Peđa , dugo te nije bilo u javnosti. Reci nam šta se u međuvremenu izdešavalo u tvojoj sportskoj karijeri?
“Kao prvo da vam se zahvalim na ukazanom prostoru i vremenu, i da ovim putem pozdravim vaše čitaoce i sve vas koji ste bili uz mene tokom ovih godina.
U ovih godinu dana imao sam veoma zapažene rezultate pa ću navesti neke od njih. Dva puta sam bio prvak Srbije, pobediom sam na maratonu u Novom Sadu i pre dva meseca na maratonu u Kalgariju.
Za raprezentaciju Srbije sam osvojio prvo mesto u krosu koji je bio u Turskoj, treći na kupu Evrope i pre dve nedelje sam postao svetski prvak na 10.000m u kategoriji takmičara od 35 do 39 godina u Finskoj”.
Vratimo se na zadnja dva nastupa koja su bila u Kalgariju i Finskoj. Kakvi su tvoji utisci?
“Na maratonu u Kalgariju sam pobedio ali sam imao neverovatno iskustvo! Pošto se Kalgari nalazi na 1.000m nadmorske visine, osetio sam nedostatak kiseonika. Taj osećaj me je pratio celu trku a drama je bila u zadnjih 5km kada sam umalo morao da odustanem. Potpuno iscrpljen sam stigao na cilj i ispostavilo se da je moj glavni protivnik bila nadmorska visina. Kad sam se vratio u Toronto, u razgovoru sa mojim sportskim kolegama došlo se do toga da su uvek loše prolazili na takmičenjima u Kalgariju.
Zahvaljujući samo mojoj psihičkoj pripremljenosti i mentalnoj snazi izdržao sam sve napore koji su me snašli tokom maratona”.
Predpostavljamo da u Finskoj nisi imao takvih problema i da si svetsku titulu mnogo lakše osvojio, barem što se tiče vremenskih uslova?
“Tako je. Nisam imao problem kao u Kalgariju ali sam u Finskoj bio umoran od puta i za vreme trke smo imali jak vetar. Zbog tog vetra sam morao i da se pozabavim taktikom sa kojom ću da trčim trku. Znajući da niko neće hteti da se nađe na čelu kolone i da direktno bude izložen udarima vetra, rešio sam da rizikujem i da ja budem taj koji će da vodi.
Ispostavilo se na kraju da sam bio u pravu. Kad sam se posle 3km malo odvojio od grupe, niko od njih nije hteo da bude napred tako da sam iskoristio njihovu neodlučnost i uspeo da do kraja održim prednost koja mi je donela svetsku titulu”.
Šta možemo očekivati u predstojećem periodu i kakvi su ti planovi?
“Veoma teško pitanje. Zadnje dve godine su me iscrpele ne toliko fizički koliko finansijski i mentalno. Stalno se postavljalo pitanje kako dalje i gde naći sponzore. Ovom prilikom se posebno zahvaljujem Gosp. Radmilu Aničiću i kompaniji "ALOE VERA KANADA" koji je uz moju suprugu Biljanu i mene, podneo veliki teret i bio mi podrška ove dve godine. Svakako želim da se zahvalim Dragani i Pređi iz kompanije " KONDOR RESTORATION", tu su naravno Predrag i Dr. Olga Glusica stomatolog , zubarska ordinacija Dr. Dejana Antića i moj fizioteraput Dr. Miomir Eskić.
Uzimajući u obzir da je jedino "ALOEVERA KANADA" na čelu sa Gosp. Aničićem bila uz mene svih ovih 24 meseca, veoma je teško da ću moći da nastavim u ovom ritmu ukoliko se ne pojavi još neka stalna podrška”.
Šta bi to trebalo da znači?
“Za sad ću da smanjim intezitet treniranja i takmičenja, a dokle će to trajati sve zavisi od toga kada će se stvoriti osnovni uslovi za normalno treniranje i takmičenje. Ja se uvek mogu za dve nedelje ozbiljnog treninga vratiti u punu formu, a za sad mi jedino preostaje da se uporedo sa trčanjem vratim svom poslu i sačekam neko bolje vreme, naravno ako ga bude.
Nadamo se da će naš šampion prebroditi i ovu krizu i da nećemo dozvoliti da dođe u pitanje njegovo dalje takmičenje. Za svaku pohvali i divljenje je sve ovo što je Predrag uradio za promociju srpske zajednice, u poslednjih sedam godina, koliko je sa svojom suprugom Biljanom na tlu Kanade.
Koristim priliku da pozovem ljude dobre volje da podrže i ako mogu sponzorišu Predraga jer bi bila velika šteta da se ovaj potencijal ugasi. Svaka promocija naše zemlje svakako treba da nam bude čast - a sport je možda najlepši način da se to i ostvari.
