Ljudsku analogiju kojom vodeći trgovac zlatom Ros Norman objašnjava psihologiju iza zlatnog buma čini teškoća obnove poverenja posle razvoda braka izazvanog neverstvom jednog partnera.
„Zamislite da ste u braku“, napisao je Norman, u belešci objavljenoj na svom sajtu MetalsDaily.com. „Vaš partner je neveran, ali se kasnije pokaje. Kada ponovo počinjete da mu verujete?“.
Slabost globalnih finansija
„Upravo s tom dilemom danas se suočavaju oni koji menjaju imovinu. Osećaju se iznevereno od sadašnjeg sistema, zbog opadajućeg poverenja u dolarsku imovinu, rastućeg duga i nedostatka političke hrabrosti da se suoči sa realnošću“.
Norman ne daje sopstvenu prognozu cene zlata. Predugo je u ovom poslu da bi upao u tu zamku.
Ali sa velikim autoritetom piše o signalu koji zlato šalje, obavljajući svoju bezvremensku ulogu ne samo kao alternativna imovina ili sredstvo diverzifikacije portfelja, već kao imovina poslednje instance – nešto stvarne vrednosti što nije nečije obećanje da će platiti.
„Rast zlata iznad 5.000 dolara po unci odražava duboku slabost globalnih finansija, koja se još ne ogleda u vrednosti akcija“, napisao je Norman.
Sistematski kolaps poverenja
„Ne radi se samo o geopolitičkim tenzijama ili neizvesnosti. Reč je o temeljnom kolapsu poverenja i vere u sam sistem.
„Cena zlata, u suštini, nije samo tržišni pokazatelj. Ona je mašina za glasanje. Tiker može da skoči zbog vesti o političkoj otmici, udaljenim pobunama ili pretnjama u vezi s arktičkim resursima. Ali, osnovna priča ostaje ista. Zlato se ponovo kalibriše u svetu u kojem poverenje erodira, a dug se samoodrživo uvećava. A, naravno, te dve dinamike su tesno povezane“.
Norman je tražio znake da se cena zlata približava vrhuncu, ali nijedan nije uspeo da pronađe.
Čak je i najstarija maksima o taksistima i portirima koji dele savete o akcijama stavljena na probu kroz anegdotu o komentarima u seoskom pabu, gde su mu meštani i potpuni stranci postavljali pitanja o ceni zlata njemu i jednom kolegi trgovcu zlatom.
Ko predlaže štednju dobije smenu
„Zanimljivo je da, u trenutku kada ljudi počnu da nam govore gde misle da tržište ide, to je obično najjasniji znak da je blizu vrhunca“, napisao je.
„Za sada, međutim, barometar još nije pao – barem ne još“.
Kao značajan razlog za zabrinutost u finansijskom sektoru izdvojen je nastavak rasta duga, koji sam po sebi nije nužno loš, ali postaje ozbiljna opasnost kada izmakne kontroli i postane samoodrživ, a ne postoji politička volja da se izvuče iz tog poniranja.
„U liberalnom Zapadu rutinski smenjujemo lidere koji predlažu štednju, odbijamo da popijemo lek, i Istok to zna“, napisao je Norman.
Zavisnici od duga
„Postali smo zavisnici, navučeni na najnovije fiskalne stimulanse. Pa ko bi onda kupovao te šarmantne priznanice duga koje Zapad neprestano izdaje u vidu državnih obveznica i trezorskih zapisa kako bi održao našu naviku života iznad sopstvenih mogućnosti?“.
Norman je potom postavio pitanje šta bi moglo da dovede do kraja rasta cene zlata, ponovo koristeći gubitak poverenja u braku kao paralelu, dok se ekonomski savezi i pretpostavke sve više dovode u pitanje.
Posmatrano na taj način, napisao je, zlato postaje ekonomski ekvivalent aplikacija za upoznavanje poput Hindža i Tindera. To je potraga za alternativom kada postojeće stanje više ne deluje vredno zadržavanja.
Forbes
