Posle predsedničkih izbora, SAD nužno ostaju usredsređene na unutrašnju politiku, te je "realnost da se inicijativa pomera izvan Sjedinjenih Država" što je "potencijalno značajna prilika" za druge zemlje, piše američki strateški analitičar Džordž Fridman.
U tekstu "Bajdenova dilema", danas objavljenom na sajtu "Geopolitical Futures", Fridman je ocenio da još formalno neproglašeni pobednik izbora, Džozef Bajden, startuje kao "slab" jer su SAD podeljene gotovo po sredini: skoro polovina građana je glasala protiv njega, zbog čega će "animozitet prema njemu biti sličan onom s kojim se Donald Tramp suočavao poslednje četiri godine".
Duboko je podeljen i parlament SAD - Kongres, konstatuje Fridman, te će zato "Bajden imati malo manevarskog prostora" kod kuće, suočen s dva problema koja je imao i Tramp: kriza KOVID-19 i ekonomija.
Tramp je virus smatrao sekundarnim u odnosu na ekonomiju i u tome pogrešio - smatra Fridman koji zato Bajdenu preporučuje "razuman pristup": da oba shvati pođednako ozbiljno i za oba nađe rešenja, mada je to teško jer "rešenja za jedno nameću troškove za drugo", pri čemu "neće uspeti podsticanje zemlje da se žrtvuje na oba fronta".
Za Bajdena ne postoji veliko spoljnopolitičko pitanje, smatra Fridman.
Bajden će povući nekoliko lakih poteza dobrih za njega, poput ponovnog pridruživanja SAD Pariskom sporazumu o suzbijanju klimatskih promena, ali biće mu teško da za to dobije saglasnost podeljenog Kongresa, dok će primena tog sporazuma u SAD biti još teža.
Novi predsednik će takođe "oživeti" prekoatlantske odnose u NATO "govoreći razumno na beskrajnim sastancima koji ne postižu ništa".
Pored Poljske i Rumunije - koje su "produžetak ruskog pitanja", i pored višegodišnjeg problema budžeta saveznica u NATO za odbranu, Vašington ima malo stvarnih problema sa Evropom, konstatovao je Fridman.
Bajdenu će biti važno ono što je bilo važno i predsednicima Baraku Obami i Trampu: pre svega Kina i njen ekonomski odnos sa SAD, zajedno sa zaštitom zapadnog Pacifika od "malo verovatnog kineskog naleta".
Potom, Bajdenu će biti važan, piše Fridman, nastavak povlačenja američkih trupa s Bliskog istoka i podržavanje izraelsko-arapskog popuštanja, a zatim slede"stalni pokušaji da se raspoređivanjem trupa i sankcijama ograniče napori Rusije za širenje".
To su pitanja koja predstavljaju kontinuitet u odnosu na politiku Bajdenovih prethodnika, mada postoje i druga, ali problematična za saveznike SAD, kao što bi bila promena politike prema Iranu, koja bi stvorila "ogromne tenzije sa Izraelom i sunitskim arapskim svetom", dok bi promena politike prema Severnoj Koreji stvorila probleme s Japanom i Južnom Korejom.
Iz toga proizlazi, smatra Fridman, da je "cilj Bajdenove administracije fokusiranje na pitanja koja su uništila Trampa: KOVID-19 i ekonomiju", a "da bi se to uradilo, neophodno je ograničiti ili izbeći spoljnopolitičke inicijative koje bi mogle oslabiti Bajdenovu poziciju u Kongresu i među građanima".
"To ne znači da se američka diplomatija neće promeniti. Ići će se na bezbroj sastanaka i prikazaće se novi ton, isti kao stari" - iz Obaminog vremena.
Pošto konstatuje da sve u svetu ipak zavisi i od delovanja drugih, Fridman podseća da predsednik Džimi Karter nije očekivao islamski prevrat u Iranu, Džordž Buš stariji nije imao jasan stav o raspadu Sovjetskog Saveza, a njegov sin, takođe predsednik, nije očekivao da će njegova administracija biti zaokupljena al-Kaidom.
Zato i sada, u vreme Bajdenovog predsednikovanja, "svet može definisati šta je važno, a šta ne", piše Fridman i zato zaključuje da to što su "SAD usredsređene na unutrašnju politiku, za druge zemlje je potencijalno značajna prilika da je iskoriste. Dakle, realnost je da se za sada inicijativa pomera iz Sjedinjenih Država".
Džordž Fridman je geopolitički analitičar i spoljnopolitički strateg, osnivač i predsednik "Geopolitičke budućnosti", autor knjiga-bestselera, od kojih u najnovijoj, "The Storm Before the Calm" (Oluja pre zatišja, 2020.) predviđa da će decenija 2020-2030. "doneti dramatične preokrete i preoblikovanje američke vlasti, spoljne politike, ekonomije i kulture".
Fridman je radio analize za mnoge vojne i druge državne organizacije u SAD i svetu, i dve decenije bio šef Stratfora, kompanije za analize koju je osnovao 1996.
