, izobličenih i slomljenih lica.

U Rusiji je boljševička revolucija stvorila umetnički "lonac" ali on će biti obuzdan komunističkom vlašću, što će dovesti do rađanja socijalističkog realizma.

 SAD su umetničke škole uvozile iz Evrope, tada u jeku rata. U Njujork su ih donosili umetnici poput Fransisa Pikabie i Marsela Dišana i zamenjivali određenu vrstu akademizma koja je postojala.

Bogati američki kolekcionari su pomagali dadaizam, nadrealizam i druge, a u Harlemu će biti stvoren pokret crnih umetnika.

 

 

 

 

 

Beta
Novine Toronto, broj 
1559
Toronto 
01. November 2018.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...