ada sam upoznao Nikolu Jokića u svlačionici Denver Nuggets-a, koji su to veče igrali protiv Toronto Raptorsa, stekao sam utisak da se radi o momku koji još uvek nije svestan svega šta se desilo u poslednjih šest meseci njegovog života i karijere.
Uz to ide i činjenica da se moj sagovornik poprilično iznenadio kada sam ga na srpskom jeziku zamolio za par minuta razgovora pre početka meča. Uglavnom su novinari zainteresovani za priču sa više iskusnijim igračima u Nuggets-ima kao što su Galinari ili Kenet Farid tako da je mladi Nikola bio prijatno iznenađen.
Za poznavaoce košarkaških prilika u Evropi i NBA ligi ime Nikole Jokića nije novina jer je mladi centar Nuggets-a bio proglašen najkorisnijim igračem ABA lige 2014/15 sezone sa veoma dobrim statističkim učinkom: 15.4 poena, 9.3 skoka i 3.5 asistencije po meču.
Međutim za one koji ne prate košarku toliko često ovaj mladić je poprilična nepoznanica jer još uvek nije obukao dres reprezentacije Srbiji niti učestvovao u nekom evropskom takmičenju.
Nikola je novajlija koji je se nalazi na već dobro utabanom putu koji su naši NBA velikani prokrčili. Međutim Stojaković, Jarić, Radmanović i drugi naši košarkaši su uglavnom počinjali NBA karijere sa klupe ali za Jokića to nije slučaj. Mlad i ponosan Somborac je nakon Divca, prvi srpski košarkaš do sada u NBA ligi, koji je u prvoj sezoni izborio mesto u startnoj petorci. To je ogroman uspeh za nekoga ko je do pre pola godine gradio svoju karijeru na terenima ABA lige i koji je svoje NBA idole gledao preko TV-a ili u igricama Sony Playstation-a. Posebno raduje da se mladi Jokić ne samo izborio da postane prvi centar Nuggets-a već da se u toj ulozi odlično snalazi. Nikola beleži 8 poena i 5 skokova po meču a već do sada je imao par utakmica sa preko 15 poena. Prošle godine najbolji igrač ABA lige je pokazao svoju spremnost za prelazak na viši nivo takmičenja. Ipak nije sve bilo tako lako od početka.
“Prvi put sam saznao da se nešto dešava za NBA dva meseca pre kraja ABA lige (Jadranska liga op.a). Nisam ni uspeo da se koncentrišem niti razmišljam o NBA ligi jer sam bio isključivo motivisan da dobro završim sezonu u našoj ligi. Kada je došao momenat da odlučim o prelasku u najjaču ligu na svetu sigurno da mi nije bilo svejedno jer sam znao da će to biti velika promena u karijeri i životu. Znao sam da ću igrati sa momcima koji dolaze iz najjačih koledž timova, koji su maksimalno atletski spremni, motivisani i da neće biti lako. Znao sam da su ovde i najbolji igrači drugih država na svetu, legende NBA koje sam gledao preko malih ekrana i to me je sve motivisalo.
Međutim promena u načinu životu je bila velika i meni je, u početku, bilo jako teško. Prvi put sam otišao iz svoje zemlje da igram košarku, drugi jezik i druga kultura. Međutim porodica mi je najviše pomogla, moja braća su ovde, devojka takođe a roditelji će doći uskoro na neko vreme tako da mi to puno znači u privikavanju. Pokušavam da napravim kućnu atmosferu kolko je to moguće .“(smeh)
Nikola je impresioniran profesionalizmom i načinom ophođenja celog tima stručnjaka prema NBA igračima. Prvi susret sa američkim kontinentom je bio prošle godine kada je naš mladi košarkaš imao priliku da se upozna sa američkom košarkom i načinom rada na prestižnom Nike Hoop Summit turniru.
“Prvi put sam bio u Americi prošle godine na Nike Hoop Summity gde sam učestvovao na takmičenju tima sveta protiv najboljih mladih igrača Amerike, što mi je pomoglo da makar malo osetim atmosferu i načina života.
Tada sam bio fasciniran koliko je ljudi oko igrača spremno da pomogne. Bukvalno je deset trenera, četiri terapeuta i bezbroj administrativaca koji brinu o svakom momentu našeg dana. Uslovi koji košarkaši ovde imaju su stvarno fenomenalni. S druge strane, jako je naporno jer moraš da budeš spreman ne samo fizički već i mentalno posle utakmice, recimo koja je odigrana manje od 24 sata pre sledeće. Dosta se putuje, menjamo dosta hotela i treba vremena da se čovek navikne na sve to”.
Nikola Jokić je rođen u Somboru, grad na koji se iz aviona vidi da je jako ponosan. Razlika između ravnice i Rocky planina, u kome leži Denver, je velika. Denver je jedan od najlepših gradova Amerike poznat po blizini modenskih skijališta ali za Jokića je rodno mesto ipak centar sveta.
“Iskreno mi najviše nedostaje Sombor. Ja sam Somborac od glave do pete. Mama mi stalno šalje slike (smeh). Denver me nije nešto puno impresionirao, valjda zbog tolike razlike u odnosu na Sombor gde ću se sigurno vratiti posle karijere da živim. Od nekih drugih gradova verovatno je Los Anđeles ostavio najveći utisak na mene zbog klime i plaža. Posle utakmice sa Lakers-ima ceo tim je otišao na plažu gde smo odmarali i uživali ceo dan”.
Razvojni put Nikole Jokića je odlično krenuo. Ne samo što je shvatio da može da igra protiv najboljih igrača današnjice već i da bude bolji od ostalih. Izborio se za mesto u prvoj petorci, doduše zbog povreda i nekoliko standardnih prvotimaca, ali ipak je dokazao da je već spreman za najveće izazove profesionalne lige.
“Mislim da mi je samo trebalo malo vremena. Mi svi igramo košarku i pravila su ista, mada se ovde u odnosu na Evropu igra još dodatni period što mi je bilo najteže u početku. Mnogo mi je duže trajala utakmica nego u Evropi (smeh). Duži su čak i tajm-auti. Zbog toga sam najviše vremena posvetio na poboljšanju atletskih sposobnosti, skočnosti, brzini… Kada sam to savladao, sve ostalo je bilo mnogo lakše. Igrači i stručni štab su mi puno pomogli i naravno i dalje mi pomažu. Nadam se da ću biti sve bolji kako prolazi vreme”.
Denver je multinacionalna ekipa i poseduje u svojim redovima evropski duh košarke zbog mnoštva igrača sa starog kontinenta. Tu se nalazi mladi i talentovani Bosanac Jusuf Nurkić, zvezda tima Italijan Danilo Galinari, Francuz Zofri Lovernj koji je igrao u Partizanu, Grk Kostas Papanikolau. Svi oni dosta pomažu mladom Somborcu da se navikne na novi stil života i košarke. Kod kuće u Denveru najviše vremena provodi sa svojim najbližima.
“Evropljani su mi dosta pomogli, jer mnogo znači kada u timu imate igrače sličnog mentaliteta koji dolaze sa istog podneblja kao i ja. Uvek su spremni da podele savet, podrže me kad je najteže. Kada sam u Denveru najviše slobodnog vremena provodim sa braćom i devojkom. Na putovanjima sam najviše sa Evropljanima, mada dosta vremena provodim igrajući Sony Playstation”. (smeh)
Trener Denvera Michael Malone ima dosta poverenja u mladog centra koji se zauzvrat odužuje dobrim igrama. Ipak trener Malone poseban akcenat daje na odbranu.
“Filozofija naše ekipe je zasnovana na odbrani koju naš trener najviše forsira, tako da mi je akcenat dat na odbrambenim zadacima i skoku pod košem. Trener najviše traži od nas da se borimo za svaku loptu i da branimo koš po svaku cenu što je važnije čak i od napada. Tako sam i zaslužio minute jer sam shvatio šta traži od nas a posebno od mene”.
Pre samo šest meseci Nikola Jokić je igrao protiv igrača koji su nisu bili tako fizički dominantni kao što je to slučaj u NBA ligi, što je on osetio i na svojoj koži. Posebno pamti utakmicu protiv Los Anđeles Klipersa.
“Igrati protiv Eddie Jordan-a i Blake Griffin-a (igrači Clippersa op.a) je zaista teško i dobro iskustvo jer su zaista izvanredno atletski spremljeni. Tek kada sam igrao protiv Grifina shvatio sam koliko je fizički jači od mene i to mi daje motivacije da još više radim na fizičkoj spremi. Težak je za čuvanje u odbrani”.
Najdraži dres je ipak onaj sa nacionalnim grbom. Iako je nastupao za U-19 reprezentaciju Srbije još uvek iščekuje poziv selektora Đorđevića.
Nadam se pozivu u reprezentaciju. Prošle godine je bio dogovor sa selektorom Đorđevićem da pauziram moje učešće u nacionalnom timu dok ne krenem da igram u NBA. Odazvaću se pozivu definitivno.
Uzevši u obzir da Nikola Jokić ima tek 20 godina i da se već u prvoj sezoni izborio za respektabilnu minutažu pred njim, ako ne bude nekih većih povreda, sledi veoma uspešna košarkaška ekipa. Da li će Jokić uspeti da nadmaši Vlade Divca ostaje da se vidi ali sigurno da korača njegovim stopama.
