U intervjuu za "Hrvatsku riječ" Popov je kazao da nije normalno da skoro tri decenije od završetka ratnih sukoba i dalje između dve države, i uopšte u regionu, postoji atmosfera kao početkom '90-tih.
"To ne sme biti razlog da ne rešavamo otvorena pitanja koja su važna za obe zemlje, ali pre svega za njihove građane. Ne možemo zauvek ostati zarobljeni u prošlosti i nove generacije zadojiti istom mržnjom i tako posejati novo seme za neke buduće sukobe", kazao je Popov.
Na pitanje zašto u Srbiji ne mogu biti podignuta spomen obeležja u logorima gde su ljudi stradali, niti stradalim Hrvatima u Vojvodini, Popov je odgovorio da se to i on sam pita, ali da se od ove vlasti ne može očekivati da će uraditi tako nešto.
"I vlast koju je predvodila Demokratska stranka je zazirala od toga da se zameri tada jakom nacionalističkom delu društva i na taj način izgubi uporište u svom biračkom telu, koje su uz građane koji su oduvek bili protiv rata i nacionalizma činili i umereni nacionalisti.
Doduše, mislim da je nedostajalo i lične hrabrosti tadašnjih lidera da ne podležu takvim uticajima i da sami progovore o toj sramnoj mrlji kao što su bili logori za Hrvate i da postave obeležja tamo gde su se oni nalazili", smatra Popov.
Ulazak političkog lidera Hrvata u Srbiji Tomislava Žigmanova, koji je u Vladi Srbije ministar za ljudska i manjinska prava, pridoneo je da se menja ne samo percepcija Hrvata u Srbiji nego da se ojača uticaj hrvatske zajednice na vođenje manjinskih politika u Srbiji, dodao je Popov.
On je podsetio i da je bilateralnim sporazumom o zaštiti prava nacionalnih manjina, koji su 2004. godine potpisale tadašnja SR Jugoslavija i Hrvatska, a Srbija preuzela kao svoje pravno nasleđe, predviđeno da srpska manjina u Hrvatskoj i hrvatska u Srbiji budu politički zastupljene na svim nivoima vlasti.
"Hrvatska je tu obavezu ispunila tako što je Ustavnim zakonom predvidela tri garantovana mesta u Saboru za pripadnike srpske manjine, dok u Srbiji postoji prirodni prag, tako da hrvatska zajednica u Srbiji može imati svoje poslanike samo preko koalicionih lista.
Ulaskom Žigmanova u Vladu omogućeno je učestvovanje hrvatske zajednice u izvršnoj vlasti i to preko, za njih, važnog resora ljudskih i manjinskih prava i društvenog dijaloga", rekao je Popov.
