cerait helping your business grow big

Profesor dr Dragan Stanić - Pesnik Ivan Negrišorac

Kultura i identitet

Razgovaramo sa g. Stanićem koji je na poziv "Srpske nacionalne akademija", gost u Torontu, gde će u subotu 3. juna u 17č. održati predavanje na temu: "Kultura i identitet" (Bahen Centre for Information Tech. 40 St. George st. Auditorium 11308). a u utorak 6. jun u 19.30č. u galeriji SNA, za ljubitelje poezije, alias Ivan Negrišorac susrešće se sa pesnicima.

Novi Sad nije bez osnova, tokom 19. veka, prozvan srpska Atina, još uvek se dičimo time. Bilo je to doba kada je srpska dijaspora imala jako važan uticaj na događaje u matici, tada tek na putu oslobođenja i ustanovljavanja državotvornosti. Veliki je bio uticaj “Matice srpske” na te kulturne tokove. Kako vidite ovaj uticaj danas i koliki je on na naše ukupne kulturno-dhovne i društvene tokove?
"Prostor današnje Vojvodine, dakako, nije dijaspora u pravom smislu reči nego je jedna od srpskih zemalja sa veoma specifičnim razvojem tokom vekova. U XIX veku u Vojvodini se mislilo srpski i evropski, tu su postavljeni crkveni, privredni, politički i kulturni temelji celog srpskog građanskog društva, a tu su nastale i najvažnije srpske kulturne institucije: Matica srpska, Srpsko narodno pozorište, javne čitaonice, neke od najvažnijih novina itd. Tada, a naročito sa pokretom “Ujedinjene omladine sprske”, izgrađen je model mišljenja koji bi mogao i danas da bude veoma aktuelan: ma gde se nalazili i ma gde živeli i radili, svi Srbi treba da misle o celini srpskoga prostora i da na srcu nose tu celinu. Samo tako možemo kao narod i dalje napredovati i stvarati povoljan ambijent za život upravo na prostoru srpskih država. Mislim da bi u tom pogledu srpska dijaspora u pravom smislu reči mogla i morala imati daleko veću i značajniju ulogu. I to kako u ekonomiji i politici tako i u kulturi."

 

Grad Novi Sad, dobio je titulu Evropska prestonica kulture za 2021.godinu. Od kakvog to može da bude značaja u svetlu prethodnog pitanja i kakvim će programom tome doprineti “Matica srpska”?
"To je divna prilika da mnoštvo ljudi dovedemo u Novi Sad, Vojvodinu i celu Srbiju, da im pokažemo šta znači srpska kultura, kakvi su nam običaji i kakav način života. Nadam se da bi mnoge predrasude rasprostranjene na Zapadu tu mogle da nestanu i da bismo kao narod i kultura mogli tako da steknemo mnoge prijatelje. Prirodno je očekivati da bi to mogla biti dobra prilika i za razvoj turizma i svih oblika poslovanja koji uz turizam idu. Matica je spremna da pruži svoj doprinos kulturnoj saradnji, a pre svega drugačijem načinu prezentovanja srpske kulture na međunarodnom planu. Prve potpunije rezultate očekujemo već pri kraju ove godine."

Vidno je da veliku pažnju poklanjate kulturnim susretima, istorijskim lokalitetima kao duhovnim prostorima van Novog Sada koji su nezaobilazan i značajan deo našeg kulturno-istorijskog mozaika. Šta čini, po Vama, "Matica srpska" da se takva dešavanja i mesta popularišu više?
"Moramo svi zajedno da učinimo da se sa mnogo više poštovanja, ali i sa istinskom potrebom za preispitivanjem i preosmišljavanjem odnosimo prem sopstvenoj tradiciji, kao i da budemo neprestano spremni da proizvodimo nove oblike tradicije. Srpska kultura se nalazi u neprestanim previranjima, u stalnim traženjima i podsticajima ka novim pregnućima. Matica takve stvari neprestano obavlja, ali bi to moglo biti još snažnije i intenzivnije. Kad budemo osetili kako svako od nas može bar u ponečem da doprinse sopstvenoj kulturi, onda će i popularnost i intenzitet takvih poslova biti još veći."

Koliko ste Vi zadovoljni radom sa studentima na fakultetu i radom sa pesnicima kroz kreativno pisanje poezije. Možete li se reći da imamo nove generacije pesnika čije stvaralačko nadahnuće nalazi ovovremeni izraz?
"Ja sam profesor na Filozofskom fakultetu gde predajem Teoriju književnosti, ali budući da sam i pesnik i kritičar, onda držim i kurs Kreativnog pisanja poezije, koji pominjete. Ta dva predmeta su veoma različita po načinu izvođenja. Teorija književnosti se jednostavno mora valjano naučiti, a na vežbama treba i sve to praktično proveriti. Na kursu Kreativnog pisanja poezije nema toliko učenja u klasičnom smislu reči nego je tu prevashodno reč o podizanju nivoa stvaralačke, pesničke samosvesti i uvođenja veoma strogih, zahtevnih kriterijuma za sopstveni pesnički rad. Takvi postupci treba posledično da izazovu dobar efekat, a to je podizanje nivoa svesti uz čiju pomoć mladi pesnici treba da postanu osposobljeni da u budućnosti samostalno rešavaju čitav niz stvaralačkih nedoumica sa kojima se pesnici prirodno suočavaju. Tokom školske godine ja redovno uočavam kako ti mladi ljudi napreduju u veštini pisanja pesama, ali ih neprestano upozoravam i na to da takav napredak moraju očuvati tokom čitavog života. Tako se živi pesnički i tragalački, a ja samo pokuašavam da oni usvoje takav model pesničkog načina života. Neki od njih već polako grade svoj pesnički ugled, pa mi se čini da nisam uzalud trošio i svoju i njihovu energiju."

Pesničko ime Ivan Negrišorac je neko ko neguje našu baštinu, a istovremeno prihvata standarde savremenog pesničnog izraza dok je zagledan u budućnost. Možemo li reći da se, u pesničkom prostoru od zbirke "Trula jabuka", preko zbirke „Potajnik“, „Svetilnik“ i „Kamena čtenija“ pa do knjige „Matični mleč“, radi o avangardi na drevnim temeljima? Šta su u tome pesnička obogaćenja koja ste Vi uneli? 
"Mislim da bi se moglo i tako reći: avangarda sa drevnim temeljima. Ja sam nastojao da spojim najstarija i najmodernija ljudska iskustva, pa sam sebe samoga nazivao, i još se nazivam, isihastičkim postmodernistom. S jedne strane je važno i prevažno molitveno, duhovno iskustvo isihasta, a sa druge strane ja sam i dete svoga doba, sa punim osećanjem za postmodernističke sumnje u velike naracije, sa sklonošću ka promenama kodova, sa doživljajem informatičkog univerzuma i sa primamljivošću virtuelne stvarnosti i lakoćom pravljenja simulakruma. Sve to bih voleo da iskoristim kako bih rekao neke važe, suštinske stvari o čoveku uopšte, ali pre svega o čoveku u srpskoj kulturi čiji sam organski deo. Nešto slično su, na svoj način, činili i neki od velikih prethodnika, poput Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Momčila Nastasijevića, Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Ivana V. Lalića, Matije Bećkovića i drugih. Takav spoj nečeg modernog i avangardnog naći ćemo i u drugim kulturama, kod Konstantina Kavafija, Volta Vitmena, Rabindratana Tagore, Halila Džubrana, Rajnera Marie Rilkea, Velemira Hlebnjikova, Česlava Miloša, Alena Ginzberga, Džeroma Rotenberga i mnogih drugih. Moj doprinos bi se mogao sagledati iz više uglova, ali nije na meni da nudim takve odgovore."

Pored mnogobrojnih obaveza, sa jedne, i inspirativnog stvaralačkog pesničkog rada, sa druge strane, šta je ono što Vas odmara i obnavlja za ove aktivnosi?
"To je, pre svega, molitvena uronjenost u bezmernost i savršenstvo Gospoda Boga. Tu je i potreba za samoćom i tišinom. Ali tu je i radost zbog susreta sa čistom prirodom, sa životinjama i biljkama, sa lepotom sunca na izlasku ili zalasku, sa čistotom vode na izvoru, sa lepotom bistroga potoka, sa snagom reke kao što je Dunav ili sa savršenstvom mora. I susreti sa ljudima mogu da me obnove u meri u kojoj je čovek sačuvao izvornu čistotu i jednostavnost koja se sve više gubi u mehanizmima civilizovanog života. Obnavljalju me svi proizvodi ljudskoga duha, od arhitekture, vajarstva i slikarstva, pa do muzike, pozorišta i filma, a naročito takvo moćno dejstvo sadrži poezija. Svaki dan završavam čitanjem poneke pesme, Biblije ili svedočanstva o duhovnim, najčešće monaškim pregnućima. Sve to me podiže kada klonem i kada padnem duhom."

Vaš dolazak u Toronto je od velikog značaja za nas koji ovde živimo i stvaramo van granica matičnog jezičko-duhovnog prostora. Kako vidite i koliki može da bude naš doprinos očuvanju i negovanju naše tradicije i kulture na ovim prostorima? Posebno, kako to vidite u svetlu Protokola o saradnji Srpske nacionalne akademijue u Kanadi i Matice srpske, koji će biti potpisan prilikom Vaše posete Torontu i Kanadi?
"Već time što čuvate svest o srpskoj kulturi i duhovnosti, već time što to čuvate u ovom ambijentu gde vas svakodnevica navodi na sasvim drugačije postupke, sve to je već samo po sebi svojevrstan podvig. Zadatak Matice srpske jeste da svakome pomogne u potrebi očuvanja i negovanja srpske kulture, kao i da neprestano radi na tome da se svest o vrednostima srpske kulture neprestano čuva i razvija. Srpska nacionalna akademija i Matica srpska mogu zajedno da urade mnoštvo korisnih poslova, a na nama koji vodimo ove dve ustanove je da pronađemo ono što bi bilo od koristi kako za Srbe u Kanadi tako i za ceo sropski narod i njegovu kulturu. Naši razgovori su i ranije vođeni, a sada je možda dozrelo vreme da uđemo u fazu što konkretnije realizcaije tih dogovora".

 

BIOGRAFIJA
Profesor dr Dragan Stanić rođen je 1956. u Trsteniku. Filozofski fakultet završio je u Novom Sadu, magistrirao i doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu predaje teoriju književnosti i kreativno pisanje poezije. Pod pseudonimom Ivan Negrišorac autor je 10 knjiga pesama, jednog romana, dveju književnokritičkih studija, dveju drama. Dobitnik je više književnih nagrada: Zmajeva nagrada, Žička hrisovulja, nagrada "Branko Ćopić", "Rade Drainac", "Đura Jakšić", Gračanička povelja. 
Piše poeziju, prozu, dramske i kritičke tekstove, bavi se proučavanjem srpske književnosti i kulture. Objavio je preko 250 kritičkih, teorijskih i književnoistorijskih tekstova u periodici i naučnim zbornicima. Radovima iz oblasti pruočavanja književnosti učestvovao je na preko 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu.
Član saradnik Matice srpske od 1983, stalni član saradnik od 1991, sekretar Matice srpske (1995—2004), član Upravnog odbora Matice srpske od 2004, Upravnog odbora Biblioteke i Galerije Matice srpske od 1995. godine. Za predsednika Matice srpske izabran je 28. aprila 2012. godine.

Zorica Mišić
Novine Toronto, broj 
1510
Toronto 
02. Jun 2017.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke