Politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković rekao u intervjuu Srni da ustavne promjene u BiH nisu neophodne, odnosno su za Srbe apsolutno neprihvatljive i stoga za BiH potencijalno pogibeljne.
Trifković je istakao da je izraz "ustavne promene" uvek značio samo jedno - radikalnu reviziju Dejtona, sa krajnjim ciljem unitarizacije i likvidacije RS.
"Suština "ustavnih promena" jasna je svima, samo stvari treba nazvati pravim imenom: one su deo scenarija, potpomaganog manje ili više zdušno iz Vašingtona, Ankare i Brisela, da se BiH preuredi po meri i ukusu one strane koja je izazvala rat da bi je takvom napravila.
Ono što pre 15 ili 18 godina nisu mogli da dobiju silom, sada pokušavaju da po svom starom običaju iznude osloncem na spoljne mentore", rekao je Trifković.
Trifković je uvjeren da RS neće pristati na to, niti nasjesti na spinovanje cijelog projekta.
"Da parafraziram Abrahama Linkolna: "Možete neke praviti budalama stalno, možete mnoge praviti budalama ponekad, ali ne možete sve praviti budalama stalno"", kaže Trifković.
Trifković je rekao da BiH poslije izbora vidi kao i prije njih - kao neprirodnu tvorevinu koja opstaje samo voljom spoljnih mentora, napomenuvši da je očigledno da bi BiH, prepuštena sama sebi, spontano okončala prirodan proces koji je drugdje u regionu priveden kraju (možda uz izuzetak Srbije).
"Ništa se na predstojećim izborima neće desiti da izmeni tu dijagnozu, koja počiva na stvarnom stanju stvari na terenu i težnjama ljudi koji u BiH žive, a ne na ideološkim konstrukcijama "eksperata" udaljenih hiljadama milja", istakao je Trifković.
On je ocijenio politiku aktuelnog rukovodstva RS kao pragmatičnu i diktiranu relativno uskim dijapazonom opcija.
"Doduše, nedostaje joj imaginacije u kanalima i metodama spoljnog nastupa, što se još može ispraviti. Bitno je da se zasniva na jasnoj spoznaji da svako dalje popuštanje pred pritiscima samo znači stezanje omče oko sopstvenog vrata", istakao je politički analitičar.
ZAPAD: UNITARIZACIJOM BiH RIJEŠITI BAUK ISLAMIZMA
Trifković smatra da je položaj RS u BiH, s obzirom na rast islamističkog pokreta u BiH, delikatan, ali nipošto ne i kritičan.
On je rekao da bi u normalnom svijetu očigledna činjenica - da dijelovi BiH pod muslimanskom kontrolom predstavljaju rasadnik militantnog džihada na evropskom tlu - bila snažan argument za podršku zapadnih sila Srpskoj, ali, kaže on, i dalje se na obje strane Atlantika gaje jalove nade da će unitarizacijom taj bauk biti neutralisan, a njegovi sljedbenici zadovoljeni i primireni.
"Glupost", kaže Trifković i dodaje da ta glupost samo potvrđuje mudrost starih Grka da "kad bogovi nekog riješe da unište, prvo mu uzmu pamet!"
Ključna činjenica, smatra Trifković, jeste to da postoji visok stepen jedinstva unutar RS o bitnim pitanjima nacionalnog opstanka.
On je dodao da "Srbi mogu da budu prinuđeni na manje od toga šta sada imaju samo po cenu grube represije i primene nasilja, a za tako nešto pobornici unitarne BiH nemaju ni petlju ni resurse".
"Prete praznom puškom", kaže Trifković.
U SRBIJI NEMA STRATEŠKE VIZIJE
Govoreći o položaju RS u regionu, on je rekao da interesi RS i Srbije, nažalost, ne mogu da budu "postavljani" zajedno, premda su objektivno istovjetni, jer je spoljna i bezbjednosna politika Srbije trenutno u rukama ljudi koji nisu dorasli odbrani nacionalnih i državnih interesa, navodeći primjere srebreničke rezolucije, stambolske deklaracije i novopazarske farse…
On smatra da Srpska treba da teži saglasju i koordinaciji sa Beogradom, ali svako mišljenje ili sugestiju odande treba da vrednuje ad hoc i sui generis, uz spoznaju da tamo strateške vizije nema, ili ako je ima, ona nije vizija srpskog opstanka i oporavka.
"Ova žalosna činjenica naravno otežava položaj RS, ali ni anomalno stanje u Beogradu ne može se trajati večito.
Verujem da će brutalno poniženje sa izmenom teksta deklaracije u Generalnoj skupštini UN doprineti promenama koje su neophodne da bi Srbija vratila elementarno dostojanstvo, koje u ovom trenutku nema", rekao je Srđa Trifković, koji je izvršni direktor Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije i dugogodi-šnji spoljnopolitički urednik američkog časopisa "Hronike".
