Goran Dime, tenor, školovanje glasa počeo je u Toskani, Italija, kod profesora Gaetana Bardinija, istaknutog tenora druge polovine prošlog veka, a nastavio ga kod naših eminentnih vokalnih pedagoga Radmile Smiljanić, Biserke Cvejić, te Olivere Jovanović, koja ga i izvodi na profesionalnu scenu i sa kojom se i danas usavršava.
2004. godine Dime je, koncertom u Guarneriusu (Centar lepih umetnosti Jovana Kolundžije) počeo svoju koncertnu karijeru, da bi iste godine imao i prvo gostovanje u inostranstvu (Pariz). Nakon serije izuzetnih koncerata sa programom napolitanskih pesama, dobija sjajne kritike, da bi već septembra 2006. godine, u trećoj godini profesionalne karijere nastupio u Glen Guldu, Toronto.
U nastavku karijere Dime postiže dalje uspehe kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Crnoj Gori, a u njegovom toplom, specifičnom glasu uživale su mnoge poznate ličnosti, od Borisa Tadića do Novaka Đokovića..
Kako je došlo do toga da se bavite operskim pevanjem?
Valjda je bilo suđeno... Još u nižoj muzičkoj su mi prognozirali izbor ovog zanimanja, ali meni je trebalo dugo da shvatim da se san o muzici može pretvoriti u stvarnost; preko ekonomije i glume do prvih časova u Toskani i do nezamenljivog užitka koji danas prilikom interpretacija oseća..
Pretpostavljam da je bilo jako teško istrajati u svemu tome. Šta je to bilo, što Vam je davalo snagu da istrajete?
Da, bilo je teško istrajati, ali saznanje o realnim mogućnostima i bikovska upornost u želji da svaka proba i svaki nastup budu bolji od prethodnih, guraju vas dalje, i uprkos svesti da ste mogli odabrati jednostavnije a lakše plaćeno zanimanje, muzika vam ni jednog trenutka ne dozvoljava da odustanete.
Koje bi nastupe istakli u Vašoj karijeri i gde ste sve nastupali?
Evo tri najdraža: Sveti Stefan, Kon (Francuska), Glen Guld (Toronto)...
Pre nego što pređem na muzička desavanja nakon nastupa u Glen Guldu koji je održan 9.9.2006. godine, želim da još jednom izrazim veliko zadovoljstvo, mogu reći ponos koji sam osećao nakon tog velikog koncerta. On će ostati jedno od najblistavijih trenutaka moje karijere.
Uspeh Glen Gulda podeljen je sa beogradskom publikom u Sali beogradske filharmonije decembra 2006. Sticaj okolnosti je bio da sem mnogo javnih ličnosti, u prvom redu bude i Predsednik republike iz čijeg sam kabineta sutradan dobio još iskrenih čestitki.
2007. godina je bila važna zbog dva velika internacionalna uspeha: Najpre sam sa koleginicom Violetom Poleksić, mecosopranom (članica Opere u Strazburu) nastupio na festivalu klasične muzike u Konu (Les vendredis classiljues de Caunes), u prekrasnom ambijentu dvorišta opatije iz 13 veka, naravno uz Ivana Jovanovića za klavirom. To je verovatno moj jedini koncert kome nije prisustvovao ni jedan Srbin, tako da je bila prilika da osetim reakcije strane operske publike koja prvi put sluša za njih anonimnog tenora iz Beograda. To je bio veliki test koji sam uspešno položio i koji me je, uz sjajne kritike, dodatno napunio samopouzdanjem. Kruna je verovatno bio intervju za BBC koji je pravio reportažu o tom na prvi pogled malom festivalu u jugozapadnoj Francuskoj.
Drugi uspeh se desio u Hrvatskoj. Takođe je u pitanju festival, i takođe internacionalna organizacija, zove se Kastavsko kulturno leto i održava se u mestu Kastav, između Rijeke i Opatije.
Doček, tretman u medijima i pre i posle koncerta, kao i reakcije publike i kritike su me zaista iznenadile. (upravo pre našeg razgovora) dobio sam i zvaničan poziv da ovoga leta ponovo nastupim na KKL, sa programom Tostija.
Najzad došlo je vreme da se u 2008. godini počne pripremati sledeći program i zaista je Božja volja bila da to bude Tosti, jer sam ubeđen da su to pesme pisane baš za moj glas. Naime, Tosti je jedan od najpopularnijih, najizvođenijih kompozitora italijanske solo pesme, skoro da nema pevačkog koncerta na kome nema neke od njegovih kompozicija, ali, zanimljivo je da ga kao autorsko veče, dakle celovečernji koncert ne pevaju baš često.
Od velikih pevača to je poslednji radio Kareras, ali i najveći (i ja mislim još aktivni) kanadski tenor Ben Hepner. (On je objavio kvalitetan, ali dosadan izbor Tostijevih pesama pre desetak godina, a promocija tog CDa je bila u Roj Tomson holu).
Dakle, note sam dobio slučajno, Karerasov CD Tostija - slučajno i zatim sam shvatio da ništa nije slučajno, te da je to ostvarenje mog sledećeg sna; zato se, po jednoj pesmi koja ima takvo ime i ceo koncert zove San.
Kako saznajem veliku ulogu u Vašem radu, trenutno ima Vaš novi menadžer Srđan Stojanović. Šta je to sveže i novo uneo - kakav je njegov pristup i na šta ćete sada primarno biti fokusirani?
Moj menadžer Srđan Stojanović je zaista fascinantna osoba; sa velikim iskustvom i ogromnim znanjem, ali i moralnim kvalitetima koji nisu sinonim tog zanimanja, bar ne u Srbiji. Naše ideje o tome kako bi ovaj posao trebalo da funkcioniše su podudarne, zato i sarađujemo. Velika je satisfakcija umetnika da može da se usredsredi na svoj deo posla, a da neko brine o svemu ostalom što je ne manje važno za potpuni uspeh.
Možda zvuči neverovatno, ali skoro godinu dana smo se pripremali za period koji je pred nama; najpre sam ja Srđanu približio svoje dosadasnje delovanje, svoj trenutak i svoju viziju mojih sledećih pet godina karijere, a zatim smo zajedno trasirali taj put, Srđan će ga voditi, a ja ulepšavati...
Deo karijere rešili ste da posvetite i pop pevanju.
Ukratko imamo dva polja delovanja: želimo da što više ljudi čuje moje tumačenje Tostijevih pesama, što znači da već polovinom ove i sledeće godine očekujem sve veći broj nastupa van Srbije.
Istovremeno ćemo u Srbiji raditi punom parom na akciji Classic pop, što sam već spomenuo.
Ako nagradu za duet 2003. godine s pesmom "Šta ću tebi ja", te gostovanje u pesmi Zane pretprošle godine (Znaš li šta je ljubav) tretiramo kao incidente, onda moram da kažem da je pesma "Ljubavi moja" čiji izlazak u CD i DVD izdanju očekujem u aprilu nešto iza čega mogu kao tenor u potpunosti da stanem.
Naime, moje pevanje je sada belkanto, čarolija koju mogu da koristim i u određenim domenima pop muzike, bez ikakvih kompromisa. Moja boja glasa se sada može označiti i kao komercijalna, i pre nego sam ušao u pripreme za ovaj projekat dobio sam potvrde i preporuke ljudi koji su vrhunski znalci u ovom poslu (kao što znate, manir da tenori pevaju popularnu muziku postoji već decenijama u svetu, ali isto tako znate da su samo veliki tenori, posebne boje i kvaliteta napravili od toga novi pravac u muzici).
Jednostavno rečeno, mislim da u mom glasu mogu uživati i ljudi koji nisu prevashodno operska publika i koliko god da je to teško, hoću da pokažem da i u Srbiji ljudi mogu da naprave razliku između dobrog i lošeg i u muzici, pa i u operskom pevanju.
Kako saznajemo Zoran Ilić (kompanija Biomelem) će Vam biti sponzor.
Zoran je takođe veliki radnik, prepun sjajnih ideja i želje da se naša zemlja i naši ljudi unapređuju u svakom smislu. Sponzorsku saradnju shvatam kao poslovnu obavezu, i jedan od prioriteta moje kampanje u Srbiji biće ne samo moja lična promocija, već i promocija firme žiji vlasnik u ovim nesređenim vremenima ima snage i za ovu vrstu podrške. Naravno, vrlo brzo očekujem i generalnog sponzora (možda neki kanadski izvoznik u Srbiju, ha, ha), jer Classic pop akcija iziskuje veliko ulaganje, ali s obzirom na sastav mog tima, na predispozicije i dosadašnje rezultate, te činjenicu da je ovo prvi ovakav muzički događaj u Srbiji, ubeđen sam da ćemo i to brzo rešiti, uz buduće izvanredne rezultate na svim frontovima.
Planovi za ovu godinu...
Plan za 2010. je sledeći: u aprilu ćemo na konferenciji za štampu u Beogradu najaviti početak Classic pop akcije. Predstavićemo spot za moju prvu pesmu sa budućeg CDa (Ljubavi moja) i zakazati prvi koncert Tostija u nekom gradu u Srbiji.
Do leta, trebalo bi održati tri takva koncerta u tri grada u Srbiji, uz promociju spota Ljubavi moja, sponzora i tenora, te snimanje sledeće pesme za CD (duet sa poznatom pevačicom, njeno ime ćemo obelodaniti u sledećem intervjuu).
Zatim imam ponovno gostovanje u Hrvatskoj, gde ću se reklamirati i zakazanim koncertom u Glen Guld studiu .
Tamo ću se hvaliti da sam jedini tenor iz Srbije koji je nastupao u Hrvatskoj, ali i Glen Guldu, a uz Stefana Milenkovića praktično jedini muzičar kome se ukazala čast da ponovo drzi koncert u Glenn Gould studiu. (uz nadu da ću 2015. biti prvi u Roy Thompson Hall).
Recite nam nešto više o koncertu koji će biti u Torontu 18. septembra 2010.
Koncert se zove San, po nazivu jedne od pesama koju izvodim. Sastoji se od 14 prelepih pesama čiju muziku je stvorio Francesko Paolo Tosti, jedan od najpoznatijih i najizvođenijih italijanskih kompozitora, uz tekstove koje su za njegove pesme pisali italijanski pesnici tog doba.
Mislim da je ovaj program stvoren za Ivana i mene. Siguran sam da će publika uživati i lako i lepo razumeti poetiku njegove umetnosti, i ponavljam, želim u publici ljude koji vole muziku, a ne samo operu.
Zašto ste se odlučili da jedan od gradova gde nastupate bude i Toronto?
Zašto Toronto? Zato što je Glenn Gould studio respektabilna i inspirativna dvorana, zato što je Toronto svetska metropola, zato što u njoj živi mnogo našeg finog sveta, onoga koji tako jako nedostaje Beogradu,(među njima je i moj brat sa porodicom), zato što je uvek lepo doći i nastupati tamo gde te dočekaju onako kako želiš, a kada odradiš dobro posao, pozovu te opet i onda se unapred raduješ ponovnom dolasku i nastupu...
Uostalom, kako moj otac kaže: treba pripremiti program u kome si najbolji i izvoditi ga po svetu...
