cerait helping your business grow big

"Muzej naivne i marginalne umetnosti"  - proglašen institucijom godine

                                                                             

Vreme u kome živimo je nametnulo promene na individualnom i globalnom planu, najveći udar na predhodno utvrđene obrasce poslovanja svakako je osetila kultura. Muzejima kulture stvaranim kao sakralne građevine u kojima su posetioci dolazili na duhovno punjenje, u trci za posetiocima novo doba je nametnulo nova pravila promocije. "Muzej naivne i marginalne umetnosti" odoleva tom senzacijonalističkom pristupu i zadržava svoju osnovnu funkciju, te je ove godine proglašen od strane nacionalnog komiteta međunarodnog muzejskog veća ICOM-a institucijom godine.

"Muzej naivne i marginalne umetnosti" iz Jagodine je nagrađen za izuzetnu međunarodnu aktivnost u protekloj godini, koja uključuje izložbe u Pragu ("Iz dva ugla", Muzeju Karlovog mosta) i Parizu ("Turbulencije na Balkanu", Halle Saint Pierre), organizaciju preko 20 umetničkih programa u zemlji i inostranstvu, akviziciju 116 dela umetnika iz čak 10 zemalja sveta i vanrednu izdavačku delatnost, koja obuhvata čitavu lepezu izdanja na više svetskih jezika.

Poseban akcenat u međunarodnoj aktivnosti "Muzeja naivne i marginalne umetnosti", predvođenog direktorkom Ninom Krstić, predstavlja saradnja sa kolegama iz Indije u okviru projekta "Rok Garden" u Čandigaru, koji je predstavio deo stvaralaštva indijskog samoukog vizionara Nek Čanda iz čuvenog Rok Gardena u Čandigaru - srpskoj publici u Beogradu i Jagodini. Nina Krstić, autor je celokupnog projekta i monografije posvećene ovom indijskom umetniku u izdanju MNMU. U znak zahvalnosti Fondacija Nek Čand na incijativu Anuj Sainija, sina velikog umetnika i predsednika Fondacije Nek Čand u Londonu, Gospodina John Maizels-a, "Muzeju naivne i marginalne umetnosti" poklonjena su sva izložena dela kao trajno vlasništvo

                                                                                             

Na dodeli ovog značajnog nacionalnog priznanja direktorka MNMU, Nina Krstić je rekla: "…U obavezi smo da čuvamo naše kulturno nasleđe, a izazov je veći ako je to i baština van dominantne kulture, umetnost samoukih vizionara ne samo iz Srbije već i iz celog sveta. Naravno da nam je struka savest u svemu tome i da je postavljanje visokih kriterijuma u toj misiji imperativ danas, kao što je imperativ borba za naše mesto u Evropi, u svetu. Gradeći kvalitetno kontinuitet razvoja ove vrste umetnosti i kulture u svojoj zemlji paralelno moramo biti delom internacionalne porodice sa svim lepotama sopstvenog identiteta"…

MNMU nalazi se u zgradi koja datira iz 1929. godine i pod zaštitom je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Na njenom čelu nalazi se direktorka istoričar umetnosti Nina Krstić od 2000. godine. (www.mnmu.rs )

                                                                                              

 

Nakon dobijanja ovog značajnog priznanja sa Ninom sam razgovarala i pored svih njenih obaveza, između dve izložbe u muzeju, manifestacije "Noć muzeja" i okruglog stola povodom međunarodnog dana muzeja sa temom "Redefinisani muzej - između želja i realnosti", za koji se pripremala. Nina, šta sve pod tim krovom, pored stalne postavke, u "Muzeju naivne i marginalne umetnosti", vri i koga sve okuplja? Kakav je cilj i odgovornost kustosa i same institucije na čijem si čelu?

"Muzej već tradicionlano organizuje, pored multimedijalnih, studijskih, tematskih, monografskih izložbi, kako u muzejima po Srbiji, našim partnerima, tako i u galerijama i muzejima širom Evrope (Bratsilava, Budimpešta, Prag, Sofija, Valeta, Pariz, Lozana, Martinji, Čandigar itd.), međunarodne manifestacije, tačnije susrete umetnika putem organizovanja Kolonija i trijenala umetnosti samoukih vizionara.

 Cilj ovih okupljanja nije samo jednostavniji način da se zbirka Muzeja oplemeni delima iz Srbije, nego i kvalitetnim delima vrsnih umetnika iz celog sveta. Gotovo jednak značaj ove vrste misije je u držanju kontinuiteta razvoja ove vrste umetnosti na širem evropskom planu. Zatim mogućnost sagledavanja mesta naših umetnika, zapažanje novih umetničkih snaga i mogućnost kreiranja razvoja ove vrste umetnosti u smislu stroge selekcije i izlučivanja svega onoga što je epigonstvo, diletantizam i kič u smislu čuvanja kriterijuma, motivisanja budućih umetnika i većeg stepena slobode u umetničkom pristupu.

Naš cilj svakako nije zatvaranje umetnika u nove šablone, već podsticaj njihovog umetničkog istraživanja, eksperimentisanja, podizanja nivoa inovativnog pristupa samom delu, podsticanje invidivualnog, jedinstvenog, originalnog.

Druženje na međunarodnim kolonijama, umetnika različitih generacija, nacija, aspiracija, senzibiliteta, dragocena razmena pozitivne energije i iskustava u direktnom kontaku uz obilje dokumentaionog materijala ( mogućnost intervjua, razgovora sa gostima kolonije iz eminentnih institucija, likovnim kritičarima, galeristima itd.) svakako da predstavlja dodatni kvalitet. Međunarodne trijenalne manifestacije pak okupljaju umetnike iz čitavog sveta, vrhunske stručnjake kao članove žirija, novinare, koji o svemu tome pišu, posetioce kako bi saznali u kom pravcu to ide umetnost sa margina, umetnost snažnih individualista: ko je dobio nagradu, šta su kriterijumi za određivanje jedinstvene estetike dela umetnika bez klasičnog likovnog obrazovanja."

                                                                                            

Teško je izdvojiti neka imena umetnika, ali pokušaj da navedeš bar nekoliko i tvoju saradnju sa njima.

 

"Veliki je izazov baviti se sakupljanjem, izlaganjem, proučavanjem i zaštitom dela snažnih pojedinaca, ljudi koji su sami odabrali neku vrstu "duhovnog egzila", kako bi vođeni opsesivno snagom svog nagona živeli svoju umetnost ( Sava Sekulić, Vojislav Jakić, Barbarien, Bogosav Živković, Dragutin Aleksić, Milan Stanisavljvić, Ferenc Kalmar, Milosav Jovanović, Joškin Šiljan, Vojkan Morar, Igor Simonović ) i još čitava je generacija novih, mladih umetnika, čija originalna ostvarenja donose nove tendecije, produbljuju dimenzije kreativnog, slobodnog, inventivnog."

U Beogradu postoji jedan izložbeni prostor "Salon Oto Bihalji - Merin", koji je pored muzejskog časopisa i veb prezentacije MNMU, vaš izlog i istraživačko arhivski centar.

"Salon Oto Bihalji - Merin je naš mali institut, gde okupljamo umetnike, dajemo savete, pomažemo; srećemo se sa kolegama iz srodnih ustanova širom Evrope i pravimo planove oko zajedničkih projekata; pomažemo studentima u vezi potrebne literature, s obzirom da je biblioteka u našem Salonu, bogata zaostavština velikog publiciste, afirmatora umetnosti samoukih vizionara Oto Bihalji-Merina. Institut- Salon je poklonjen Muzeju u znak zahvalnosti što vrlo uspešno nastavljamo misiju velikog Oto Bihalji-Merina. U salonu organizujemo i razne vrste prezentacija u zavisnosti od interesovanja; okrugli sto povodom neke važne teme vezane za nove tendencije savremene muzeologije; promovišemo naša izdanja; predstavljamo umetnike i još mnogo toga."

 

Muzej ima i važnu izdavačku delatnost, autor si i nekoliko dvojezičnih monografija. Ovih dana je u toku izložba pod nazivom "Građenje vizuelnog identiteta" slikara i grafičkog dizajnera Slobodana Štetića, koja ilustruje promišljenu prezentaciju MNMU.

"MNMU je velika izdavačka kuća. Sve naše izložbe prati katalog ili monigrafija, prepoznatljivog dizajna. Duži niz godina, MNMU neguje prepoznatljivu estetiku zvaničnog predstavljanja - kako u načinu prezentacije dela iz likovne kolekcije, putem izložbene i izdavačke delatnosti, tako i kroz odnose s javnošću, kontakte sa umetnicima, posetiocima, medijima i drugim institucijama i pojedincima. Gotovo u svim sferama svog delovanja, MNMU nastoji da sačuva prepoznatljivost i utvrđene kriterijume, koji se prvenstveno tiču vizuelnog identiteta.

To čini stalnom primenom utvrđenih grafičkih obeležja poput logotipa, ali i nizom drugih vizuelnih asocijacija i simbola. Da bi se kreirao kvalitetan vizuelni identitet potrebno je znanje jednog ili pak, čitavog tima stručnjaka iz oblasti estetike, dizajna, marketinga, psihologije itd. Kada je reč o "Muzeju naivne i marginalne umetnosti", ta uloga već skoro četiri decenije pripada uvaženom grafičkom dizajneru, pedagogu i fotografu, prof. Slobodanu Štetiću."

www.mnmu.rs/mnmart-07.pdf
                                                                      

Nina, kakav je tvoj odnos odnos prema umetnosti kroz studije, kroz rad sa umetnicima kao podstrekač i promoter, kao žena koja je skoro tri decenije posvećena instituciji MNMU-u i koja uporno i razgranato širi delatnost i uključuje se u nove trendove, ali i pamti i arhivira nacionalno umetničko blago?

"Još od studentskih dana sam bila impresionirana čudesnim delima umetnika van dominantne umetnosti i kulture, umetnika sa margina mainstream; tzv. Outsidera, samoukih vizionara uopšte. Primordijarnost i umetnost bez autocenzure bila je za mene velika intriga i izazov.

Kako na Filozfskom fakultetu, katedri za istoriju umetnosti, nikada ništa o tome nije bilo ni reči, već smo se pretrpavali statističkim istoriografskim podacima do u nedogled, bez insistriranja na malo slobodnijim, širim pogledima na suštinu umetnosti, čiste umetničke vizije sa fantastičnim primerima iz celog sveta, pa i iz Srbije. Tako sam i ja krenula samoinicijativno.

Trajno zaražena umetnošću umetnika sa margina, da istražujem, da pišem o tome, da proučavam, putujem naravno, većinu svetskih klasika danas upoznajem, sarađujem sa najznačajnijim institucijama zaštite ove vrste umetnosti širom sveta, da zajednički organizujem najrazličitije projekte, da primenjujem kod nas primere dobre prakse iz sveta, da uponajem javnost Srbije sa suštinom ove vrste umetnosti.

Naravno, impertiv je bio multidisciplinarni pristup, koji me je silno zabavljao, bio dodatni začin čitavoj mojoj misiji. Kao doktorant na istoriji umetnosti, borim se svojom tezom da nešto u tom smislu doprinesem i na nivou programa naše katedre na Filozofskom fakultetu, sa ciljem razvoja svesti o dometima ove vrste vrhunske umetnosti, sa ciljem razbijanja predrasuda o pristupu ovoj temi.

Naravno, kao muzejski savetnik i direktor MNMU dodatno sam bila u poziciji da kreiram razvoj i metode negovanja ove vrste kulturne baštine, da imam jasnu viziju, koju ipak moram da kažem "Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije" uvek spremno podrži.

Jednostavno, publikacije, broj međunarodnih projekata, nagrade, potražnja naših projekata u svetu, čine da nam se veruje i na državnom nivou i ponosna sam zbog toga. U mnogim zemljama, naročito balkanskim, to nije slučaj, dakle država ne staje iza neakademske kulturne baštine, pa tako ni dela ne uživaju potrebnu zaštitu, afirmaciju."

 

Nini i svim saradnicima u MNMU čestitamo na uspehu!

 

Violeta Dimitrijević

 

Violeta Dimitrijević
Novine Toronto, broj 
1546
Toronto 
24. Maj 2018.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke