img

cerait helping your business grow big

Hit festivala, predstava Foreign Tongue dobila odlične kritike

 

Mladen Obradović, glumac, reditelj i profesor drame, je upravo završio rad na predstavi Foreign Tongue koja se sa uspehom odigrala u pozorištu Factory Theatre. Predstava je bila deo festivala Next Stage, prestižnog festivala koji svake godine predstavi desetak probranih predstava iz oblasti drame, komedije i plesa. Foreign Tongue je bila jedan od hitova festivala, privukla je dosta publike i dobila odlične kritike. Predstavu je napisala Lola Ksenos, režirao Stefan Džeparoski a muziku su komponovali Danijel Abrahamson i Džastin Hiskoks.

Razgovaramo sa Mladenom Obradovićem, koji specijalno za Novine Toronto, priča kako je došlo do njegovog učešća u ovom projektu.

"Poziv za ovu predstvu me zatekao nespremnog, jer sam upravo počinjao rad na trećoj predstavi zaredom, i bio uveliko u planiranju produkcije četvrte. Odmah sam se izvinio producentkinji predstave i rekao da zaista ne mislim da ću imati vremena da se prihvatim tog posla. Međutim, ona mi je ipak poslala tekst... bio je to jedan od najduhovitijih i najoriginalnijih tekstova koje sam pročitao, tako da nisam mogao da je odbijem.

Foreign Tongue se bavi pitanjima sa kojima se susreće svaki immigrant- našim identitetom, našem gubljenju u stranom jeziku, problemima na koje nailazimo tokom asimilacije u ovo novo društvo. Kako nas tretiraju, kako prihvataju naše akcente, kako se mi postavljamo prema ljudima koji nas možda diskriminišu, zbog načina na koji govorimo ovaj jezik?

Tekst je jako inteligentno skrojen, podvlači neke uobičajene stereotipe, ismejava neke banalnosti sa kojima se imigranti susrijeću svakog dana, a pored svega toga je komedija i mjuzikl. Bilo mi je zadovoljstvo i čast da igram u ovoj predstavi jer su to pitanja koja su za mene, kao nekoga ko se bavi umjetnošću na stranom jeziku, izuzetno aktuelna. Yato sam jako zahvalan Sintiji Ašberger i Stefanu Džeparoskom koji su me pozvali da radim ovu predstavu sa njima".

Da li je bilo naporno igrati pet predstava zaredom, obzirom da pored privatnih obaveza koje imate, ste poslednjih godinu dana izuzetno angažovani?

"Jeste, a posebno jer imam stalan posao kao profesor drame u privatnoj školi PACE, i naravno pokušavam da budem dobar otac dvoje djece koja imaju i svoje aktivnosti i raspored. Teško je naći vremena za sve. Od prošlog proljeća nisam stao sa pozorišnim radom, što me, iako je naporno, veoma raduje.

Sa grupom kolega sam bio odlučio da napravim prvu dječiju pozorišnu predstavu na srpskom jeziku koju izvode odrasli. To je bila “Crvenkapa i zbunjeni vuk”, koju smo odigrali u maju prošle godine, a u kojoj su pored mene igrali i Jelena Asanović, Biljana Karadžić, Ivana Obradović i Ratko Todorović.

Nakon toga sam učestvovao u Frindž predstavi “Kitchen Sink Drama”. U oktobru sam režirao i igrao u predstavi “Operation PMS” u The Commons pozorištu, pa je došla “Foreign Tongue”, i sada smo u probama za “The Woods are Dark and Deep”, koju sam ja i napisao.

Sa čime se suočavate kao glumac iz drugogo govornog područja? Da li mislite da se nešto može promeniti, ili se menja, u statusu imigranta, koji žele da se ostvare na ovim prostorima?

"Foreign Tongue ima divne scene u kojima, jedna od glavnih junakinja Višnja, porijeklom iz Bosne, ide na audicije. Uloge koje joj nude su uloge ratnih žrtava i ruskih mafijašica, a pored toga, tjeraju je da igra stereotipove i klišee.

To je, nažalost, sudbina svih nas imigranata koji se bavimo glumom- igramo samo ono kako zvučimo. Ja sam igrao slične uloge- ubice i mafijaše sa Balkana ili iz Rusije, ali i pored toga, moram da priznam da se stvari malo i mijenjaju tako da ponekad dobijam i uloge koje nemaju veza ni sa kakvim tipičnim viđenjem mog akcenta.

Ono što pokušavam da potenciram, samim svojim radom, pretežno na pozorišnim scenama Toronta, jeste da ja zvučim kao pola ljudi u našem gradu. Ti ljudi su i doktori, i taksisti, i učitelji, i pekari, i političari, i advokati. Svaka uloga nekoga iz Toronta, može da bude dodijeljena i nekome sa akcentom, jer to je svijet u kojem živimo. Mislim da vidim i neki napredak na tom polju. Nisu svi kasting agenti spremni za eksperimente i promjene ali ima i onih koji jesu, tako da sam siguran da se indistrija kreće u pravom smjeru".

Da li ste zadovoljni onim što ste do sada postigli? Da li ste uspeli da ispunite dušu umetnošću koju volite i kojoj ste posvećeni?

"Presrećan sam što i ovdje, u stranoj zemlji, mogu da radim posao koji volim i da živim od njega. Glumačka profesija je jako teška i neizvjesna. Upoznao sam mnogo fenomenalnih glumaca koji na žalost nisu mogli da izdrže pritisak stalnog dokazivanja i neprestanih audicija, tako da se više ne bave ovim poslom. Ja sam, za sada, ipak uspio da opstanem i moram da kažem da mi je ovo  jedna od najljepših radnih sezona u životu. Pored svih predstava koje sam pomenuo, snimio sam i jednu epizodu serije “Disasters at Sea”, za Bell televiziju, u kojoj sam igrao lik čovjeka koji je zaista postojao i koji je preživio potapanje velikog broda u Sredozemnom moru. Igrao sam i u kratkometražnom filmu “Rođendan”, mlade iranske rediteljke Atafe Kadelmoreze, za koji jedva čekam da izađe iz montaže. Sve su to neki divni projekti koje mi je predhodna godina donijela i zbog kojih mogu zaista da budem prezadovoljan. Godinu dana prije toga,  proveo sam na desetinama audicija na kojima nisam prošao. Tako da mogu sa sigurnošću da kažem da nema pravila- glumačka profesija je jako nestabilna i već sjutra može sve da se promijeni i da opet nemam nikakvih angažmana na duže vrijeme. Ali sam zadovoljan što trenutno radim i zaista uživam u tome.

I za kraj, recite nam nešto o predstavi  “The Woods are Dark and Deep” koju ćemo uskoro imati priliku da vidimo u Torontu?

"Tekst sam počeo da pišem inspirisan pričom o srpskim imigrantima koji su za vrijeme Prvog svjetskog rata završili u kanadskim logorima. Nisam ništa o tome znao, ali sam počeo temeljno istraživanje, koje je, zajedno sa pisanjem teksta trajalo oko godinu dana. Nedavno smo konačno krenuli sa probama, tako da je predstava zakazana za izvođenje od 21-27og marta, u Factory Theatre. Igraće se 7 dana tako da se nadam da će naši ljudi naći vremena da vide predstavu. Na sajtu www.pulsetheatre.com možete naći više informacija.

Ovo je prvi put da se jedna ovako velika predstava na engleskom jeziku, bavi istorijskom temom srpskih imigranata na ovim prostorima, i zaista se radujem što će naša zajednica i naša istorija biti prestavljena na velikoj sceni ovog renomiranog pozorišta.

Trudio sam se da ovaj projekat okupi što više naših ljudi, tako da je producent Ivana Obradović, muzički direktor Kristina Bijelić, a pored mene igraju i Biljana Karadžić, Ratko Todorović i djeca iz našeg dramskog studija Puls Teatra- Mila Jokić i Simeon Kljakić".

Kažu da život čine dela a ne prazne reči, da je svrha našeg postojanja da ostavimo neki trag.

Mladen Obradović je neko ko se godinama, sa velikim entuzijazmom, napornim i istrajnim radom bori da na ovim prostorima ostavi trag, i to mu po svemu sudeći, za sada, polazi za rukom.

 

Ivana Đorđević

Ivana Đorđević
Novine Toronto, broj 
1567
Toronto 
07. Februar 2019.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke