Razgovaramo sa mladom operskom divom Martinom Govednik koja živi u Montrealu a povodom koncerta koji će se održati u Torontu.
Martina je rođena u Beogradu u muzičkoj porodici. Odrastajući uz klasičnu muziku, Martina je započela muzičko obrazovanje u 6. godini.
Prve muzičke korake ste napravili u nižoj muzičkoj školi "Slavenski" u Beogradu. Kako se dalje odvijalo Vaše druženje sa muzikom?
"U muzičkoj školi "Slavenski" završila sam nižu i srednju školu. Na muzičkoj Akademiji sam diplomirala klavir 2001. godine. Mada sam studirala klavir, moja velika ljubav je pevanje tako da sam u toku studija uzimala časove pevanja kod Anete Ilić i Biljane Valić."
Kako se desio Montreal?
"Po završenim studijama u Beogradu, konkurisala sam na Univerzitetu McGill, gde sam primljena na dvogodišnje redovne studije. Na istom univerzitetu sam i magistrirala solo pevanje."
Kako su tekli studentski dani u Montrealu?
"Već na prvoj godini dobila sam priliku da se iskažem kao solista u Malerovom delu za hor i orkestar. Tokom studija više puta sam nastupala u orketarskoj i horskoj pratnji.
Operski program na McGill-u takođe je izuzetan jer nudi studentima saradnju sa dirigentima, režiserima, kostimografime i scenografima, koji su aktivni u operskom svetu i vrsni poznavaoci svog zanata. Sve se odigrava na visokom umetničkom nivou koji adekvatno priprema studenta za buduću karijeru.
Montreal je grad otovrenog duha i fantastičnog kulturnog bogatstva. Predstavnici gotovo svih naroda i tradicija mogu se ovde sresti. Mislim da za post-diplomske studije, kao i za život umetnika kojim živim, nisam mogla izabrati bolje mesto."
Vaša prva operska uloga nakon studija?
"Metela u opereti "Pariski život" Zaka Ofenbaha. Zatim sam iste 2009. godine bila Karmen.
Gostovala sam u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj. Karmen je zasad moja omiljena uloga."
Pored angžmana u operi, veoma ste aktivni u srpskoj zajednici u Montrealu?
" Sa velikim uživanjem vodim dečiji hor pri crkvi Svete Trojice u Montralu. Osim toga i pevačka grupa "Biseri" je deo mog muzičkog delovanja u srpskoj zajednici. Prošle godine smo bili gosti SKUD-a Oplenac u Misisagi. Bilo je to divno druženje."
U više gradova Kanade, kao i Poljske, slušaocima ste priredili pravu muzičku poslasticu- koncert "pričaj mi o ljubavi na 7 jezika".
Da. Izveli smo tridesetak pesama i arija klasičnih kompozitora, kao i naše narodne pesme u svojim ličnim aranžmanima. Uz pratnju pijaniste Pjera Meklina pevala sam na srpskom, ruskom, engleskomm, francuskom, italijanskom, nemačkom i španskom jeziku."
Kako je publika reagovala na široki spektar Vašeg umetničkog talenta i ljubavi prema pesmi?
"Ljubav je neiscrpna tema na svim jezicima i prostorima, kroz sve epohe. Bilo mi je interesantno da stavim 'rame uz rame' neke od klasika operske literature kao na primer, našim najstarijim narodnim pesmama, ili hitovima kao što su 'Besa me mućo' ili 'La vie en rose'. Za koncert sam odabrala svoje omiljene pesme sa ljubavnom tematikom, koje sam pevala, ili priželjkivala da pevam godinama. Mislim da je ta duboka veza sa repertoarom, obojena mojim ličnim iskustvom ljubavi, dosegla srca publike.
Posebno mesto u mom repertoaru imaju pesme sa Kosova. Iako u familiji nemam nikog bliskog ko je rodom sa Kosova i Metohije- mamina strana je iz centralne Srbije i Bosne, a tatina mađarsko-slovenačkog porekla- obzirom da sam odrasla i 23 godine živela u Beogradu, sebe pre svega smatram Srpkinjom. A šta predstavlja srž srpskog identiteta, nego Kosovo? Osim toga, u muzičko-poetskom smislu, kosovske pesme spadaju među najlepše narodne tvorevina sa područja Balkana, ako ne i cele Evrope. Sa velikim ponosom i poštovanjem prema srpskoj prošlosti nazivam sebe (pre)nosiocem ovog neizmernog blaga, a nadam se da će moja interpretacija dotaći publiku ne samo na umetničkom, već i na humanom nivou."
U Srpskom Centru u Misisagi održaćete 19. novembra (u 19.30č.) koncert "Pesme sa Kosova - Pesme Kosovu",. Recite nam nešto o tom događaju.
"Da, jako se radujem tom koncertu. To su poznate pesme za koje sam ja uradila aranžmane i sebe pratim na klaviru. To je muzika koja dira srce i sretna sam što imam priliku da negujem taj deo srpske baština sa Kosova.
Naime, sredinom sledeće godine nameravam da izdam svoj prvi albim na kome će se nalaziti isključivo pesme sa Kosova i Metohije. Značajni deo prihoda od prodaje albuma biće namenjen deci i ugroženima sa ovog područja.
Želela bih da pozovem publiku da dođe u Srpski Centar i da tako zajedno učestvujemo u lepoti srpske muzike koja još uvek opstaje na svetoj zemlji. Verujem da svaki uloženi napor za negovanje tradicije ostavlja trag u jednom narodu. Narodi žive kroz svoj jezik i svoju muziku.
Mada je ovaj razgovor bio naš prvi susret, rastali smo se kao dugogodišnji poznanici. Razgovor je bio spontan, obojen mladalačkim osmehom. Posebna toplina se osećala dok je Martina pričala o Kosovu, o lepoti muzike sa tih prostora.
Pre susreta, pogledala sam Martinin snimak. 
Krhka i nežna u svojoj pojavi, suvereno vlada scenom svojom unutrašnjom energijom.
Martina je svoju energiju i vatrenost pokazala kroz ulogu raskošne Karmen.
Činjenica da je održala koncert na sedam jezika je još jedan pokazatelj o kakvom umetniku je reč. Martina ulazi kroz široka vrata obojena muzikom. Treba je dočekati raširenih ruku.
