Kako si odlučio da se baviš muzikom?
Počeo sam svirati gitaru kad sam pošao u deveti razred. To je bilo pre 6 godina. Sećam se da smo moj brat tata i ja šetali Danfortom i da smo u jednoj radnji ugledali giyare izložene u izlogu.Odjednom je tata upitao, da li bi hteli da sviramo gitaru i mi smo rekli da bi voleli. Tata je kupio gitaru za bratov rođendan. Nekoliko dana nakon toga, otišli smo zajedno kod učitelja gitare, Slaviše Simanića u Skarboro. 
Moj brat Slaven je posle izvesnog vremena odustao jer je više bio zainteresovan za tehničke nauke i inžinjering, dok sam ja zaista zavoleo gitaru. Nije mi trebalo dugo vremena da shvatim da ne volim samo gitaru, nego sve što je povezano sa muzikom. Već u desetom razredu sam znao da će muzika biti sastavni deo mog života tako da sam sada na drugoj godini Muzičke Akademije na University of Toronto (UofT). Imam puno obaveza tako da sam napravio kratku pauzu sa privatnim časovima ali kada mi se završe ispiti nameravam da ponovo krenem na časove kod mog učitelja Slaviše.
Zašto baš gitara?
Nije mi se sviđao tromblon koji sam svirao u sedmom i osmom razredu. Za gitaru sam se odlu-čio kad sam počeo slušati Roken-Rol muziku. Međutim vremenom sam naučio da sviram i klavir, sada učim violinu čak i pevam više nego ikad (smeje se dok sa žarom priča o muzici).
Rekao si da te i klasična muzika interesuje.
Da, takođe sam se zainteresirao za klasičnu muziku, kad sam video druge studente kod Slaviše kako sviraju. Zvučalo je super. Izgledalo je drugačije, izgledalo je izazovno. Počeo sam svirati i klasičnu gitaru.
Moram da se zahvalim mome drugu Saši Tomiću, sa kojim samo učio rame uz rame. Našli smo se slučajno kod Slaviše. Slaviša me upitao da li bi bilo u redu da delim časove sa jednim drugim studentom koji je isto tek počeo svirati klasičnu gitaru. Ja sam reko da je to u redu, ali sam bio više nego iznenađen kad sam video da je to moj drugar Saša, sa kojim zajedno idem na folklor u Stražilovo pri crkvi Sv. Sava na Riveru. Inače zajedno idemo i na košarku u košarkaški klub Trojka. Učili smo zajedno nekoliko godina. Saša je jedan od razloga zbog čega sam ovaj instrument zavoleo još više. Bilo nam je jako zabavno da sviramo i vežbamo zajedno. Želim i ovako javno da mu se duboko zahvalim za sve što je učinio za mene i za lepe trenutke koje smo proveli sa muzikom i uz muziku.
Da li ti je bilo teško da uskladiš sve obaveze koje si imao obzirom da vidim da si svestran i da se baviš i mnogim drugim stvarima?
Uvek sam želeo da budem dobar učenik, tako da sam se trudio da to i postignem. Ponekad je bilo teško, ali sam uvek imao dobre ocene. Sa privatnim časovima je bilo malo drugačije. Nije me niko terao da radim, nije bilo ocenjivanja ili roditeljskih sastanaka, nije bilo pritisaka sa strane mojih roditelja da moram dobiti određenu ocenu … uvek su verovali u mene. Ja sam svirao gitaru samo zbog svog vlastitog zadovoljstva.
Roditelji me nisu nikada terali da vežbam… mislim da ako i jesu, ne bi postigao ovoliko koliko sam postigao do sada u sviranju. Slaviša je kao iskusan učitelj i dobar pedagog znao koje su moje sposobnosti, zato me uvek gurao da napravim još više. Voleo sam naše zajedničke časove i jedva sam čekao sledeću nedelju i novi čas.
Srednja škola nije bila fokusirana na muziku i umetnost, ali su časovi mog učitelja muzike Mr. Reiken, mi pomogli da se odlučim da studiram muziku. Sam upis na Univerzitet nije bio jednostavan. Jedan od uslova bio je i završen osmi razred na Royal Consrevatory of Music, koji ja do tog perioda nisam završio. Na samoj audiciji za prijem ja sam postigao dobar rezultat. Uz preporuke ljudi koji se profesionalno bave muzikom kao Mr. Nick Dyer (Cadesky Dyer Music) i uz preporuke mojih učitelja, bio sam primljen na Univerzitet.
Kako ti je na fakultetu? Da li si se nekad pokolebao zbog odluke da muzika bude sastavni deo tvog života?
Na fakultetu mi je super. Glavni predmeti koje imam na UofT u muzičkom programu su: muzička teorija, istorija, sviranje gitare, snimanje muzike... Na UofT ima nekoliko stotina studenata koji studiraju muziku, ali studenata kojima je gitara glavni instrument, ima samo 15 na sve četiri godine. Svi smo jako dobri drugovi, pošto nas je jako malo, a imamo puno toga zajedničkog. Isto tako, jako smo bliski sa profesorima. Npr.: Ako sam bolestan i ne mogu ići u školu, jednostavno mogu da pošaljem telefonsku poruku mom profesoru gitare, Jeffrey McFadden-u. Moj brat Slaven, koji studira mašinstvo na Rajerson univerzitetu, to nikako ne može shvatiti.
Nikada se do sada nisam pokolebao niti posumnjao u odluku koju sam doneo. Ne mogu sebe da zamislim ni u jednoj drugoj profesiji. Imam utisak kao da sam rođen i predodređen da svoj put posvetim ovoj umetnosti. Muzika me insprirše.
Koliko mora da se vežba da bi se postigao uspeh? Da li ti je ponekad naporno i koja ti je najveća motivacija da nastaviš u tim nekim teškim trenucima?
Baviti se sa muzikom u Kanadi (i uopšte svuda u svetu) je vrlo skupo i zahteva jako puno odricanja i rada, da bi se postigao neki uspeh, zbog jako velike konkurencije.
Koliko moraš vežbati, zavisi o toga koliko i šta hoćeš da postigneš. Najmanje treba da se vežba 3-5 sati dnevno. Zna biti jako naporno, ali kad mi je teško, ja pomislim da je to ono što ja želim i volim da radim.
Da bi se postigao uspeh u svemu ovome, prvo moraš da budeš spreman da je potrebno jako puno odricanja i vežbanja, drugo, potrebana je i vrlo je važna podrška roditelja, jer to iziskuje vreme i energiju, a treća vrlo je važan učitelj koji mora da te usmeri na pravi način. Ako sve ovo funkcioniše kako treba, rezultati su neminovni, a ja se nadam da će se to nastaviti i ubuduće.
Nedavno si dobio srebrnu medalju na finalnom ispitu "Royal Conservatory of Music”.
Institucija koje radi ove ispite je "Royal Conservatory of Music" ili, RCM. Oni su institucija gde se može učiti drama, govor ili klasična muzika, bilo koji instrument, privatno ili po njihovim programima. Takođe imaju sistem za ocenjivanje različitih nivoa izvođača, koji ide od: Introductory, Grades 1-10, i ARCT (Associate of the Royal Conservatory of Toronto). Ovaj sistem je standardan za Kanadu. Npr. ako neko kaže: "Ja sam RCM Grade 10 Piano Player" svaka muzička institucija u Kanadu bi trebala znati šta to znači. Ovo nije vid takmičenja, nego pojedinačni ispit da se provere tvoje sposobnosti na instrumentu i tvoja muzikalnost.
Svake godine RCM ima 3 ispitna roka: zimski, prolećni i letnji. Na ispitu prvo moraš odsvirati kompozicije koje si uvežbao (3-5, zavisi od nivoa na kome si) zatim postoje testovi, kao sviranje skala, ponavljanje melodije koju ispitivač svira, ritmički test klaptanja i dr. 
Takođe postoje ispiti muzičke istorije i teorije, koji se polažu pismeno. Student koji ima najveću ocenu (mora biti 90 ili više, ja sam dobio 90), za određeni instrument i za određeni nivo, u toj provinciji, dobija srebrnu medalju. Zlatnu medalju dobija samo onaj koji je najbolji u ARCT ispitu. Ceremonija dodele srebrnih medalja za 2010 godinu je održana 8 januara na Koerner Hall at The Royal Conservatory, TELUS Centre for Performance and Learning.
Da li imaš tremu pred značajnije nastupe i kako prevazilaziš te teške trenutke koji su bitni za tvoju karijeru?
Ja uvek imam tremu pred neki veliki nastup, bez obzira da li vežbam godinu ili pet. Trema je uvek prisutna što je i normalno. Važno je da ne dozvoliš da to negativno utiče na tebe. Ako se dogodi da pogrešiš (zaboraviš ili preskočiš note), važno je da se koncentrišeš i nastaviš svirati dalje, do kraja. Kad završiš, onda analiziraš zašto i gde je došlo do greške i šta moraš uraditi da se takva greška ne ponovi.
Da li imaš neke hobije i čime se još baviš pored muzike - imaš li vremena za izlaske?
Muzika će uvek biti moj "hobi" broj jedan, ali osim muzike volim čitati knjige i pisati. Dugo vremena sam igrao košarku. Volim klizanje i ponekad igram hokej. Volim da odem u bioskop, da gledam filmove sa devojkom ili prijateljima. Igram i šah, pa često odem do mog dede da malo igramo. Moj deda Slavko je osoba koja ima veliki značaj u mom i bratovom životu. Radim od svoje 14-te godine preko leta i vikendom za City of Toronto, a nedavno sam počeo da dajem privatne časove gitare subotom u Lippert Music Centre Inc.
Planovi za budućnost?
Kad završim univerzitet, voleo bih da radim kao učitelj muzike, u srednjoj školi ili u privatnoj školi. Pored toga, počeo sam da pišem neke svoje kompozicije. Imam neke opcije da radim sa ljudima koji već profesionalno rade muziku za filmove i televizijske serije. Bili kako bilo, muzika je moja budućnost.
