Telefon, radio, televizor, laser, miš i mikroprocesor imaju mnogo komplikovaniju istoriju nego što sugerišu udžbenici. Brojni izumi pripisani su pogrešnim ljudima ili su njihovi pravi tvorci ostali u senci.
Istorija tehnologije voli jednostavne priče: jedan izum, jedan genije i jedan datum koji se lako pamti. Problem je što stvarnost gotovo nikada nije tako uredna.
Telefon nije samo Bell, radio nije samo Marconi, televizija nije samo Zworykin, a prvi komercijalni mikroprocesor nije nastao bez ključnog doprinosa čoveka čije ime danas većina ljudi jedva poznaje.
U mnogim slučajevima nije reč o klasičnoj krađi, već o kombinaciji patenata, novca, sudova, poslovne moći, tajnosti i jednostavno boljeg trenutka.
Upravo takve slučajeve izdvaja TheSavvyGamer u pregledu 20 tehnologija čija se istorija često priča kroz pogrešnog ili nepotpunog protagonista. Neki od ovih slučajeva završili su sudskim presudama koje su promenile zvaničnu verziju događaja, dok su drugi ostali istorijski sporovi o tome ko zaista zaslužuje priznanje.
Telefon koji nije počeo sa Alexanderom Grahamom Bellom
Jedan od najpoznatijih primera je telefon. Alexander Graham Bell ostao je zapamćen kao njegov izumitelj, ali je Italijan Antonio Meucci godinama ranije napravio i demonstrirao uređaj za prenos glasa. Problem je bio u novcu: Meucci nije mogao da nastavi da finansira zaštitu svoje ideje, dok je Bell uspeo da podnese patent.
Američki Kongres je 2002. godine formalno priznao Meuccijev doprinos, ali Bellov patent nije zbog toga poništen. To je dobar primer razlike između toga ko je nešto prvi napravio i ko je uspeo da pravno i poslovno kontroliše tehnologiju.
Tesla i radio
Ni radio nema tako jednostavnu priču. Guglielmo Marconi je decenijama bio glavno ime povezano sa izumom, ali je Vrhovni sud SAD 1943. godine poništio ključne delove njegovog patenta, uz zaključak da su relevantne ideje već bile sadržane u ranijim patentima Nikole Tesle, Olivera Lodgea i Johna Stonea.
Presuda je stigla nekoliko meseci nakon Tesline smrti i nije promenila način na koji je javnost uglavnom pamtila istoriju radija. Marconi je ostao simbol izuma, iako je pravna istorija mnogo komplikovanija.
Edison nije bio jedini sa sijalicom
Slična situacija postoji i kod električne sijalice. Thomas Edison jeste razvio komercijalno veoma važnu verziju sijalice i uspeo da izgradi čitav poslovni sistem oko električne rasvete, ali je britanski hemičar Joseph Swan imao funkcionalnu sijalicu sa užarenim vlaknom pre Edisona.
Njih dvojica su se na kraju našli u istoj kompaniji. Edisonova kompanija i Swanova kompanija morale su da se udruže kako bi poslovale u Velikoj Britaniji. Ovde je možda najbolji zaključak da izum nije isto što i proizvod. Swan je imao tehnologiju, dok je Edison uspeo da napravi infrastrukturu i poslovni model koji su je učinili masovno korisnom.
Televizija je imala veoma mladog pionira
Jedna od zanimljivijih priča odnosi se na Phila Farnswortha, koji je kao tinejdžer razvio ključnu ideju za elektronsku televiziju. RCA je, sa druge strane, godinama promovisao Vladimira Zworykina kao centralnu figuru razvoja televizije.
Spor je završio i pred sudom, a Farnsworthov bivši nastavnik imao je crtež koji je poslužio kao dokaz da je mladi pronalazač svoju ideju zamislio pre Zworykina. RCA je na kraju morao da plati naknade Farnsworthu.
FM radio je možda najtužniji slučaj
Edwin Armstrong je razvio FM radio kako bi rešio probleme šuma i smetnji karakterističnih za AM. Njegova tehnologija mogla je da ugrozi poslovne interese kompanije RCA, čiji je David Sarnoff pokušao prvo da ga pridobije, a zatim se sa njim godinama borio oko patenata.
Armstrong je potrošio ogromne količine novca na pravne sporove, a 1954. godine izvršio je samoubistvo. FM je tek kasnije postao dominantna tehnologija za kvalitetan radio prenos.
Ovaj slučaj pokazuje i mračniju stranu tehnološke istorije: pobeda na tržištu ne mora pripasti najboljoj tehnologiji, niti njenom tvorcu. Novac, distribucija, patenti i politički uticaj često odlučuju šta će postati standard.
Laser je nastajao decenijama
Gordon Gould je još 1957. godine zapisao koncept lasera i čak overio svoje beleške. Međutim, pogrešno je verovao da mora prvo da napravi funkcionalni uređaj pre nego što podnese patent.
U međuvremenu su Charles Townes i Arthur Schawlow podneli patentnu prijavu. Gould je potom proveo skoro tri decenije boreći se za patentna prava i na kraju dobio važne patente tokom 1970-ih.
Hedy Lamarr nije samo bila holivudska zvezda
Ime Hedy Lamarr danas se sve češće pojavljuje u istoriji tehnologije zbog sistema frekvencijskog skakanja koji je 1942. patentirala zajedno sa kompozitorom Georgeom Antheilom.
Ideja je bila da se radio-komunikacija zaštiti od ometanja, što je trebalo da pomogne kod navođenja torpeda. Američka mornarica tada nije koristila njihov sistem na način koji bi Lamarr doneo finansijsku korist ili priznanje. Decenijama kasnije koncepti frekvencijskog skakanja postali su važni za tehnologije koje su povezane sa Wi-Fi-jem, Bluetoothom i drugim bežičnim komunikacijama.
Prvi računar nije tako jednostavna priča
Kod računara je situacija još komplikovanija. ENIAC se dugo predstavljao kao prvi elektronski digitalni računar, ali je sud 1973. godine zaključio da su John Mauchly i J. Presper Eckert koristili ideje do kojih je John Atanasoff došao ranije.
Sud je zbog toga poništio patent povezan sa ENIAC-om, a Atanasoff je dobio istorijsko priznanje za svoj doprinos. Istovremeno, britanski Colossus, koji je Tommy Flowers napravio tokom Drugog svetskog rata za razbijanje nemačkih kodova, decenijama je bio obavijen tajnom. Zbog toga je američka priča o nastanku računara dugo bila mnogo vidljivija.
Čak je i miš imao svog zaboravljenog tvorca
Douglas Engelbart je još 1964. godine napravio prvi kompjuterski miš, a patent je dobio 1970. godine. Međutim, patent je istekao 1987, baš u trenutku kada su personalni računari počeli da postaju masovni proizvod.
Engelbart zbog toga praktično nije zaradio novac od tehnologije koja je kasnije postala standardni deo gotovo svakog računara. Njegova priča je podsećanje da patent može zaštititi ideju samo ograničeno vreme, dok komercijalni uspeh može doći decenijama kasnije.
Xerox je imao budućnost na ekranu
Jedan od najpoznatijih primera uticaja bez odgovarajuće komercijalne nagrade jeste Xerox PARC. Njegovi istraživači su tokom 1970-ih razvili prozore, ikonice i grafički interfejs sa pokazivačem, odnosno koncepte koji će kasnije postati osnova modernog računarstva.
Appleovi inženjeri, uključujući Stevea Jobsa, obišli su PARC 1979. godine i kasnije veliki broj tih ideja ugradio u Macintosh. Xerox je zauzvrat dobio Appleove akcije, ali nikada nije izvukao vrednost koju bi danas povezivali sa vlasnikom ideje koja je promenila način na koji koristimo računare.
Ko je onda izmislio mikroprocesor?
Posebno je zanimljiva priča o Intelovom 4004, prvom komercijalnom mikroprocesoru. Inženjer Masatoshi Shima iz japanske kompanije Busicom direktno je učestvovao u razvoju njegove arhitekture. Ipak, kada je Intel patentirao čip, kao pronalazači su navedeni Ted Hoff, Stanley Mazor i Federico Faggin.
Shima je dugo ostao van američke verzije priče, iako je njegov doprinos bio direktno povezan sa razvojem čipa koji je postavio temelje ogromnom delu moderne elektronske industrije.
Nisu svi slučajevi bili krađa
Važno je, međutim, ne prihvatiti naslov originalnog teksta bukvalno. „Ukradeno“ nije precizan pravni ili istorijski opis za svih 20 primera.
U nekim slučajevima zaista postoje sudske odluke, kao kod patenata povezanim sa ENIAC-om ili Pongom. U drugim je reč o tome da je neko drugi napravio funkcionalni prototip ranije, ali nije uspeo da ga patentira, finansira ili komercijalizuje. Kod trećih je tehnologija nastala gotovo istovremeno na više mesta.
To je zapravo najzanimljiviji deo cele priče. Tehnološki napredak retko izgleda kao trenutak genijalnosti jednog čoveka. Mnogo češće je rezultat desetina istraživača koji rade na sličnim problemima, pri čemu istorija na kraju zapamti onoga ko je prvi dobio patent, napravio proizvod, imao novac za proizvodnju ili jednostavno uspeo da postane poznat.
Zato su priče o telefonu, radiju, televiziji, laseru, mišu ili mikroprocesoru više od zanimljivih istorijskih anegdota. One pokazuju da između izuma i priznanja postoji ogroman prostor koji popunjavaju patenti, kompanije, sudovi, marketing i novac.
A kada se pogleda iz te perspektive, možda najveća nepravda nije to što je neko drugi dobio priznanje za tuđi izum. Mnogo je zanimljivije koliko je inovacija tokom istorije ostalo potpuno nepoznato samo zato što njihov tvorac nije imao dovoljno novca, zaštite ili moći da svoje ime upiše na konačnu verziju priče.
Ivan Mančić/Benchmark