cerait helping your business grow big

Uragan Dorijan kao vesnik katastrofa klimatskih promena

 

Razaranja od prirodnih nepogoda, poput uragana Dorijan koji je opustošio Bahame, biće sve češća i silovitija zbog klimatskih promena i podizanja nivoa mora usled topljenja ledenog pokrivača u polarnim predelima, kao na Grenlandu gde bi ove godine rekordne količine leda mogle nestati, pišu svetski mediji.

Mada uragan Dorijan nije izazvan klimatskom krizom, poznato je da klimatske promene pogoršavaju posledice takvih oluja, povećavajući njihov intenzitet, udare i padavine, ukazuje CNN.

Uragani su najsnažnije oluje na planeti i postaju sve snažniji zahvaljujući zagrevanju okeana, ističe CNN. Dorijan, drugi najsnažniji uragan na Atlantiku u modernoj istoriji, najsnažniji je uragan koji je došao do kopna Bahama gde je iza sebe ostavio katastrofalnu štetu i sedam mrtvih, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).

Udari oluja s nanošenjem velikih talasa, a ne vetar ili kiša, prvi su ubica u uraganima, a klimatske promene ih čine gorim.

Nivo mora se već povećava kao posledica klimatskih promena, a, prema konzervativnim projekcijama, do kraja veka će se povećati za 30 do 60 centimetara. CNN objašnjava da povećanje nivoa mora za samo dva do ti centimetra može napraviti dramatičnu promeni koliko voda može otići daleko na kopno, što nanosi razorne posledice.

Druga najopasnija posledica oluja su pljuskovi koji donose poplave. Naučnici su uvereni da klimatske promene pogoršavaju padavine od oluja, pošto topliji vazduh donosi veća isparavanja.

Pored toga, ukazuje CNN, topliji okeani pogonsko su gorivo za uragane, zbog čega naučnici veruju da će se oluje brže intenzivirati.

Usled globalnog zagrevanja led na Grenlandu se ubrzano topi. Iako je Grenland dosta udaljen od naseljenih oblasti, njegov sudbina bi mogla imati velike posledice povećanjem nivoa mora i s ozbiljnim poplavama u budućnosti, ukazuje BBC.

Donedavno je ledeni pokrivač na Grenlandu bio u ravnoteži – količina snega koja padne zimi je bila otprilike ista količina leda koja se otopi leti. Prošle godine je čak došlo do povećanja leda, ali je to relativno neobično, navodi BBC i dodaje da je u proteklih 30 godina, Grenland uglavnom gubio led.

Istraživači kažu da bi Grenland ove godine mogao da izgubi više od 450 milijardi tona leda, što bi moglo da poveća nivoe mora do dva milimetra.

Ledeni pokrivač na Grenlandu mestimično je debeo dva do tri kilometra. Ako bi se otopio sav led na Grenlandu, nivo mora u svetu bi se podigao za do sedam metara.

Mada, kako navodi britanski servis, niko ne očekuje da bi se to moglo desiti kroz nekoliko stotina, pa i hiljadu godina, i malo povećanje topljenja leda u predstojećim decenijama bi moglo ugroziti milione ljudi koji žive na niskim nadmorskim visinama.

Naučnik Džejson Boks iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda rekao je za BBC da se nedavno povećanje prosečne temperature oseća na ledu na Grenlandu.

"Već to je, u suštini, smrtna kazna za ledeni pokrivač Grenlanda, zato što u budućnosti očekujemo da temperatura nastavi da raste. Tako da gubimo Grenland – samo je pitanje koliko brzo".

Istovremeno, led na Arktiku više nije beo, već više sivkast, ukazuje BBC. Ranije se mislilo da je to posledica zagađena koje vetrovi donose na sever, ali su naučnici ustanovili da su razlog mikroskopske alge koje bujaju na otopljenom ledu. Pretvaranjem leda u sivu ili crnu površinu, alge doprinose da led privlači više sunčevih zraka, što ubrzava zagrevanje i doprinosi daljem topljenju.

Uragan Dorijan je i istorijski šok i vesnik budućnosti, ističe u Fajnenšl tajmsu istoričar Adam Tuzi, dodajući da su u svetu ubrzanih klimatskih promena, grozni snimci s Bahama kako ljudi beže pred poplavama filmska najava predstojećih oluja.

Uragan je obelodanio nejednaku i odvojenu socijalnu strukturu arhipelaga – pogodio je i izolovane ultrabogate zajednice i hotele, kao i siromašne četvrti s udžericama. Ali, kako ističe Tuzi, u bogatim krajevima već posle 36 sati su počeli radovi za obnovu raja, dok bi vlada u Nasau mogla biti suočena s računom za štetu od preko osam milijardi dolara, što će biti ogroman teret za Bahame.

Uoči uragana bilo je poziva za evakuaciju, ali gde bi žitelji udaljenih ostrva mogli da se evakuišu, pita autor teksta u britanskom listu, jer ostrvske države ne nude mesto za sakrivanje od oluja veličine i žestine Dorijana.

Slike s Bahama koje kruže internetom prikazale su još jednu realnost, dodaje se u tekstu. Ekonomija jednog od pogođenih ostrva se oslanja na neformalnu radnu snagu, koju ne čine državljani Bahama, već neregistrovani migranti s Haitija. Oni čine najmanje 15 odsto populacije ostrva koje je najgore pogođeno uraganom. Živeći u straćarama, oni su najugroženiji.

Zbijenost bogatstva i siromaštva na Bahamima je nesumnjivo ekstremna, kao i izloženost klimatskim promenama. Ali slike s Bahama su minijaturna slika celog sveta, ocenjuje Tuzi i ističe da su sa sadašnjim trendovima globalnog zagrevanja, međupovezanosti i rasta nejednakosti, one predskazanje naše budućnosti.

Partija golfa američkog predsednika Donalda Trampa dok je Dorijan uništavao Bahame i kretao ka SAD dobra je metafora kako elite pristupaju krizama koje su stvorile i koje dalje podstiču, piše u Gardijanu Kejt Aronof, dodajući da je jedna od najokrutnijih realnosti globalnog zagrevanja to što su prve i najveće žrtve ljudi koji su mu najmanje doprineli.

Države kao SAD su stvorile ogromno bogatstvo sagorevanjem fosilnih goriva i eksploatacijom zemlje i rada u državama koje su najugroženije od povećanja temperature, a slične nejednakosti, ističe Aronof, postoje i u okviru zemalja kao što su SAD, gde najveću štetu nanose milijarderi i direktori fosilne industrije koji su najbolje opremljeni da se zaštite od nepovoljnog vremena.

Zemlje ugrožene klimatskim promenama decenijama traže ambiciozne mere za njihovo ublažavanje – Alijansa malih ostrvskih država (Aosis), među kojima su i Bahami, već su pogođene klimatskim promenama i imaju relativno malo finansijskih resursa da se izbore s njima.

Međuvladin panel za klimatske promene procenio je da će za zadržavanje zagrevanja na ispod 1,5 stepeni Celzijusa, što je već opasno za neke države, zahtevati investicije u dekarbonizaciju u vrednosti od 3.000 milijardi dolara do 2050, dok će, ukazuje Aronof, hiljade milijardi dolara biti potrebne za prilagođavanje postojećim klimatskim posledicama, kako bi se obezbedilo da uragani poput Dorijana naprave manju štetu.

Kao najveći emiter štetnih gasova i najveća ekonomija, SAD imaju i mogućnost i odgovornost da se ubrza dekarbonizacija, ističe Aronof i ukazuje da je prethodna američka administracija obećala tri milijarde dolara za Zeleni klimatski fond, ali da je odvojeno tek manje od milijardu dolara, pre nego što je Tramp povukao obećanje.

 

 

 

 

 

Beta
Novine Toronto, broj 
1582
Toronto 
05. Septembar 2019.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke