Ovog vikenda, u Kičineru, Torontu i Otavi gostuje predstava "Jasmin na stranputici" sa našim eminentnim glumcima Radom Đuričin, Ljiljanom Lašić i Ivanom Bosiljčić a sve u organizaciji Dragana Georgievskog (Studio 011). To je ujedno i razlog za razgovor sa najmlađim članom ove pozorišne trupe Ivanom Bosiljčićem.
Izjavili ste svojevremeno da bi da glumite epohu... i to Vam se ostvarilo... verovatno ima puno stvari koje biste želeli da ostvarite. Da li ima nešto što biste izdvojili... šta je po vama taj neki vrh koji bi ste voleli da dosegnete?
“Tačno tako. Poslednjih nekoliko godina uglavnom sam snimao melodramske priče koje su se dešavale s početka prošlog veka i iskreno želja mi se ostvarila. Bio sam i avijatičar i otmičar, operski pevač, ciganin, vojnik solunac. Kroz ove uloge sam mnogo maštao i proživeo vreme koje je drugačije od našeg. Ubuduće, ako bih ponovo igrao epohu voleo bih da tumačim likove iz srpske istorije”.
Kada bi ste mogli da birate, koje je to delo u kome bi voleli da igrate?
“Skoro mi je u jednom razgovoru koji smo vodili, moja draga koleginica Ljiljana Lašić rekla da bi volela da me vidi u ulozi mladog Karađorđa ili Banović Strahinje. Moram priznati da mi je njen predlog imponovao i kao glumcu i kao čoveku”.
Da li imate problem kada dobijete novu ulogu da se "prešaltujete" u novi lik?
“Ma kakvi! U tome je čar bavljenja glumom”.
Ja Vas neću pitati kako odolevate obožavateljkama, ali me interesuje šta kod žena najviše poštujete i da li mislite da su moderna vremena donela dobro ovakvoj podeli i jednakosti polova?
“Nova vremena su donela mnogo dobrog, ali mnogo i lošeg. Poštujem ženu koja je sjajna majka i dobar vođa na poslu, ali takve sve ređe srećem”.
Imate sklonost ka slikarstvu a i fotografiji. Tu su i geni uradili svoje. Da li imate vremena da se time bavite?
“Imam odličan fotoaprat i mogao bih da napravim izložbu neobičnih ljudi i pejzaža”.
Da li razmišljate da se pored glume i pevanja oprobate i u nečemu drugom?
“Poezija. Volim i da je čitam i da je govorim i da je pišem”.
O Vama se mnogo piše, i svuda stoji da ste srećan čovek uspešan i profesionalno i privatno. Stoji da svako nosi svoj put života u sebi. Međutim iza "sreće" uvek mora da stoji naporan rad i borba. Da li je bilo teško doći do ovog stepenika gde ste danas?
“Smatram da neprestano treba usavršavati sebe, raditi na odnosim sa ljudima, boriti se sa lenjošću u svakom segmentu postojanja. Jedino što se u životu ne isplati je nerad”.
Obzirom da ste kroz svoj posao bili u prilici da proputujete kroz razne epohe, da možete da birate, u kom vremenu bi ste voleli da živite?
“Voleo bih da ostane kako jeste. Sa razlogom postojim ovde i sad”.
Šta je to, što bi po vašem mišljenju moglo da promeni situaciju na pozorišnoj sceni Srbije, koja je kao što znamo u vrlo lošoj finansijskoj situaciji?
“U Vašem pitanju se nameće odgovor. Rešenje bi bila bolja finansijska situacija”.
Koji izazovi Vam oplemenjuju život?
“Moj poslednji izazov je bio da pređem okean i da dođem u goste kod vas!”
