Povod ovom razgovoru je promocija druge knjige Radmile Karadžić (Maja Pop) "Moć Nemira", koja će se održati 8. aprila 2001 u 19.30č. u maloj sali SKUD Oplenca.
Radmila nam priča kako je nastao prvi roman "Nežnost zemlje":
“Baba mog muža, Milica Karadžić je bila jedna predivna, hrabra i mudra žena. Živela je 104 god. i preživela sve ratove od Balkanskih pa redom. Htela sam da zabeležim neke crtice iz njenog burnog života u jednoj kratkoj priči. Nisam ni pomislila na pisanje romana. Dok sam pisala, upadala sam u posebna stanja duha koja su dovela dotle da je priča rasla iz dana u dan i pretvorila se u roman”.
Kada smo razgovarale prošli put, rekli ste mi da Vam je dugo trebalo da donesete odluku da publikujete roman. Nakon dve godine izašao je i Vaš drugi roman "Moć Nemira"
“Ideja o nastavku priče je potekla od čitaoca. Ja sam je prosledila višim dimenzijama gde počinju sve kreacije. To je kao da zasejete seme u plodnu zemlju i ono počne da klija i raste. Saradnja sa svetim, moćnim svetilištem u sebi samoj, koje dušom zovemo, dovela je do kompletiranja priče”.
Gde nas "vode" Vasićke ovog puta?
”Dok je prvi roman obuhvatao čitav vek i nekoliko generacija Vasićki, u ovom romanu imamo period od sedam- osam godina i to sa najmlađom Vasićkom, Unom koja kao rešenje svojih problema vidi u seobi u Kanadu.To je bila prilika da prikažem crtice iz naših emigtantskih života”.
Dobro pravite zaplete. Kako to uspevate, obzirom da niste BILI profesionalni pisac. Stil pisanja Vam je jednostavan, iskren… Kako sebe vidite u ulozi pisca?
”Ne smatram sebe profesionalnim piscem, jer se ja za taj zanat nisam pripremala. Volim da pišem, jer u tim trenucima sam najviše ono što stvarno jesam, osećam se ispunjenom, srećnom , kao da radim na ostvarenju svog cilja, onog zbog kojeg sam ovde na zemlji u ovom životu”.
Kako ste Vi videli Vasićke kad ste pocinjali prvu knjigu a kako ih gledate sada, u drugoj knjizi, kada su uglavnom rasejane po svetu?
”Baba Milicu je u prvoj knjizi oličenje tipične Srpkinje koja živi u vreme ratno i poratno i bori se za najosnovnije: preživljavanje porodice, očuvanje ognjišta. U tim mukotrpnim danima njena osećanja bivaju zanemarena i potisnuta. Zato je tvrda kao kamen i moćna kao zemlja. Nove generacije Vasićki sreću drugačije izazove, prema vremenu u kome žive. Kao savremene žene, osećanja konačno dobijaju zasluženo mesto u njihovim dušama i životima. Rasejani su mnogi Srbi po svetu, zato su rasejane i Vasićke, ali ja u tome ne vidim ništa loše, naprotiv-izobilje novih životnih iskustava”.
Vasićke izlaze na internacionalnu scenu. Una je uglavnom u Kanadi ... Koliko je tu Vašeg ličnog iskustva posmatrača i učesnika?
”Naravno da ima mog ličnog iskustva. Zar bi izabrala Kanadu za Unu da i sama nisam napravila taj korak? Ne bih izabrala ljubav kao temu da to ne mogu približiti čitaocima.
Interesantna je uloga posmatrača i učesnika. Kad posmatrate vi učestvujete , sve je to celina. Dođe coveku malo teže kad ima glavnu ulogu, ali se bolje nauči lekcija”.
U "vasioni" Vasićki - je li njena ljubav sa francuskim konzulom greška ili je to norma. Ljubav...
Vasićki kroz generacije nikako da se ostvari na pravi način... Izuzetak je možda Unina majka Ana
”Ljubav nikad nije greška, pa ni u mojim pričama.Sve su one doživele velike ljubavi: Milica, Dina, Ana. Uni se desilo isto. Ona prepoznaje pravu ljubav, tu moćnicu, nebeskih razmera i priznaje je. Ne može da je realizuje "na pravi način"jer je ljubav došla kad joj vreme nije, kad već ima decu sa drugim, a za Vasićke deca dolaze ispred svega. Međutim to ne umanjuje veličinu te ljubavi, niti je ubija. Takve ljubavi su večne”.
Da li život donosi boljitak iz generacije u generaciju? Da li će Unina ćerka- Dina koja razume sve, imati lepši i puniji život od Une, da ne govorimo o Milici?
”Život na ovoj planeti donosi boljitak. Uskoro, u ovom 21. veku dosegnućemo momenat naglog porasta ljudske svesnosti i ljudi će imati drugačiji, kvalitetniji pristup životu. Neće više živeti u materijalističkoj opsesiji. Stvarne ljudske vrednosti kao ljubav, život, Bog, skromnost, pomaganje drugima, prosvetljenje doći će do punog izražaja. Naravno, da bismo došli do tog nivoa, moraćemo da prođemo kroz tminu teških izazova, kao i Una u romanu što prolazi kroz nemire i patnje da stigne do mira, spokoja i mudrosti.To i jeste poruka moje priče. U tom smislu, Unina ćerka Dina će živeti bolje (bolje ne znači udobnije) ali punije, svetlije, duhovnije. Biće svesna sebe i života koji kroz nju teče”.
Predivna ljubav između Une i francuskog konzula je katalizator mnogih odluka i promena. Da li, po Vašem mišljenju, čovek može da donese važne odluke samo razumom? Da li može čovek da donese odluke mnogo pre nego što je priteran uza zid?
”Jeste, to je predivna ljubav, ona između pripadajućih duša, ona koja se dešava samo jedanput u životu kada se prepoznaju dve polovine jedne jedinstvene celine. Ne bi trebalo donositi odluke samo razumom, jer mi imamo i druge aspekte postojanja: emocionalni, spiritualni, fizički. Jedino kada vodimo računa da svi aspekti budu zastupljeni i uravnoteženi, možemo postići blagostanje. Kada smo priterani uza zid naše odluke su često pogrešne. Tada odlučuje samo razum. Razum je naš divni sluga ali ume da bude loš gospodar. Posebno je pitanje u kojoj meri te važne odluke donosimo mi? Naš stari mudrac Sergej je rekao: "Kad hoću Boga da zasmejem kažem: Ja sam odlučio."
Šta je ljubav za Vas kao pisca a šta je ljubav za jednu Vasićku iz Vaših romana?
”Za roman je ljubav tema priče, za mene - tema života. Ta bezuslovna, bezvremenska, naduzročna, vanposledična, večna moć koja je život sam. Kad ovom svetu dođe kraj, ljubav će biti inicijator novog početka stvaranja vasione i života, sledećeg Big Banga. Ljubav ima moć tog reda. Ona nam je jedina nada da spasemo čoveka i planetu, ako joj konačno damo mesto koje zaslužuje. Kad je negiramo, mi ne priznajemo život. Nemamo vremena da to shvatimo, i pozabavimo se sobom jer nam je uvek nešto drugo preče: da otplatimo kuću, napredujemo u poslu, kupimo nova kola. Sve ovo želim da utuvim Vasićkama , da ih zarazim ljubavlju i to polako ide u mojim pričama”.
Da li je Kanada obećana zemlja za Vasićke? Gde ćete smestiti Unu i Uninu decu u budućnosti? Povratak u Serbiu, ostanak u Kanadi?
”Kanada je divna zemlja, jedina joj je mana što nije naša Srbija. Ne znam ni da li će biti još mojih priča o Vasićkama, pa ne znam ni u koju zemlju bih ih smestila. Ali biće mi rečeno, ako do toga dođe”.
Šta to tinja u Radmili Karadžić što Maja Pop mora da realizuje na papiru?
”Tinja život kao čudo, tinja svetlost, tinja večnost, lepota i moć univerzuma. Na papiru mi snovi javu dotiču, na papiru najtaniji deo moje duše počinje da se kravi, na papiru prestaje da postoji vreme sa prošlošću i budućnošću, te se samo večni trenutak sadašnji propinje. Na papiru se lečim od svakojakih bolestina i osećam blaženost sopstvenog izceliteljstva. Na papiru vidim koliko je čovek moćan”.
