cerait helping your business grow big

MARKO LOPUŠINA, STRUČNJAK ZA SRBE U RASEJANJU O SRPSKOJ DIJASPORI NEKAD I SAD

Država je zaboravila iseljene srbe

Nekada je o našem narodu u tuđini brinuo Socijalistički savez, potom Ministarstvo za emigraciju i dijasporu, a danas Odbor i uprava za dijaspru čiji je rad neprimetan
Za četiri decenije novinarskog i publicističkog rada Marko Lopušina je objavio 12 knjiga o Srbima u rasejanju. Trenutno iščekuje izlazak iz štampe knjiga “Srbi u Istočnoj Evropi”, drugi deo i “Bratstvo Sveti Jovan o našim ljudima u Skandinaviji. 

Marko Lopusina To je i bio povodo za ovaj razgovor koji počinjemo pitanjem kada ste se i zašto odlučili da istražujete srpsku dijasporu? 
Motiv za istraživanje istine o Srbima u emigraciji bilo je moje saznanje da naši ljudi u tuđini nisu državni neprijatelji, kako ih je vlast u SFRJ predstavljala, već velike patriote koje zaplaču kada čuju da se sepominje Srbija. Bio sam početkom osamdesetih u Nemačkoj da pratim antisrpske demonstracije Albanaca protiv Kosova i Metohije i Srbije i upoznao sam naše četnike. Prota Marković je iskreno zasuzio kada je rekao da želi da se vrati u Srbiju, ali da mu jugoslovenska policija to ne da. Posle tog susreta počeo sam da istražujem kako žive naši ljudi u tuđini, kako ih Udba i Služba državne bezbednosti prati i ubija, i kako žele da se vrate u otadžbinu. O tim Srbima sam počeo da objavljujem knjige, čiji je moto bio: Svi Srbi sveta!

Koje zemlje ste obišli od Australije do Amerike?
Posetio sam oko 40 država u kojima žive naši ljudi. Bio sam u svim zemljama Starog kontinenta, Severne Amerike, Azije, Afrike do Australije. Otkrio sam da su prvi Srbi živeli na prostoru nekadašnje Carske Rusije još u 16. veku, gde su imali svoj grad i svoju državu i da je prvi Srbin ušao kao emigrant u SAD 1815. godine. To je bio Đorđe Šagić. Otkrio sam da je prvi Srbin stupio na Peti kontinent pre 160 godina. To je bio Ivo Visin, kapetan broda iz Boke Kotorske, Srbin katoličke vere.

Koliko nas ima zvanično u rasejanju, a koliko nezvanično? Kakva je obrazovna struktura naših ljudi u svetu? 
Poštujući izreku Vuka Stefanovića Karadžića, koji je rekao "Srbi svi i svuda, ma gde bili", sakupljam naše ljude u rasejanju na jednom mestu u korice svojih knjiga i u novinskim člancima. Nema nijedne zvanične državne analize i podatka o broju Srba u rasejanju. Naše stranke na vlasti decenijama prebrojavju Srbe od oka, onako kako im je nalagao njihov politički interes. Tako dok su ih komunisti u vreme Tita smanjivali i govorili o milion ljudi, demokrate su ih izbrojali čak 4 miliona Srba u inostranstvu. Istina je negde na sredini. Dr Vladimir Grečić kao naučnik je utvrdio da u dijaspori ima oko 2,5 miliona Srba. I da je 90 odsto njih jeftina radna snaga Zapada i Istoka, a da je samo 10 odsto Srba u tuđini visoko obrazovana, da rade na univerzitetima i faklultetima i da imaju vlastiti biznis.

Kakav status po vama imaju Srbi u Bih, Crnoj Gori i Hravtskoj, koje neki političari računaju kao Srbe van Srbije?
Srpski narod u BiH, Crnoj Gori i Hrvatsko je autentičan i ne nalazi se u rasejanju. Srbi žive u svojim matičnim zemljama kao domaći narod BiH, Crne Gore i Hrvatske i nije nikada bio u Srbiji, pa se ne može računati da je van Srbije, odnosno da je iz nje nekada izašao i otišao tamo. Taj narod je deo nacionalnog bića od 11,5 miliona Srba, koliko nas ima na planeti Zemlji.

Gde je naša dijaspora najbrojnija, a gde najorganizovanija?
Najviiše Srba danas ima u Nemačkoj, oko pola miliona. Zatim u SAD oko 400.000 i u Austriji oko 300.000. Glavni grad Srba u rasejanju danas je Beč, sa oko 200.000 naših ljudi, dok je nekadašnja prestonica iseljenika Čikago pao na drugo mesto sa oko 70.000 Srba. Na trećem mestu su Frankfurt i Pariz sa po 60.000 Srba. Nema podataka o Srbima u Kanadi ali tamo kruže razne cifre od kojih možda realno zvuči brojka od oko 100.000 do 150.000. 
Najorganizovanija dijaspora jeste u Rumuniji i Slovačkoj, u Evropi, i u Australiji i SAD u prekookeanskim državama. Slovački i rumunski Srbi su dobili status nacionalne manjine koji im omogućava da uz pomoć države domaćina imaju svoja udruženja, škole, crkve, medije, da aktivno razvijaju i čuvaju svoj nacionalni identitet. Zahvaljujući SNS, SNO i SPC to uspeva i Srbima u SAD i Australiji, kojima državne vlasti ne pomažu, pa se sami bore i uspešno organizuju život u srpskoj koloniji. SNO i SNS su proslavili vek svog postojanja, i izdaju najstarije novine u svetu, a SPC je na Petom kontinentu predvođena vladikom Irinejom osnovala 47 parohija koje čine srž srpskog života u Australiji.

Lopusina_Matrko_Stane-Ribic,-Milan-Aksentijevic

Kakvi smo u odnosu na druge etničke zajednice?
Gledano prema državama u kojima Srbi žive, mi smo kao narod vredni i lojalni tamošnjim vlastima. Dali smo kao Irci i Poljaci, kao Nemci i Jevreji, najveći narodi u SAD i Kanadi, svoj doprinos izgradnji Amerike, Nemačke i posebno Skandinavije. Predsednik Obama se pre četiri godine javno zahvalio Nikoli Tesli, koji je u ime svih američkih Srba, dao doprinos izgradnji SAD. U SAD imamo osam dobitnika Oskara, četiri vlasnika Pulicerove nagrade, i stotinu narodnih heroja SAD. Imamo 10.000 profesora, naučnika, visokih intelektualaca u rasejanju. Mi jesmo mala etnička zajednica, ali sa velikim dometima. A što se tiče stepena nacionalne sloge, organizovanosti i posebno saradnje sa otadžbinom – tu smo daleko ispod Jevreja, Poljaka, Grka, koji funkcionišu kao deo svojih domovina. 

Koliko se država bavila dijasporom nekada? 
Nekada, u vreme SFRJ o rasejanju je posebno brinuo SSRN, preko kog su ljudi odlazili na rad u inostranstvo, organizovali svoje klubove i udruženja, sarađivali sa absadama i konzulatima, rešavali pitanje socijalnog osiguranja i penzija, i štedeli u našim bankama. Tada su devizne doznake godišnje vredele i desetak milijardi dolara. Od devedesetih i od početka demokratije brigu je preuzelo Ministarstvo za dijasporu, koje je 2010. i donelo prvi Zakon o dijaspori i pružilo priliku iseljenim Srbima da učestvuju u vlasti preko Skupštine dijaspore. Tada su doznake iz sveta iznosile 5,5 milijardi dolara. Sa promenom vlasti Ministarstvo je ukinuto, Skupština dijaspore je nestala, jer joj je istekao mandat, a nova nije sazvana, a Uprava za dijasopru ne radi. Čak su i domaće novine okrenute dijaspori, čiji je vlasnik na njima zaradio milione, ukinule rubriku dijaspora i uvele rubriku o zdravom seksu. 
A sve veći broj ljudi odlazi u svet, a nivo doznaka opada, na svega 2,2 milijarde dolara. 

Kakav je taj odnos države prema rasejanju danas?
Država Srbija je danas gurnula dijasporu iz državne politike i faktički je zaboravila na svoj narod u rasejanju. O tome dovoljno govori činjenica da Uprava za dijasporu pri MIP-u ne funkcioniše, jer još nema svog direktora. A Odbor za dijasporu pri Narodnoj skupttšini se više deklerativno nego suštinski bavi iseljenim Srbima. Ljudi iz rasejanja nemaju kome da se obrate, sa kim da sarađuju kada dođu u otadžbinu.

Koliko srpsko rasejanje može da pomogne Srbiji da izađe iz krize? 
Uprkos nekim stručnjacima iz oblasti politike i medija koji tvrde da je naša dijaspora siromašne i nekorisna, tvrdim da su Srbi u rasejanju bogati i da predstavljaju naš najveći kapital i najveću investiciju. Samo ih treba aktivirati. Posle pomoći u vreme poplava, kada su iz dijaspore stigli milioni pomoći, predlagao sam da se u dijaspori uvede samodorpinos za izgranju nove bolnice za lečenje dece, ali ta ideja nije prihvaćena. Srbi u rasejanju imaju sto hiljada firmi, finansijski kapital vredan 30 milijardi evra, i mnogi žele da ulažu, da šire svoj biznis u otadžbini. 

Šta ih ometa da šire biznis u matici?
Politika državnih i posebno lokalnih vlasti, koje često zlopotrebljavaju svoje ovlašćenja i preko korupcije ometaju ulaganja naših ljudi iz sveta, odvraćaju naše ljude od poslovanja u Srbiji. Najbolji srpski građevinar u Rusiji, osvajač Olimpijske zlatne medelja za izgrdanju Olimpijskog centra u Sočiju zbog toga ne gradi u Srbiji. Najuspešniji srpski biznismen, vlasnik firme od 7 milijardi evra, u Srbiji gasi svoja preduzeća, jer mu se ne dozvoljava da radi. Zbog nesređenih odnosa u C. Zvezdi i nerešenog pitanja vlasništva nad stadionom jedan srpski milijarder nije mogao da kupi ovaj klub i uvede ga u svetsku elitu.

Koliko uspešnih srpskih firmi ima u svetu? 
U svetu postoji pedeset uspešnih firmi čiji su vlasnici Srbi i 15 milijardera svetskog ranga. Najpoznatija firma našeg čoveka je “Zepter internaciona” Milana Jankovića ili filipa Ceptera i njegove supruge Madlene. Oni imaju preduzeća i predstavništva u 40 država sveta i zapošljavaju 120.000 ljudi. Svetski poznata preduzeća su i “Tredjunik trejd”, građevinska firma Mirka Latinovića iz Moskve. Restorani “Beogradska bašta” Koste Papića iz Klivlenda su vicešampioni SAD u spremanju pilećeg srpskog paprikaša. Ubavka Rebeka Mekdonald je vlasnik gasne kompanije u Kanadi, koja posluje širom Severne Amerike. Boris Vukobrat sa svojom kompanijom je najuspešniji srpski biznismen u Evropi. “Beo-eksport” je kompanija Vase Despotovića u Austrliji, koja je planetarno poznata. Mirko Vučurović je kralj satova u Švajcarskoj, a Dušan Vasiljević je car vinograda u Africi. Dejan Ilić je tvorac mikro baterije, vlasnik farike Varta, veliki pronalazač i oskarovac. 

Marko Lopusina Šta bi doneo bolji odnos države prema investitorima iz rasejanja ?
Bolji odnos prema biznismenima iz dijaspore podrazumeva samo normalne uslove poslovanja i doneo bi najmanje milijardu evra investicija u privredu. Ali bi doveo i intelektualni kapital, naše straučnjake da šire znanja i tehnologije po Srbiji. Jedan od njih je sa 600 patenata svetski rekorder u pronalazaštvu. U SAD je naš čovek glavni stručnjak za komjuterske sisteme. Srbi rade u NASA, u klinikama širom Nemačke, Francuske, Velike Britanije, u kojo je jedna Beograđanksa proglašena za lekara godine. Nemci žele da im Srbi grade eletrični automobil. Država o tome samo glasno razmišlja, a malo radi, jer mnogo lepše zvuči kada se dovode stranci, i to im se plaća ili kada se novac pozajmnjuje od svetskih banaka. A Privredna komora Srbije koja ima Savet za dijasporu, još nije umrežila sva naša preduzeća iz rasejanja i nije ih uvela u srpsku privredu.

Koliko naši ljudi u svetu rade na prikazivanju slike o svojoj zemlji, na poboljšanju našeg imidža u svetu i na promociji naše tradicije kulture? 
I pored toga što je u Beogradu pretprošle godine održana Konferencija o poboljšanju srpskog imidža u svetu kroz saradnju sa dijasporom od toga nije bilo ništa. Ni danas nema organizovane prezentacije Srbije kroz srpske organizacije u rasejanju, pa se lepom slikom otadžbine u svetu bave pojedinci i poneko udruženje. U Frankfurtu je, na primer, Udruženje pisaca "Sedmica" proletos organizovalo proslavu svog 25 rođendana i tom prilkikom primljeno u Gradskoj kući, što je bila istorijska izuzetnost. Tog dana se srpska zastava zaviorila na Gradskoj kući u Frankfurtu. Zastava se viori i kada Srbi u Klivlendu slave Srpski dan ili kada Udruženje Srba u Slovačkoj organizuje Srpske dane. Srpska zastava se viori i u Torontu ispred zgrade opštine. U Rumuniji i Mađarskoj Srbi imaju svoje pozorište, svoje medije, svoje poslanike u parlamentu i bore da se čuje za Srbiju. Na kraju, i veliki umetnici i sportisti, od Marine Abramović, preko Gorana Brekovića do Novaka Đokovića promovišu Srbiju kao svoj zavičaj i kuću za sve ljude sveta. 

Koji deo srpskog rasejanja ste najmanje istražili, postoji li tako nešto ?
Najmanje sam posećivao Južnu Ameriku, jer u njoj ima jako malo Srba. Posle demokratskih promena država Crna Gora je tamošlje Srbe, inače poreklom iz Boke, ali članove Srpske poravoslavne crkve, prekrstila u Crnogorce. Postoji udruženej Srba u J.A, ali ono slabo radi. Uz to nije napisalo istoriju srpskog naroda na ovom kontinentu, već je uzelo bez moje dozovle, moj tekst, stavilo ga na sajt i nije ga potpisalo mojim imenom. I ja sam zbog takvog nepoštovanja mog rada izgubio interesovanja da sa njima istražujem Srbe u Latinskoj Americi. 

Postoje li i koje su razlike između prekookeanske dijaspore, zapadnoevropske i istočne?
Razlike postoje, one su velike i suštinske, toliko da utiču na sudbinu našeg naroda u rasejanju. Srbi u prekookeanskim državama su narod namerno izgubljenog identiteta, jer kada prima državljanstvo SAD odriče se srpskog. SAD i V. Britanija ne daju ni jedan dolar, odnosno funtu za etički život doseljenih Srba. U Zapadnoj Evropi gde su naši ljudi gastarbajteri, odnosno radnici na privremenom radu, Crkva ima donacije po broju vernika, finansira se i dopunska srpska škola i dobijaju se penzije, koje mogu da se primaju i u Srbiji. U istočnom kraju Evrope, u regionu Srbi koji us sa statusom nacionalne manjine imaju sva prava i čuvaju uspešno svoj identitet. U Rumuniji vlast daje oko 700.000 evra za srpsku koloniju. Nažalost, u Sloveniji i Makedoniji, Albaniji gde nisu priznati kao narod, Srbi su zaboravljeni ili izbrisani ljudi i polako nestaju.

Šta je zajedničko svim našim ljudima koji su otišli i žive daleko? Šta Vam najčešće kažu?
- Zajednička im je ljubav prema matici Srbiji i svom zavičaju. Kako je većina Srba otišla u tuđinu da zaradi novac i da se jednog dana vrate sa parama kući, a taj plan im se nije u potpunosti ispunio, jer na zapadu mora puno da se radi. Najčešće govore kako bi voleli da žive u Srbiji, jer im je u otadžbini najlepše. Znam mnoge ljude iz SAD, na primer porodicu Sremac koja veći deo godine provodi u selu Crepaja, gde dovode svoje američke unuke da uči život u zavičaju. 

Stalno se govori o ljudima koji napuštaju zemlju, zašto?
Zato što naši ljudi napuštaju otadžbinu da bi našli mesto gde će bolje živeti od svog rada. To treba mnogo da brine Vladu Srbije.

Ne priča se koliko se naših ljudi vratilo u Srbiju iz sveta?
- Ne priča se u Srbiji previše o povratnicima zato što se oni vrlo brzo utope u našu sredinu i svakodnevnicu. 

Mirko Stokanović
Novine Toronto, broj 
1462
Toronto 
05. Februar 2016.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke