cerait helping your business grow big

PESNIK SAŠA MIĆKOVIĆ

Sonetni biseri
Pesnik Saša Mićković, nedavno je dobio nagradu "Pesnička hrisovulja" Srpske duhovne akademije iz Paraćina, i to me je privuklo, ali su me stihovi zaustavili i naterali da vam Sašu i predstavim. Saša živi u Rači Kragujevačkoj, Beogradu i Parizu, pa smo razgovor obavili dopisivajući se preko mejla.

Sasa MickovicSonetna forma izražavanja oduvek me privlačila, zato što je u njoj gotovo sve na čemu se zasniva moja životna filozofija.
Sonet je strogo uređena forma, filigranskog veza reči, potka je duboko intimistička, ali raskošno sugestivna. Sonet je aristokratski izraz boje zlata, kraljevski plave i erotski crvene boje, spevan u himničnu slavu Ženi, prapočetku, prirodi, lepoti umetnosti. Sonet je takođe starinska forma koja se opire konzumenskom maniru savremenog brzog života. Sonet zahteva vreme, zahteva pažnju, znanje, posvećenost, prožima literarnu prošlost i budućnost, otvara trenutak. Za pesnike se obično kaže da su se oprobali u pisanju soneta, a to je zato što malo njih zadrži trajnu formu svog izraza u njemu. Sonet je nalik engleskoj travi: zasadiš, polivaš, šišaš i tako sto godina.

Saša opišite mi Vaš susret sa sonetom kao formom, kako je postao ultimatum vašeg pisanja, i ko ga je prvi rascvetao pred vašim očima?
“Čitajući knjigu "Unutrašnje svetlosti" (1978.) Radoslava Vojvodića, sasvim slučajno sam se susreo sa sonetom, ali iščtivajući njegove stihoveze osetio sam, a i postajao sve sigurniji da katrene iz tih pesama obliva neka posebna vatra. Nakon pomenute knjige zainteresovao sam se za Šekspira, Petrarku, Dantea, Prešerna, Šantića, Dučića, Rakića, Rakitića... Proverene majstore ove tehnike. 
Zatim, što je želja za sonetom postajala jača, i moj istraživački rad se uvećavao, tako da sam znatiželjno pronalazio sonetiste: Filip Deport (1546-1606), Agripa Obinje (1552-1630), Žoze-Marija Eredija (1842-1905), Bodler (1821-1865), Stefan Malarme (1842-1898), Pol Valeri (1871-1945), Žil Laforg (1860-1887)... Svi navedeni pesnici su iz Francuske, a mnoge i nisam pomenuo sada, jer bi potrajalo. Dakle, stil koji primenjujem kroz sonete, gradio sam polako i pažljivo od 2010. godine, kada sam napisao i prvi katrensko-tercinski pev! Inače, Radmilo Mićković - stric (pesnik, aforističar, oštar satiričar...) je takođe dosta uticao na moj sonetni razvoj. Razgovarajući s njim o poeziji, olakšano sam dolazio do saznanja, a srećom, tu se našao i dr Miodrag D. Ignjatović, koji je takođe neizmerno pomogao da shvatim šta je zapravo poezija i na koji način joj treba pristupiti!”

Sasa Mickovic

Ovu retku književnu aristokratsku formu nije na odmet i objasniti, posebno ako se uzme u obzir da i u njoj postoji veliki broj varijacija i oblika. Kako se Vi odnosite prema sonetu?
“Da, poezija je kraljica književnosti, a sonet je ‘mera lepote’ u poetskom svetu! Nastao je na Siciliji u XIII veku, a njegov tvorac je Đakomo da Lentini. Potiče od provansanske reči sonetto - sonare - zvoniti - zvučati. Nazivali su ga: Kutijica s draguljima, Oplevljenik, Pehar s vinom, Zvono… A od trinaestog veka do danas sonet se razgranao u preko 50 oblika. Mali doprinos tehnici sam dao i ja kada sam osmislio novu sonetnu šemu "Klepsidrični retrogradni sonet s akrostihom", a ime baš tom sonetu je nadenuo profesor Časlav Đorđević (pesnik, istraživač, antologičar…). Sonet u Srbiji se zvanično piše od 1768. godine. Tada je Zaharije Orfelin objavio prvenac (a posle njega Jovan Pačić, Jovan Došenović, Sava Mrkalj…). 
Danas se ova forma ispisuje uglavnom u dva katrena i dve tercine, uz različite kombinacije rime, metrike, melodije i tematike. Napomenuo bih (zbog zamerki kritičara), da rima nije cilj, već sredstvo kojim se stiže do cilja - melodija, zvonksot, muzikalnost! Dakle, važno je čime se sonet iznutra izliva i od kakvih je misaonih legura izgrađen. Brojne su sonetne varijante, a pomenuću neke: Astrofični, Obrnuti, Sijamski, Nadsonet, Paralelni, Anaforski, Glosirani, Dijaloški, Palindromni, Sonet u sonetu, Monorimni, Gluvi sonet, Krstasti… 
Naravno, ono što je bitno, sonet u prvom katrenu uvodi u priču, u drugom katrenu je kulminacija radnje, a u tercinama se odigrava rasplet i poentiranje (teza - antiteza - sinteza), tako da zadnja dva stiha (ponekad distih), moraju kao sev munje da iznenade onoga ko čita, nudeći mu rešenje teme. Često volim da kažem da je sonet institucija, i potrebno je mnogo vremena da bi se priča o njemu celovito ispričala, zato sam sada ipak umeren u pojašnjenju ove tehnike.”

Sasa Mickovic

Pročitala sam skoro sve zbirke vaših pesama, neke pesme i po nekoliko puta, zahvaljujući tome što ih objavljujete gotovo svakodnevno na FB stranici, tako da mogu reći da su teme Ljubav i Žena srž vaše tematske potke ?
“Žena kao savršena kreacija prirode i Boga je zastupljena u preko 150 soneta koje sam sačinio, to važi za ljubavnu tematiku. Naravno, bavim se i rodoljubljem, duhovnim iskrama, nekim filosofskim temama, socijalnim, čak i satiričnim. To govori o tome da za sonet ne postoji granica, dakle za mene nije tesan, a da mu svaka tema i ruho podjednako pristaju. Ovom prilokom ću vam navesti deo iz pesme Himna Ženi:

Pred tobom se dive pogledi skriveni,
I čežnje ožive uzavrelim treskom.
Očinji ti kapci setom preliveni,
Iz kojih plaminja žar vrcavim bleskom!

Ti si nepojamna, koja bezdan slama,
Alfa i Omega sveta i boljitka.
Okružena svitom, a tek tužno-sama,
Sa lica ti curi suzna rosa žitka!

Iznutra si krhka i srž ti je meka,
A spolja granitna, ponosna i čvrsta.
U mah si mi bliska, iznova daleka,

Edenska i sušta rodonosna vrsta.
Anđeoski draga, mudroljublju sklona,
Pred čijom lepotom trepne vasiona!

Zanima me kako je pesniku danas na Balkanu, koji je okružen određenim stereotipnim kodovima, preko potrebnom filozofskom i političkom angažmanu mlađe generacije kojoj pripadate. Da li je lako ili teško probijati se čistom umetnošću?
“Sonetiste nazivaju i usamljenicima, koji se ređe kreću po trenutno modernim krugovima i salonima. Politika pesnicima uglavnom može samo štetiti, mada se neki i preko nje domognu nagrada i pohvala, što je kratkog daha. Čista umetnost jedino ostavlja neukaljan trag, neizbrisiv i netruležan. Ako postoji kvalitet kod književnika - pesnika, onda je to najdostojanstveniji način da čovek iskaže svoje umeće, a narodu kao i ljubiteljima knjige da podari lepotu. 
Nije lako danas putem poezije probiti gluve zidove medija i kritike, ali svakodnevnim malim pomacima k cilju uvek se postigne željeni efekat. Ja sam odmerenim koracima zadnjih godina ispisivao poeziju i objavljivao je u bitnim časopisima i novinama, kao i na društvenim mrežama, sajtovima, blogovima… Tako da je rad urodio plodovima. 
Upravo završavam petu knjigu koja se zove "Špil sonata", a Srpska duhovna akademija mi je dodelila i nagradu "Pesnička hrisovulja" za 2016. godinu, a za moj dosadašnji pesnički opus od preko 600 soneta (ne znam tačan broj), i deset sonetnih venaca. Poenta je da uz veliki rad čistokrvna umetnost svakako uvek zauzme svoje mesto i odatle je ne može niko pomeriti. Dokaz za ovo što govorim su i moje kolege, dobri pesnici, koji odgovorno grade književni opus.”
Svakako uvek je zanimljivo pomenuti uzore, kao i jezik kojim pišete, zato što soneti zahtevaju misaoni proces, i nisu samo impresija?
“Naravno da ih ima puno, eto, spomenuću i pesnika Krstivoja Ilića (1938), koji mi je dao dobre savete i smernice (o kojima ne bih u ovom tekstu, pošto je dogovor da Krstivojev i moj razgovor ostane ipak u tajnosti, Ilić je sonetni majstor, mag). Leksika, versifikacija - nauka o stihu, i uopše jezik kojim govorim je veoma pogodan za ispisivanje sonata, kao i pravljenje novih kovanica. Kroz sonete uglavnom koristim imažinistički stav. To znači da sagledavajući život, situacije, prirodu, slikovno-misaonim freskama oslikavam pesme, i mislim da takav pristup upravo ljubiteljima poezije i daje osećaj da je sonet živ, jer kroz te slike diše. 
Dakle, sliku stvaram u glavi, ponajviše nesvesno, nakon toga se misli zgušnjavaju i potom pesma nastaje uz lakoću.”

Sasa Mickovic

Stvaralački proces sigurno ima neku zanimljivu priču. Put od prve zbirke i gostovanja, zatim književni susreti i promocije, promoteri Vaših stihova i muza ako je ima, sve to me zanima, kako se odvija?
“Prva zbirka "Jastreb u oluji" je nastala sasvim slučajno na nagovor strica Radmila, a dugo sam se ustručavao da je pokažem narodu. To je stid zbog razotkrivanja emocija - može biti neugodno, naročito mladom čoveku. Kada sam skinuo s duše opnu onda su krenule promocije, razna predstavljanja i iščitavanja stihova, gostovanja… 

Mada, kako vreme prolazi, nekako mi je najudobnije kada knjigu odštampam, podelim je prijateljima i onda očekujem reakcije, a sve ređe se opredeljujem za festivale, na konkursima skoro da više i ne učestvujem (uglavnom su namešteni). 
Muza svakako postoji, ali ako bih razotkrivao te segmente, zar bi ona ostala to što jeste - muza? Stvaralački proces, bar kod mene, nije baš toliko očaravujuć. To je osećaj neizrečenosti, nemogućnosti kazivanja i neke unutrašnje stešnjenosti. Kada pesma nastaje stiče se osećaj neobjašnjive unutrašnje deobe i razlistavanja duše. Nakon toga, ako je sonet uspešno prikazan, često i posle par meseci steknem osećaj spokojnog zadovoljstva zbog napisanog!”

Sasa MickovicO Sašinim pesmama govore i poznati književnici. Za ovu priliku, izdvojila bih deo recenzije koju je napisao Pero Zubac :
"...Ima u Mićkovićevim pesmama dalekog odzvuka dučićevske gospodstvenosti i odmerenosti, rakićevske stišanosti i umivenosti, filipovićevske suspregnute zavatrenosti, ali Mićkovićeva lirika, njegov sonetski zlatovez je samosvojan i donosi nam zapise čoveka koji osmatra i doživljava svet samo na svoj način. 
Jezik njegovih pesama je posebna dragocenost knjige i knjiga, a navodi me na pomisao da nad svakom rečju soneta pesnik zastaje, važe i odlučuje se za onu najprikladniju, mada pesme teku kao da su pisane u dahu, najednom, bez prepravki. 

Iščitavajući Mićkovićev "zvukovez" zapisivao sam stihove, strofe, reči iz soneta, sa uvek prisutnim zvukom u ušima, kao da su reči ozvučene, i sa osećajem, teško opisivim, da neke strofe pa i cele pesme svetle iznutra i kada nisu na ekranu, ili slikom kao da neke rečenice ustihovljene gore, neka zavatrenost zrači. 
Pesništvo Saše Mićkovića jeste izuzetno, samosvojno, izdvojivo, a prepoznatljivo, zaslužuje pažnju čitalaštva i književne kritike jer nam se obraća zreo pesnik, posebnog glasa i zvuka, vrlo vešt u građenju soneta i sklon lepoti pesme, savršenosti, umivenosti, a tkanoj od biranih reči i novosmišljenih reči koje će ući u opšte blago jezika"... - reči su Pere Zupca.

Književni sonetni biser Saša Mićković, koji je nenadano izronio pred mene, po prvi put nije izazvao zaustavljanje daha, nego potrebu neprestanog iščitavanja i vraćanja svakom stihu, svakoj reči. 
Postoji čaj jasmina napravljen od sasušenog cveta koji kad se ubaci u vrelu vodu, tekućinu obliva zanosnim magličastim mirisom, ali se u čaši razlistani cvet pojavljuje kao upravo ubran. Slika, miris i ukus jasminovog cvetnog čaja su najpribližniji opis njegovih soneta.

Prijatno!

 

Saša Mićković je srpski pesnik, rođen je u gradu Špital u Austriji 23.07.1980. godine, a detinjstvo je proveo u Rači Kragujevačkoj, gde uz strica Radmila Mićkovića počinje sa pisanjem prvih soneta. Tada upoznaje i dr Miodraga D. Ignjatovića, koji mu zajedno sa Radmilom otvara pesničku riznicu. Oni ga usmeravaju ka sonetnoj tehnici i tada nastaju prve poetske grumuljice, a pesnik ubrzo izučava preko 50 sonetnih formi, i pomoću njih osvežava svoj stihovez. 

Saša primenjuje različite sonetne tehnike, zahtevne kraljevske forme. Njegova poezija je splet duhovnih, filosofskih i emotivnih niti, koje su upletene u venac od preko 600 soneta! Za Sašu je sonet metrički uređena, stilski izbrušena pesma, koju prati lepršavost muzike, savršen sklad reči i harmoničnost. Sonet je pesnički dvorac u kome se mnoge čarolikosti kriju mameći lepotom izražaja. 
Osmislio je sonetnu formu koja se zove "Klepsidrični retrogradni sonet s akrostihom", a ime formi je dao profesor Časlav Đorđević, taj sonet se može čitati u oba smera. 

Objavio je sledeće knjige: Jastreb u oluji, autorsko izdanje (2011); Božanska Srbija, izdavač Beoknjiga, Beograd (2012); Račanski pesnički svitak, koautor, izdavač Narodna biblioteka Radoje Domanović, Rača (2013); Duhovna zarenja, izdavač Gramatik, Beograd (2014); Špil soneta, izdavač Književna zajednica Udruženja književnika Srbije UKS za Pomoravski okrug (2016). Pesme objavljuje u časopisima: Književne novine, Trag, Prolom, Svitak, Brankovina, Bdenje, Književne vertikale, Književni pregled, Sizif, Zvezdani kolodvor, Koreni - list Srba iz rasejanja, Ljudi govore (Toronto), Bosanska vila, Srpska vila, Majdan, Naslijeđe, Sretanja, Slovoslovlje, Voštanice, Jesenjin, Riječ, Jež, Etna, Nosorog, Šipak, Avlija magazin, Letopis srpske duhovne akademije… Uvršten je u leksikon Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 i dr. Član je književnog kluba Branko Ćopić iz Beograda. Dobitnik je nagrade "Pesnička hrisovulja "Srpske duhovne akademije (2016).
Sajt na kome možete pratiti 

Mićkovićevu poeziju je: 
http://sasamickovicpoezija.njeebly.com 

LjUBAV I GREH
A ponekad jesam i tuđe voleo, 
Grčevito, krišom, bolećivo, strasno.
Grehova sijaset udno srca spleo,
Radovao, strado i gubio časno!
Ali šta je čovek bez trunčice greha? 
Svakome je dato parčence oltara.
Ako mi je ljubav za savest uteha,
Onda na tom čaru duša nek' izgara!
Zato hoću strasti, burne, živodajne,
Pa čim crni minut na grudi zakuca,
Setić se greha, al' i čežnje tajne,
Koja i u smrti izdašno svetluca.
Jednom kada vreme nad nama okiši,
Bićemo bez svega! Sićušni i tiši!
Beograd, 17.04.2016.

Violeta Dimitrijević
Novine Toronto, broj 
1479
Toronto 
08. Jul 2016.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke