Raste strah od novih terorističkih napada u Evropi

Iako je poslednjih godina u Evropi opao broj terorističkih napada povezanih s militantnom organizacijom Islamska država, nedavni napadi u Austriji i Francuskoj ukazuju da pretnja nije nestala i ističu potrebe novih rasprava o pooštravanju kazni osuđenim za terorizam i drugim pitanjima poput krijumčarenja oružja s Balkana, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

U poređenju s drugim evropskim zemljama, Austrija je dugo bila pošteđena najgoreg oblika terorističkih napada koji muče Evropu od pojave takozvane Islamske države, piše Tajms i ističe da pretnja, ali i krijumčarenje oružja, vuče korene iz sukoba na Balkanu.

S više od 300 Austrijanaca za koje se smatra da su otputovali da se bore zajedno s islamističkim ekstremistima u Iraku i Siriji, sada postoji znatna grupa okorelih gerilskih veterana i nezadovoljnih mladića muslimana koji bi mogli biti podložni propagandi IDIL-a.

Veruje se da se najmanje 100 od ovih boraca vratilo kući, a neki su i dalje na slobodi, dodaje Tajms. Te mlade osobe su - svaka peta mlađa od 21 godine - većinom migranti druge generacije poreklom iz Čečenije, Turske i s Balkana.

Austrijski mediji izvestili su da je napadač kojeg je policija ubila dvadesetogodišnjak rođen u Beču čiji su roditelji poreklom iz Severne Makedonije i koji je prema tvrdnjama policije imao dvojno državljanstvo. Bio pristalica Islamske države i prošle godine je osuđen zbog pokušaja putovanja u Siriju.

Još jedan trag može se naći u fotografijama koje je osumnjičeni izgleda objavio na Instagramu neposredno pre napada: jurišna puška Zastava M70, jeftina verzija kalašnjikova jugoslovenske proizvodnje i jedno od oružja koje je obeležilo ratove na Balkanu 90-ih.

Od raspada Jugoslavije region se pojavio kao glavni izvor vatrenog oružja prokrijumčarenog u zapadnu Evropu, ukazuje Tajms.

Većina ubistava džihadista od napada u Briselu 2016. izvršili su usamljeni operateri, što je, dodaje list, navelo neke bezbednosne analitičare da sumnjaju da je sposobnost Islamske države uveliko umanjena njenim vojnim porazom u Siriji. Međutim, događaji u Beču sugerišu da IDIL i dalje može predstavljati značajnu terorističku pretnju, zaključuje londonski list.

Iako su poslednjih godina napadi IDIL-a u Evropi opali, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da je pretnja nestala, piše Gardijan, postavljajući pitanje da li napad u Beču predskazuje povratak u najcrnje dane talasa terorističkog nasilja koji je potresao Evropu između 2012. i 2017. godine.

Tokom tog petogodišnjeg razdoblja, dodaje list, stotine ljudi su nastradale u napadima noževima, mačetama, bombama i automatskim puškama u gradskim centrima, koji imaju mnogo sličnosti s nedavnim napadima u Austriji i Francuskoj. Sve je to, ukazuje Gardijan, bilo krvavo delo mladih evropskih simpatizera Islamske države, kao što se čini da je bila i ova najnovija tragedija.

Gardijan dodaje da je mnogo dokaza da IDIL nastavlja delovanje s pokušajima da potencijalne napadače ili organizatore uvede u Evropu, kao i da je nedavno pozvao pristalice da iskoriste nered koji je u zapadnoevropskim zemljama izazvao COVID-19.

List ocenjuje da je razumljivo što se na Zapadu, u poslednje vreme, manje pažnje poklanja islamskom ekstremizmu. Smrtni slučajevi u Evropi od svih oblika terorizma lani su opali za 70 odsto, a zapadna Evropa zabeležila je najmanji broj incidenata od 2012. Prema najnovijim izveštajima Europola, u EU je 2019. zabeležen 21 plan džihadista u poređenju s 24 i 33 u dve prethodne godine. Od 21, četiri nisu uspela, 14 je onemogućeno, a tri su izvršena, dodaje list.

Napad u Beču verovatno će ponovno pokrenuti raspravu u Evropi koja doživljava novi talas terorističkih napada o relativno kratkim zatvorskim kaznama za neke koji su osuđeni za terorizam kao i šta učiniti s radikalizovanim osuđenicima koji su odslužili kazne, ukazuje Volstrit džurnal.

Kujtim Fejzulaj, osumnjičen za ubistvo četiri osobe u terorističkom napadu u Beču osuđen je prošle godine zbog optužbi za terorizam, ali je pušten ranije iz zatvora jer je, kazale su austrijske vlasti, bio mlad i imao primereno ponašanje, a bio je u i programu deradikalizacije koji je vodila nevladina organizacija.

Iako je bio poznat sigurnosnim službama, Fejzulaj je ipak uspeo da nabavi ilegalno oružje i planira svoj napad neotkriven što, ukazuje list, potcrtava poteškoće s kojima se evropske zemlje susreću u praćenju hiljada ekstremista. Prema agenciji EU Jurodžast, 2017. je prosečna zatvorska kazna u EU za zločine povezane s terorizmom bila pet godina.

Kraće trajanje kazni za osobe osuđene za članstvo u terorističkoj organizaciji, posebno u slučaju mlađih prestupnika koji nisu umešani u ubistva, znači da su evropske vlade morale da oslobode osobe uhapšene posle putovanja ili pokušaja putovanja u Siriju.

To je, dodaje list, prisililo bezbednosne službe širom Evrope da pomno prate ljude koji se smatraju potencijalno opasnima, ali koji ne mogu biti pritvoreni.

Beta
Novine Toronto, broj 
1636
Toronto 
06. November 2020.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...