Razgovaram sa Draganom Varagić glumicom, rediteljem, producentom, dramaturgom, profesorom…
Povod našeg razgovora je izvođenje monodrame "The Vindication of Senyora Clito Mestres" koja je dobila odlične kritike kako kanadskih kritičara tako i publike.
Dragana Varagić je žena puna energije i neiscrpnih ideja. Svet u kome živi je ispunjen stvaralaštvom i napornim radom.
"Mislim da sam sve isprobala što se moglo u vezi moje profesije - od prvakinje Narodnog pozorišta do osnivanja svog "pozorištanceta" April Productions, snimanja velikih i malih serija i filmova, držanja glumačkih, rediteljskih radionica u Engleskoj, otvaranja školice za glumu za našu decu do rada na kanadskim fakultetima", priča nam Dragana.
Vi nikada ne mirujete. Šta je to što je okupiralo Vaš umetnički život u poslednjih nekoliko godina?
(Smeje se…) Da tačno, uvek mi je glava puno nekih projekata.
Predavala sam glumu na univerzitetu Dalhauzi i Vindzoru, režirala veliku multimedijalnu predstavu o Danteu i njegovom "Infernu" na tekst Nenada Prokića u Halifaksu kao gostujući reditelj na fakultetu, bavila se pozorišnim istraživanjem na temu matematika i drama, kao i odnos vizuelnog i tekstualnog u multimedijalnom pozorištu, napravila koncept i odradila pola proba za Asku i vuka, i počela da skupljam znanja za opersku režiju.
U kojoj meri je rad na fakultetima doprineo Vašem usavršavanju?
Fakulteti su ogromne radionice koje podržavaju istraživanje. I danas pamtim svoj prvi sastanak u odeljenju za istraživački rad kad su me pitali šta mi je sledeći projekat i kakva mi pomoć treba. Moja interesovanja i praktični obim rada su se proširili zahvaljujući tim fakultetima, Ontarijskom i Kanadskom savetu za kulturu, i Banf centru za nauku i umetnost. Pamćenje kao oblik čuvanja nečeg dragocenog, uticaj prošlosti na našu sadašnjost i budućnost, tajanstveno i nepoznato u praktičnom i običnom, postale su teme koje me zaokupljaju.
Javila se želja da ponovo igrate "The Vindication of Senyora Clito Mestres". Zašto?
Verovatno je ta želja da ponovo radim ovaj tekst došla posle gostovanja u beogradskom Narodnom pozorištu gde sam posle dve inicijalne predstave na engleskom, odigrala nekoliko na srpskom. Tema doma, kuće, ognjišta, tajnih niti koje nas kroz sećanja spajaju sa nečim što nam čuva vitalnost i u najtežim trenucima, istrgla se kao najvažnija. Isto tako dopalo mi se da se poigram pozorišnim konvencijama i prespektivama, moja glumica prolazi kroz tri zavese, realne ili virtuelne, i nalazi se u dve realnosti istovremeno.
Ceo Vaš tim čine “naši” umetnici. Namerno ili slučajno?
Namerno. Želela sam da iniciram jedan novi oblik saradnje. Mislim da je ovo prva predstava u kojoj ceo kreativni tim čine naši umetnici u Torontu. Želela sam takođe da, po dobrom običaju naših pozorišta, u predstavi sarađuju umetnici različitih generacija.
Mlada Snežana Pešić, magistrirala je u Edmontonu, i ne tako davno se doselila u Toronto. Snežani je ovo prvi samostalni projekat u Torontu i za ovu predstavu je radila kostim, scenografiju i svetlo. Snežana je inače dobitnica pozorišne nagrade provincije Alberta za svetlo.
Mladi reditelj Vojin Vasović, dobitnik internacionalnih nagrada i za svoj animirani "5 minuta" i za kratki film "Dašak", dizajnirao je projekcije. Bez njegove kreativnosti, preciznosti, i posvećenosti ovaj projekat ne bi mogao ovako uspešno da spoji dva sveta u kojima se istovremeno kreće.
Boža Vasić koji je bio naš snimatelj i ja pripadamo onoj drugoj generaciji koja se raduje svakom mladom umetniku koji dođe u Toronto.
Ova predstava predlaže i još jedan novi oblik saradnje. Nikola Čurčin, Zoran Moro i ja smo se na različite načine bavili promocijom naše kulture. Nikolu i Zorana znamo kao ljude koji nam omogućavaju da gledamo kvalitetno beogradsko pozorište u Torontu i čuvamo jezik, a ja sam u svoje predstave na engleskom jeziku podržane kanadskim grantovima uključivala naše umetnike, radila na tekstovima naših pisaca, i vodila glumačku školicu za decu.
Sad smo odlučili da udružimo snage i da zajednički promovišemo i podstaknemo kreativnu saradnju u okviru naše dijaspore, i to onaj oblik koji ide i pred kanadsku publiku. Važno je da su ova naša predstava i njen umetnički tim dobili sjajne kritike, time je i naš novi poduhvat pokazao da i te kako ima smisla.
Da li planirate neka gostovanja i u drugim gradovima?
"The Vindication of Senyora Clito Mestres" je projekat koji smo spremali za turneje. Imamo poziv iz Rima, a trenutno razgovaramo sa Barselonom odakle komad i potiče.
"Aska i vuk", projekat na osnovu čuvene Andrićeve priče je već počeo da dobija finansiranje za svoje razvojne radionice od torontskog, ontarijskog i federalnog saveta za kulturu. Za ovaj projekat kreativni tim čine naši umetnici. Divna Andrićeva priča povezala me je sa dve naše izuzetne umetnice, kompozitorkom Anom Sokolović, i slikarkom Vesnom Perunović, prema čijem radu osećam duboko poštovanje i razumevanje. Već ono što smo dosad pronašle i uradile je uzbudljivo i otkriva iznenađujući pozorišni potencijal ove priče.
Pre neki dan su ponovo počeli razgovori oko koprodukcije na kanadskom tekstu Margaret Atvud "Penelopijada" sa Tivatskim kulturnim centrom. Videćemo da li je moguće da još ovog leta kanadska Penelopa čeka svog Odiseja na obali Jadranskog mora.
Ivana Đorđević
Predstava "The Vindication of Senyora Clito Mestres" se prikazuje u subotu 31. marta u Isabel Bader teatru u 20.30č.
Kritike:
Stage Door: " fascinating concept", "wonderfully complex performance"
Now Magazine: splendid… mesmerizing… visually striking staging....
With her haunting eyes and expressive voice, Varagic commands our attention from the moment she strides down the aisle, parts the theatre curtains, turns to the audience and utters, "Let's see."
