U Srbiji, među starijom populacijom, još uek vlada uvreženo mišljenje da su starački domovi ustanove u koje ih šalju deca jer ne žele više da se brinu o njima. Država ih zove Gerontološki centar i u njih smešta sve one koji zaista nemaju osnovnu kućnu negu i koji su suviše stari i bolesni da se o sebi staraju.
Ipak, vremena se menjaju, a osim državnih Gerontoloških centara sve je više domova, sigurnih kuća, hotela ali i vila! Privatnici polako preuzimaju i ovaj sektor te starim osobama nude mnogo više nego što je to bio slučaj do pre deset godina.
U Srbiji danas živi više od milion i po penzionera, a Subotica je demografski gledano jedan od najstarijih gradova, a ta statistika bi bila još "starija" da nije nekoliko ustanova koje "razblažuju" starost ovog grada. Veliki broj penzionera ima potrebu za socijalnim i zdravstvenim ustanovama, odnosno institucijama čiji servis je posvećen generaciji seniora. Ljudi u tzv zrelom dobu imaju specifičnosti i posebnu osetljivost jer su im potrebni posebna briga, staranje, nega i pomoć.
Vila "Ankora" na Paliću je mesto koje je stvoreno upravo za ljude sa takvim potrebama. Oficijalno gledano reč je o gerontološkoj ustanovi ali kada korisniku usluga u toj kući pažljiva ruka servira šoljicu jutarnje kafe onda se stvara fini osećaj boravka u vrlo prijatnom hotelu. Tome doprinosi ukupni ambijent i umešnost dvadesetak zdravstvenih i drugih radnika koji omogućavaju da se i stari osećaju uvaženo i dostojanstveno.
Vila "Ankora" je prvi privatni gerontološki centar u Vojvodini sa "sertfikatom" odnedavno je proširio lepezu ponuda i dodatnih sadržaja i svrstao se u najeskluzivnije objekte ovog tipa u južnoj Evropi.
Starine koje se ne predaju našle su u "Ankori" utočište u okruženju borova i platana, negu kakva se samo poželeti može, ali i neophodnu privatnost, lekarske usluge, "danonoćnja bdenja" nad onemoćalim ili zabavno-rekreativne sadržaje , poput izleta ili zabava druge vrste ako tako odluče - kaže vlasnica "Ankore" Livija Biro.
"Mislim da smo prvi u Vojvodini dobili radnu dozvolu od Sekretarijata za zdravlje i socijalnu politiku za smeštaj i brigu lica trećeg doba i ispunjavamo sve uslove za ovu delatnost. Trudimo se da našim gostima-korisnicima pružimo i one sadržaje koje ne traže propisi, ali koji ljudima ovde olakšavaju teret godina. Podsetiću, na primer, da uz tri dnevna obroka, korisnici dobijaju i dva puta užinu, neograničeno mogu koristiti mini njellnes, đakuzi ili usluge masera, pedikira i frizera. O njima se brinu medicinske sestre i lekari. Oni opslužuju jedan poseban svet koji dane najčešće provodi u šetnjiama, klubovima, restoranima ili sobama opremljenim kupatilima, TV-om i podnim grejanjem i hlađenjem. Vila je ograđena i potpuno obezbeđena za nesmetani boravak u cvetnim baštama ili uz mini fontane" - kaže Livija Biro.
U "Ankori" trenutno boravi tek oko 30 naših, ali i starih iz drugih vojvođanskih gradova, a ima ih nekoliko iz inostranstva. Među korisnicima se mogu naći i potomci grofova i plemića iz Bugarske, Francuske, mnogi čija deca žive u Evropi i Americi, pa čak i u Australiji, a koji su odlučili da svoje najdraže ostave u ovom objektu.
"Oni koji dolaze u posete, a takvih ima, mogu sa rodbinom ostati u samom objektu jer imamo još neiskorišćenih kapaciteta. Sobe su luksuzne, hrana se sprema po lekarskim preporukama ili po želji samih koisnika. Organizujemo izlete, obeležavanja rođendana, odlazak na kulturne ili spotske događaje. Jednostavno, činimo sve što je u našoj moći da se ovde korisici osećaju kao kod svoje kuće ili malo lepše i toplije - dodaje Livija Biro.
Ona ističe da i grad Subotica ima dobar i priznat gerontološki centar, ali u gradu, takođe, postoji bar 20 "divljih" ustanova koje se bave ovim poslom.
"Moram reći da se radi o takozvanim prihvatilištima gde ih u jednoj sobi spava i po osmoro, da su higijenski uslovi očajni. Sve to, koliko sam upoznata, mesečno staje oko 300 evra. Kod nas je, i to moram reći, cena mesečnog boravka od 400 do 470 evra, ali uz sadržaje kojih se niko ne može postideti.
Ovome treba dodati da nam država nije dala nikakve olakšice i da plaćam dažbine kao da smo hotel, kao da se bavimo ugostiteljstvom, a zna se da nije tako i kakva je naša misija - objašnjava Livija Biro. 
