Posledice rata u Ukrajini mogu biti mnogo drastičnije i u Srbiji

Protić je u razgovoru za portal Nezavisnost.org rekao da Srbiju evidentno već pogađa veliki porast cena hrane i energije, ali da to može biti i mnogo drastičnije.

Međunarodna organizacija rada u svom novom izveštaju "Uticaj ukrajinske krize na svet rada: Početne procene", procenjuje da bi se u slučaju eskalacije sukoba gubici zapošljavanja u Ukrajini povećali na sedam miliona. Međutim, ako bi se borbe odmah prekinule, brz oporavak bi bio moguć, uz povratak 3,4 miliona radnih mesta.

"Ukrajinska ekonomija je teško pogođena ruskom agresijom. Od njenog početka, više od 5,23 miliona ljudi pobeglo je u susedne zemlje. Izbeglice su uglavnom žene, deca i osobe starije od 60 godina. Međutim, u ovoj grupi je i oko 2,75 miliona radno sposobnih, a njih 43,5 odsto, ili 1,2 miliona, je ranije radilo, a potom izgubilo ili napustilo posao", kazao je Protić.

Dodao je da regionalna i globalna kriza u Ukrajini može dovesti do poremećaja rada u susednim zemljama, u Mađarskoj, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

"Ako se neprijateljstva nastave, ukrajinske izbeglice bi bile prinuđene da duže ostanu u egzilu, što bi dodatno pritiskalo tržište rada i sisteme socijalne zaštite u ovim susednim državama i povećavalo nezaposlenost u mnogima od njih", rekao je Nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju.

Studija MOR-a sadrži podatke i projekcije i za Rusiju. Značajni ekonomski poremećaji koji utiču na Rusku Federaciju imaju velike efekte na centralnu Aziju, posebno na zemlje čije ekonomije zavise od doznaka iz Ruske Federacije, kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.

Agresija u Ukrajini je takođe izazvala šok za globalnu ekonomiju, dodatno otežavajući oporavak od krize tokom pandemije kovida 19. Ovo će negativno uticati na rast zaposlenosti i realnih plata i stvoriti dodatni pritisak na sisteme socijalne zaštite.

Situacija je posebno teška u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, od kojih mnoge nisu bile u stanju da se u potpunosti oporave od uticaja krize u vreme pandemije. U takve, svakako, spada i Srbija koju već pogađa veliki porast cena hrane i energije, što može biti i drastičnije i preti oporavku zaposlenosti.

"Srbija je zasad relativno nisko opterećena ovim posledičnim ratnim udarima, ali bi sve to, zbog ekonomskih i političkih odluka u EU i Srbiji, moglo da bude mnogo gore.

Kada je reč o inflaciji, za koju nam je predsednik Srbije rekao da je uglavnom uvezena, to jeste tačno, ali da li je zaista skoro devet desetina spoljnjeg uzroka, mislim da se to bez ozbiljnih analiza ne može potvrditi", istakao je Protić.

Podsetio je da se inflatorni udar u Srbiji jako osetio i pre napada na Ukrajinu, pogotovo u sferama koje su stanovništvu i radnicima najbitinije - hrana, prevoz, neke bitne usluge i repromaterijal.

Na pitanje da li su tome doprinele i neselektivne mere države za vreme pandemije, koje se i dalje sprovode, Protić je odgovario potvrdno, navodeći da je još početkom krize sa kovidom-19, MOR upozoravao da se mora brzo preći na targetiranu podelu novca, što se nije dogodilo.

I takve neselektivne mere su, po njegovim rečima nekako pomogle, ali uz velike posledice po budžet, javne finansije i sada evidentne inflacije, ističe naš sagovornik.

"Međutim, u korenu te neselektivne pomoći leži jedan veliki problem, a on je taj da Srbija još nema adekvatan mehanizam za slične situacije. Država je ovde odavno trebalo da uvede socijalne karte, da bi se takve intervencije sa deljenjem novca sprovodile pravičnije i delotovornije, za one pojedince kojima je zaista trebala pomoć, ili grupe i grane kojima se pospešuje opstanak i razvoj, a ne da se novac deli po principu ‘daš mi - dam ti’, svima redom i to sa političkom konotacijom", rekao je Protić.

Ocenio je da bi sada, kada već hara nova kriza, deo tog podeljenog novca u vreme pandemije dobro došao za saniranje novih ekonomskih problema koji sigurno, i da brzo prestane rat, neće moći skorije da se reše.

"Socijalne karte moraju se uvesti što pre, jer će doći do prelivanja krize na ljude sa najmanjim standardom", rekao je Protić.

.N.T.
Novine Toronto, broj 
1764
Toronto 
20. Maj 2022.

your brand recognized