Himalaji se približavaju kritičnoj tački zbog ubrzanog topljenja glečera, sve nestabilnijih glečerskih jezera i velikog nedostatka sistematskog nadzora, upozorava novo istraživanje objavljeno ovog meseca.
Izveštaj organizacije Systemiq, izrađen uz doprinos Međunarodnog centra za integrisani planinski razvoj (ICIMOD) i indijskog Nacionalnog instituta za himalajsku životnu sredinu G.B. Pant, navodi da glečeri na Himalajima danas gube masu čak 65 odsto brže nego pre deset godina.
Upozorenje dolazi svega nekoliko nedelja nakon katastrofe na granici Nepala i kineskog Tibeta. Urušavanje glečera krajem avgusta izazvalo je lavinu leda i stena, a zatim ogromne bujične poplave i odrone.
Prema poslednjim dostupnim zvaničnim podacima, potvrđeno je više od 1.400 poginulih, dok se oko 5.600 ljudi i dalje vodi kao nestalo.
Od oko 40.000 glečera prati se svega 21
Jedan od najvećih problema predstavlja nedostatak podataka.
Na području Himalaja i Karakoruma nalazi se oko 40.000 glečera, ali se dugoročno i sistematski trenutno prati samo 21. Naučna posmatranja obuhvatila su svega nekoliko desetina glečera.
Istovremeno, glečeri se povlače i iza sebe ostavljaju sve veći broj jezera. Takva jezera često zadržavaju samo nestabilne naslage stena, zemlje i leda, pa njihovim probijanjem mogu da nastanu nagle i razorne poplave.
Rast temperature dodatno destabilizuje trajno zamrznuto tlo i planinske padine, čime raste rizik od lančanih katastrofa u gusto naseljenim dolinama.
Milioni ljudi žive ispod visokorizičnih jezera
Samo u Indiji identifikovano je 56 glečerskih jezera koja su svrstana u kategoriju veoma visokog rizika.
Prema istraživanju, himalajska područja zauzimaju oko 18 odsto teritorije Indije, ali na njih otpada približno 35 odsto svih prirodnih katastrofa u toj zemlji.
Rizik, međutim, nije ograničen samo na poplave. Himalaji predstavljaju ogroman prirodni vodni sistem koji napaja neke od najvećih azijskih reka i obezbeđuje vodu stotinama miliona ljudi.
ICIMOD procenjuje da će većina rečnih slivova Hindukuša i Himalaja oko sredine ovog veka dostići takozvani „vrhunac vode“. To znači da će otapanje glečera tada proizvoditi najveću količinu vode, nakon čega će protoci početi da opadaju jer će glečeri imati sve manje leda.
Voda sa Himalaja podržava oko petine indijske ekonomije
Novo istraživanje procenjuje da voda koja dolazi sa Himalaja direktno ili indirektno podržava oko 20 odsto indijskog BDP-a.
Od nje zavise proizvodnja pšenice, pirinča i čaja, hidroelektrane, ali i brojni drugi delovi ekonomije i svakodnevnog života stanovništva.
Autori zato upozoravaju da se Himalaji više ne mogu posmatrati samo kao udaljeno planinsko područje, već kao ključna infrastruktura za vodnu, prehrambenu i ekonomsku bezbednost velikog dela Južne Azije.
„Ekološki sistem koji to omogućava približava se kritičnoj tački“, upozorava se u izveštaju.