Nemačka ne sme treći put u sto godina da razbije Evropu, time što bi, "iako sad u najboljoj nameri da očuva evropsku integraciju", srušila evro, a time bi i vrata EU za ulazak Balkana bila zalupljena.
To je, u intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera ocenio bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer, koji je naglasio da je "evro politički projekat", i time odgovorio na pitanje zašto Grčka ne bi mogla "na uređen način" da istupi iz zone evra.
Evro je, dodao je on, "trebalo da bude snaga političke integracije, što je bila temeljna zamisao".
Fišer, sada čelnik firme za strategijske konsultacije "Joška Fišer end kompani" podvukao je da ništa ne može jamčiti da izlazak Grčke iz zone evra ne bi izazvao pad poverenja, juriš na banke u Španiji, Italiji i verovatno u Francuskoj - dakle finansijsku lavinu koja bi pokopala evro.
"A potom, šta mislite da bi Grci učinili, pošto bi bili izvan evra", zapitao je Fišer, i ocenio da bi Grčka "potražila druge partnere, kao što je to recimo Rusija, koja je na to već spremna i niko o tome ne govori".
"Tad bismo rekli zbogom i proširivanju EU na jugoistočnu Evropu, evropskoj integraciji Balkana bi bio kraj. To je ludost", smatra Fišer.
On je predočio da "bez obzira na različita poimanja toga da li Turska pripada Evropi, nema ni najmanje sumnje da je Balkan, područje bremenito nestabilnošću, deo Evrope, "a da se i ne govori o tome da bi Grčka izbačena iz evra sve gurnula u rasulo".
"Nemačka je u dva maha u 20. veku vojnim sredstvima razrušila samu sebe i evropski poredak, a zatim je ubedila Zapad da je iz svega izvukla valjane pouke", primećuje Fišer i dodaje da su Nemci "tek potpunim prihvatanjem Evrope pridobili saglasnost za svoje ujedinjenje".
"Bila bi to tragična ironija ako bi ujedinjenjena Nemačka, mirnim sredstvima i s najboljim namerama, izazvala raspad evropskog poretka po treći put, a opasnost je upravo to", ocenjuje Fišer.
Bivši nemački ministar smatra da je nemačka kacelarka Angela Merkel "kratkovida, jer ako padne evro, svi će biti gubitnici".
On ocenjuje da "kancelarka Merkel samo misli na iduće izbore, što je kratkovida računica, jer je ona na unutrašnjem planu veoma oslabljena, a Merkel je jaka samo ako je nemačka privreda jaka".
Fišer smatra da bi upravo u slučaju težih nevolja za evro i nemačka privreda pretrpela teške udarce i zalaže se za to da i Berlin prihvati da se većim delom dugovi onih prezaduženih članica evrozone "evropeizuju", odnosno da se, čemu se opire kancelarka Merkel, uvedu evropske obveznice koje bi izdavala Evropska centralna banka i čime bi cela zona evra jamčila za sposobnost vraćanja dugova.
Fišer traži jedinstvenu poresko-budžetsku politiku i ekonomsku vladu evro zone, što bi sve vodilo snažnijem političkom ujedinjenju EU.
Nemačka bi tad s pravom zahtevala temeljite strukturalne reforme u "slabijim" članicama evro zone, s ciljem da i njihove privrede postanu konkrentne, a države delotvornije.
"Ključno je to da Nemačka svojom ekonomskom moći i sredstvima mora jamčiti za opstanak evro zone", kaže Fišer i dodaje da će tada cela evrozona moći da se odupre pritiscima finansijskog spekulativnog tržišta.
On ukazuje da je "za Evropu stanje veoma ozbiljno" i jako je sumnjičav da nešto ozbiljno može da se preokrene, jer ne vidi snage i vođe u Evropi, koji bi bili u stanju da preduzmu nužne korake, "bez kojih preti opasnost da bude uništen čudesni poduhvat dva pokolenja Evropljana".
"Brine me jako što sadašnja strategija očigledno ne deluje, ona štaviše radi protiv demokratije, kao što to pokazuju rezultati izbora u Grčkoj, Francuskoj, pa i Italiji", ocenjuje Fišer.
On dodaje da ta strategija ide suprotno stvarnosti, budući da se zna da je iskustvo iz krize 1929, deflacione politike u Americi i Vajmarskoj Nemačkoj kancelara Bruniga, pokazalo da "stezanje kaiša u vreme krize vodi pravo u depresiju", pad proizvodnje i ekonomskog rasta.
Evropa je sad, upozorava Fišer, "na ivici ambisa", jer ako evro padne. doći će do ponovnog zatvaranja evropskih zemalja u svoje granice, što bi dovelo do dramatične svetske ekonomske krize, "a to je nešto što naše pokolenje nije doživelo".
Fišer smatra da Evropa, bar evro zona, mora ići ka nekoj vrsti federacije i ukazuje na primer Amerike iz 1871, kad je prvi američki ministar finansija Aleksander Hamilton "federalizovao" dugove saveznih država, koje su bankrotirale zbog pobune i rata s Englezima.
"Da nije toga bilo, mlada američka konfederacije bi propala", ističe Fišer.
