Razgovaramo sa Mišom Girić i Rastislavom Durman idejnim tvorcima projekta elektronske knjige tj sajta na kome možete naručiti knjige iz raznih oblasti.
Reditelj Miša Girić (na slici desno) i pisac Rastislav Durman (na slici niže) radili su zajedno krajem osamdesetih na P3 Televizije Novi Sad. Devedesete su ih bacile na razne krajeve sveta, ali su ostali u kontaktu, a kraj prve decenije XXI veka, zatekao je Mišu kao vlasnika kompanije "Digital Division" koja se bavi IT, a Rastislava kao osnivača "Media Arta" koja se bavila izdavaštvom. Elektronske knjige su baš to, spoj IT i izdavaštva.
Kako ste se odlučili da krenete sa elektronskim knjigama? Kojom idejom ste se rukovodili?
“U Srbiji izdavanje štampanih izdanja predstavlja gotovo nemoguću misiju iz više razloga, a dva su su posebna - mali tiraži i distribucija. Za prvo je krivo malo tržište i teško dostižna održivost, a što se tiče distribucije, jedini način da se dobro posluje jeste posedovanje svog lanca knjižara što malo ko može sebi da priušti.
Izdavanje elektronskih knjiga ova dva problema eliminiše - tiraž jednom napravljene ekeltronske knjige je onoliki koliko to čitaoci odrede, a platforme za distribuciju - Amazon, Barnes & Noble i Kobo već postoje i razrađene su. Moramo priznati da smo u projekat ušli pomalo naivno, misleći da će dva čoveka moći sve sami da rade, da se u Srbiji prava za knjige obezneđuju i opremaju, a u Americi pakuju, postavljaju kod distributera i promovišu. Već posle mesec dva tim je značajno porastao, tu su sada lektori, dizajneri, prelamači, programeri, urednici...”
Na osnovu kojih kriterijuma birate literaturu koju ćete ponuditi čitaocima?
“Namera nam je da čitaocima ponudimo što veći broj naslova kako iz književne baštine, tako i literature koja se u ovom trenutku stvara. Pokušaćemo da pokrijemo što više žanrova, od vrhunskih dometa umetničke proze do trivijalne literature kao što su krimići i ljubići. Objavljujemo velika imena, ali isto tako i ono što se zove tekućom književnom produkcijom, a posebnu pažnju obraćamo na autore za koje pretpostavljamo da njihovo vreme tek dolazi. Na početku smo se izabranim autorima obraćali sami, u međuvremenu raspisali regionalni konkurs, a sada nam se pisci već sami javljaju, pa smo tako objavili kao elektronske knjige i naslove koji još nisu štampani. Ono što sigurno nećemo objaviti jeste loša literatura i literatura koja u sebi sadrži jezik mržnje”.
Koliko naslova imate u ponudi i da li su zastupljeni samo naši autori ili imate i strane?
“U ovom trenutku - treća nedelja decembra - imamo sedamdesetak naših naslova, tu gde se pojavljujemo kao izdavači, kao i dvadesetak naslova drugih izdavača gde delujemo kao distributeri. Na objavljivanje čeka stotinak knjiga, a u pregovorima smo sa nezanemarljivim brojem autora i izdavača.
Našu ciljnu grupu čine ljudi koji čitaju na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku, a žive van svojih matičnih zemalja - jednostavno, čitači elektronskih knjiga još nisu stigli u dovoljnom broju u naš region, sa izuzetkom Slovenije.
Objavljujemo samo domaće pisce pošto mislimo da nema smisla objaviti prevod autora sa engleskog govornog područja koga naši čitaoci mogu da čitaju u originalu. Pored pisaca koji pišu na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku povremeno ćemo objavljivati prevode knjiga napisanih na slovenačkom (već smo objavili "Smrt Jugoslavije" Franje Frančiča), makedonskom i albanskom pošto pretpostavljamo da će čitaoce interesovati literatura sa kojom su se ranije sretali”.
Koja je procedura ukoliko neko želi neku od Vaših elektronskih knjiga?
“Vrlo jednostavna - na našem sajtu www.e-knjige.org pronađe knjigu koja ga interesuje, a onda odabere da li će je kupiti na Amazonu, B&N ili Kobo, u zavisnosti od toga kakav čitač ima”.
Koje su prosečne cene? Da li imate popuste za više izdanja?
“Naše knjige koštaju od sedam do dvanaest američkih dolara, a kako ne prodajemo direktno nego preko postojrećih platformi, nemamo uticaj na popuste na količinu. Planiramo da knjige ponudimo direktno bibliotekama i slavističkim katedrama u svetu i tu će biti prostora za dogovor”.
Da li su elek knjige budućnost i šta mislite o štampanim publikacijama ?
“Mi volimo knjige uopšte i klasične i elektronske ali je, sa druge strane, istina da su elektronske knjige stvar budućnosti. Da li će klasične knjige prestati da postoje - možda jednog dana u veoma dalekoj budućnosti.
Prednost elektroskih knjiga je višetsruka - isporučuju se momentalno. Nikad ne može da se iscrpi tiraž. U džep vam staje cela biblioteka. I tako dalje - ali klasične knjige ćemo i dalje voleti. Za ljude koji vole knjigu, konflikt između eletronske knjige i štampane - ne postoji. Obe varijante su dobre, a mi se bavimo elektronskom knjigom iz praktičnih razloga”.
Neosporno je da sve više ljudi prelazi na e-knjige iz praktičnih razloga,koje ste naveli. Kako se boriti sa piraterijom?
“Mi radimo samo sa proverenim i jakim firmama kao što su Amazon, Kobo i Barnes & Noble jer pre svega želimo da zaštitimo pisce i kupce od piraterije. Vi možda možete da nađete negde neku knjigu na Internetu zabadava i da mislite da se ste dobro prošli - ali ako bi svi tako radili onda vrlo brzo niko osim skribomana više ne bi hteo da piše jer im se ne bi ispatilio. Naše knjige nisu skupe i svaka knjiga koju ste kupili i preko nas omogućava piscu kojeg volite da nastavi da radi i da vas obraduje sledećom knjigom”.
Planovi za 2014?
“Svesni smo činjenice da će u zapadnoj Evropi, pogotovo na severnoameročkom kontinentu ili Australiji deca naših čitalaca govoriti svoj maternji jezik, ali da će im jezik sredine ukojoj žive biti mnogo bliži, sviđalo se to nama ili ne.
Zbog toga, nadamo se da ćemo dogodine početi sa objavljivanjem elektronskih knjiga naših autora na engleskom jeziku. Ovo je dosta složena operacija zato što kvalitetan prevod može da uradi samo neko kome je jezik na koji se prevodi maternji, a to podrazumeva visoke troškove sa jedne strane (tri ili četiri prosečne plate u Srbiji za jednu knjigu), dovoljan broj naslova sa druge.
Ipak, mislim da smo uspeli da dođemo do kritične mase za početak budući da postoje prevodi Save Damjanova i Aleksandra Tešića, a do kraja 2014. bi ovaj broj trebalo najmanje da se utrostruči. Ovi nas planovi, naravno, neće omesti u razvijanju elektronske knjižare na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom i planiramo da 2015. dočekamo sa četiri do pet stotina naslova”.
