Nikola Jokić u Torontu

 

                                                                        

 

Nikola Jokić po treći put među Srbima u Torontu. Pre tri godine kada sam upoznao Nikolu bio je to golobradi momak sa mladalačkim izrazem lica, sav iznenađen zbog toga što mu je neko prišao i tražio intervju. To se moglo i očekivati jer je mladi Srbin tek počinjao svoj razvojni put u najjačoj ligi na svetu.

Ove godine sam video Nikolu dok se zagrejavao na terenu Air Canada centra ali to nije bio onaj Nikola od pre tri godine. Naravno bilo je i za očekivati da se fizički promenio, da je ozbiljniji, čak i da je promenio stil, jer je sada fazonirao kratku bradicu i malo dužu kosu nego nakon našeg prvog susreta.

Bilo je za očekivati da to nije onaj isti momak koji je tek "sišao sa broda" pre tri godine jer je u međuvremenu Nikola izrastao u lidera Denver Nagetsa. Trener Majkl Malon je u protekle tri sezone ulio truda i poverenja u Nikolu koji mu to vraća na najbolji mogući način kad god se za to ukaže prilika.

 

Međutim ono što je falilo od prošlog puta je Nikolin opušten, skoro šeretski osmeh, kojeg takođe ne viđam tokom njegovih intervjua ostalim medijima. Čini mi se kao da su breme i situacija u kojoj se nalazi Jokić ali i Denver nabacili tonu terete na ramena našeg najboljeg košarkaša.

Od njega i talentovanih igrača Nagetsa se ove sezone očekivalo mnogo više. Ritam toplo-hladno je ono što karakteriše i Jokića u poslednjih par meseci. Slično razmišlja i Nikola na pitanje kako opisuje dosadašnju sezonu.

"Promenjivo. Imao sam neke periode gde sam igrao na jako visokom nivou a onda neke gde sam igrao slabo a tako je i sa ekipom. Nisam zadovoljan i takva je atmosfera i u timu jer znamo da možemo bolje. Pobeđujemo najjače ekipe a onda izgubimo od lošijih timova nego što smo mi."

 

Ako pogledamo Nikoline statistike ove godine videćemo da su u porastu ali i sa oscilacijama. Bilo je par neverovatnih triple-double utakmica i onih sa preko 30 poena, da bi onda usledili slabiji učinci. Isto tako je i sa Nagetsima. Pobedili su Golden Stejt dva puta, Klivlend, Reptorse ali onda su usledili neverovatni padovi protiv timova koji bi trebalo da budu lakši zalogaj za njih. Zbog čega se to dešava ove sezone je enigma i za Nikolu.

"Iskreno ne znam šta je razlog takvih oscilacija. Da li je nedostatak srčanosti, da li je potcenjivanje protivnika a možda je sve zajedno. Kad protivnik oseti te slabosti onda lako iskoristi to protiv nas i tu nastaju problemi. Ali na kraju ipak smo mi krivi i do nas je što gubimo."

 

Ipak ne možemo da budemo previše kritični o ovoj uzlaznoj NBA zvezdi jer je ovo njegova tek treća sezona u kojoj je izrastao u lidera ekipe. Kada neko u svojim ranim dvadesetim nosi na plećima tim koji je jedan od plejof pretedenata onda verovatno sebično očekujemo da bude još bolji. Na pitanje da li je mogao uopšte da predpostavi da će se naći jednog dana u ovoj ulozi on odgovara sa skromnim osmehom:

“Pa nisam. Nije to mogao niko da predvidi, ni ja niti neko drugi. Na početku ljudi nisu verovali da mogu da dođem u NBA ali ispostavilo se da su trud i konstantno usavršavanje doprineli do ovog uspeha. Jako mi je drago da sam lider ekipe i to mi je velika motivacija za dalje”.

Ove godine mladom krilnom centru Nagetsa ističe trogodišnji ugovor namenjen za novajlije i očekuje se da će Denver ponuditi maksimalnu ponudu koja je po nekima u vrednosti od $140 miliona za dugogodišnju vernost.

                                                        
 

Na pitanje šta očekuje od Denvera na kraju sezone po pitanju ugovora, Nikolin odgovor mi je delovao malo iznenađujući ali na kraju je potvrdio da očekuje da ostane u Koloradu.

“Denver može na kraju sezone da mi ponudi ugovor ali i ne moraju, mada vidim sebe u Denveru. Lepo mi je u gradu, sa igračima sam u super odnosima i organizacija je na vrhunskom nivou. Trener je odličan i imam jako dobru saradnju i razumevanje sa te strane tako da ne bi ništa menjao”.

 

Pre tri godine Nikola je dosta spominjao i Sombor i kuhinju njegove majke, tj. jela koja mu nedostaju. Nakon tri godine u Denveru i dalje se spominje rodno mesto ali ne kao pre, na šta je uticala i aklimatizacija na Ameriku. Ipak i dalje je Amerika radno mesto a Srbija i Sombor kuća.

“Posle tri godine sam se navikao na Denver. Lepo mi je ovde i stvarno uživam svaki dan. Nije kao kod kuće ali tu mi je posao, tu radim tako da na Ameriku tako gledam. Porodica i devojka su mi tu tako da i oni doprinose da mi vreme u Denveru prolazi ako ne kao kod kuće onda što sličnije”, specijalno za “Novine Toronto” priča Nikola Jokić

 

Pored činjenice da je Nikola javna ličnost i sportista on i dalje radi sve ostale stvari koje rade njegovi vršnjaci. Uzevši u obzir da ima dvadeset i tri godine Nikola se ne razlikuje puno od svoje generacije kad dođe do korišćenja slobodnog vremena.

 

 “Većinu vremena odmaram i 'ubijam' vreme ili u bioskopu ili igricama. Igram najviše League of Legends, sa braćom NBA ili Fifu. Volim takođe i Call of Duty. Ima svega po malo (smeh)”.

                                                              
 

Iz Evrope je otišao kao dvadesetogodišnjak i nije ostavio preteran trag u evropskoj košarci ali kad stigne pogleda koji meč ili isprati glavne vesti. Sa dosta vodećih košarkaša Starog kontinenta je igrao u reprezentaciji.

“Zbog vremenske razlike ne uspem da gledam mečeve ali kad stignem pogledam šta je kod od drugara uradio. Generalno slabo pratim dešavanja u evropskoj košarci ali znam da Nedović igra stvarno dobro u Unikahi. Drago mi je da se Kalinić vratio u pogon”.

 

Ne odazivanje Nikole Jokića u reprezentaciju, tj. njegov fokus na fizičku spremu umesto na dres Srbije i dalje je zanimljiva tema o kojoj naš sagovornik nije hteo puno da komentariše. Prati dešavanja vezana za nacionalni tim ali teško je za poverovati da ćemo u skorije vreme videti Nikolu opet u dresu sa nacionalnim grbom.

“Mislim da nam je pobeda protiv Austrije bila jako bitna. Što se saveza tiče nisam u nekom kontaktu sa njima”.

 

Početkom novog veka Air Canada centar je bio stečište srpske emigracije kada god su u gradu igrali Sakramento Kingsi, Sijetl Supersoniksi ili neki drugi tim sa našim reprezentativcima. Nikolin uspeh se i tako oseća na gostovanjima Denver Nagetsa na koje dolazi veliki broj ljudi srpskog porekla.

“Jako mi je drago da vidim naše ljude na mojim utakmicama. U Vašingtonu, Milvokiju, Čikagu ih bude najviše mada i u Denveru bude zavidan broj naših ljudi koji dolaze na utakmice. To su naši ljudi koji rade u lokalnim turističkim centrima (Aspenu i Vejlu) i stvarno je lepo kad vidim naše zastave i čujem srpski”.

 

Da li će Nikola ispuniti očekivanja trenera Malouna, uprave Nagetsa, šire NBA javnosti i navijača Srbije ostaje da se vidi. Pred njime je utaban put ka zvezdama NBA i svetske košarke a sve zavisi od njega kao što on to dobro zna.  Ono što mu želim pre svega je da ne izgubi lucidnost i ne shvata košarku previše ozbiljno jer samo tako će ispoljiti svoje najbolje mogućnosti na terenu i van njega. Uostalom kako bi ga drugačije zvali sem Joker.

 

Marko Pavlović

Marko Pavlović
Novine Toronto, broj 
1540
Toronto 
05. April 2018.