Tramp je prekoračio ovlašćenja kada je koristio zakon iz 1977. godine o vanrednoj situaciji (IEEPA) za uvođenje recipročnih carina širom sveta, dodali su.
Taj zakon omogućava da, u slučaju proglašenja vanredne situacije, postoji kontrola ekonomske i trgovinske saradnje sa drugim zemljama.
Ako se Trampovoj administraciji dozvoli da prevlada sa strategijom o carinama, ona bi „zamenila dugogodišnju saradnju izvršne i zakonodavne vlasti u vezi sa trgovinskom politikom" koju ne kontroliše politika predsednika, rekao je u presudi vrhovni sudija Džon Roberts.
„Shodno tome, predsednik mora 'ukazati na jasno ovlašćenje Kongresa' kako bi opravdao svoje izuzetno korišćenje ovlašćenja za uvođenje carina.
„On to ne može", dodao je.
Tramp je u prvoj reakciji odluku suda nazvao „sramotom“, kažu izvori bliski BBC-ju.
Tramp je tvrdio da je vanredna situacija nastala zbog velikog trgovinskog deficita i uvoza fentanila i drugih droga, što je, prema njegovim rečima, opravdavalo primenu IEEPA zakona.
Više puta je pominjao carine na događaju u američkoj državi Džordžiji u četvrtak, 19. februara popodne.
Bez njih bi „svi bankrotirali", rekao je.
Sudije Vrhovnog suda su u novembru saslušale argumente o legalnosti Trampovih carina.
Ko je tužio Trampa?
Tužbu protiv Trampovih carina podnela je neprofitna advokatska firma Liberti džastis centar (Liberty Justice Center) u ime pet malih preduzeća koja uvoze robu iz zemalja koje podležu carinama.
Ovo je jedna od sedam tužbi koje osporavaju trgovinsku politiku Trampove administracije, zajedno sa tužbama 13 američkih država i drugih grupa koje zastupaju mala preduzeća.
Administracija američkog predsednika početkom aprila najavila je povećanje carina velikom broju zemalja, a najviše je bila pogođena Kina.
Tramp je potom na 90 dana odložio primenu novih carina za sve, među kojima je i Srbija, osim za Kinu.
Amerika je Kini uvela nove carine od čak 145 odsto, na šta je Kina odgovorila kontramerama od 125 odsto.
Međutim, sredinom maja, Vašington i Peking su se dogovorili o uzajamnom smanjenju carina, odnosno tromesečnoj pauzi u uspostavljanju novih mera.
Prema tom dogovoru, američke carine smanjene su na 30 odsto u narednih 90 dana, a Kina je smanjila carine na američku robu sa 125 na 10 odsto za isti period.
Nekoliko dana kasnije, Tramp je najavio uvođenje carina od 50 odsto Evropskoj uniji, besan što pregovori sa evropskim blokom ne daju rezultate.
Iz Brisela su mu odgovorili da će štiti interese EU, a potom i da je potrebno još neko vreme za dogovor.
Odluka Vrhovnog suda potvrđuje ranije nalaze nižih sudova da su carine koje je Tramp uveo u skladu sa IEEPA bile nezakonite.
Niži trgovinski sud je u maju presudio da je Tramp prekoračio ovlašćenja sveobuhvatnim porezima i sprečio stupanje na snagu većine, ali je taj ishod odložen jer je vlada podnela žalbu.
Donald Tramp je često govorio da carine štite i otvaraju domaća američka radna mesta i da ih doživljava kao način podizanja američke privrede i poreskih prihoda.
Kanadski ministar trgovine: Odluka Vrhovnog suda o Trampovim carinama potvrda da su bile nepravedne
Ministar trgovine Kanade Domink Le Blank rekao je da je odluka Vrhovnog suda SAD o ukidanju carina koje je američki predsednik Donald Tramp uveo Kanadi i drugim zemljama, samo učvrstila stav njegove zemlje da su te carine bile "nepravedne", prenosi BBC.
Međutim, Le Blank je dodao da ostaje da se radi na sektorskim carinama u sektoru kanadske automobilske industrije, i sektorskim carinama na čelik i alumunijum.
Prema njegovim rečima, te industrije trpe od ovih carina.
