Zaposleni i saradnici Radio-televizije Srbije (RTS) ukazali su na cenzuru, pritiske i nesiguran radni status u javnom medijskom servisu, dok su učesnici medijskog slušanja u Beogradu ocenili da su za njegovu reformu potrebne zakonske, institucionalne i finansijske promene.
Autor i voditelj Radio Beograda Miša Stojiljković izjavio je da se novinari RTS-a suočavaju sa svakodnevnom cenzurom i pritiscima, navodeći da je šest meseci bio kažnjen uz pretnju gubitkom posla zbog suprotstavljanja cenzuri.
"Oni koji profesionalno i dobro rade sklanjaju se u drugi plan, a nekima se i preti. Intenzivno se dovode kolege i koleginice iz podobnih medija. Dovode se novi ljudi umesto nas koji želimo da radimo u skladu sa pravilima profesije. Koleginica i ja bili smo kažnjeni jer smo se suprotstavili cenzuri", rekao je Stojiljković, a prenelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Reditelj Ivan Pecikoza rekao je da mu posle osam godina angažovanja po autorskim ugovorima nije produžen angažman nakon formiranja grupe zaposlenih i saradnika RTS-a "Naš pRoTeSt", ocenivši da to pokazuje da problem u produkciji nije višak zaposlenih.
"Isto se dogodilo velikom broju ljudi, među kojima su i montažeri. Meni su ostale neke emisije koje nisu izmontirane. To znači da nije tačno da u produkciji ima viška ljudi", rekao je Pecikoza.
Pravnica i istraživačica NUNS-a Marija Babić predstavila je preporuke građanske skupštine o reformi RTS-a, navodeći da građani traže bolju komunikaciju sa javnim servisom, veću odgovornost rukovodstva, modernizaciju programa i promenu programske šeme.
"Građani nisu zadovoljni načinom na koji RTS komunicira sa njima. Isticali su da su im potrebne povratne informacije kada se obrate RTS-u i da žele odgovore na sva postavljena pitanja. Preporuke deluju oštro, što pokazuje da građani nemaju poverenja u RTS.
Profesor u penziji Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da promena RTS-a ne može biti sprovedena preko noći niti mimo zakona, ali je ukazao da javni medijski servisi u Srbiji, umesto da budu integrativni faktor, produbljuju društvene podele.
"Iluzija je da se nešto može promeniti već prvog dana nakon političkih promena. Sve mora da bude urađeno u skladu sa zakonom, a ne po volji onoga ko ima moć", rekao je Veljanovski.
On je naveo da nisu ispoštovani zakonski rokovi za izbor Programskog saveta RTS-a i ombudsmana, kao ni rok do kojeg je REM trebalo da donese akt o izboru članova upravnih odbora javnih medijskih servisa.
Dragan Kremer, predstavljajući CRT-inu Mapu restrukturiranja javnog medijskog servisa, ocenio je da je neophodna nova sistematizacija radnih mesta, promena produkcionih modela i transparentni konkursi, kako se reforma ne bi svela na zamenu ljudi u nepromenjenom sistemu.
"Mora se napraviti nova sistematizacija radnih mesta i uspostaviti novi produkcijski modeli. Sve to zahtevaće znatno manji broj radnih mesta i drugačiju strukturu zaposlenih. Kada taj proces bude završen, potrebno je raspisati transparentne, detaljno uređene i profesionalno sprovedene konkurse za ta radna mesta. Ne radi se, dakle, samo o tome da jedne ljude zamene drugi u nepromenjenom sistemu, jer to neće doneti dobre rezultate", smatra Kremer.
Medijsko slušanje o stanju i reformi RTS-a održano je u Češkom domu u Beogradu.
Beta