cerait helping your business grow big

Sensei Bane Stevanović (crni pojas 8. dan)

Karate, umetnost življenja

U predivnoj sali karate kluba "Eagle" u Torontu, (1825 Dundas Str. E. - Unit 12) razgovaram sa Banetom Stevovićem, čovekom koji u sebi nosi posebnu harizmu, čovekom koji karate smatra kao neku zadatu misiju. Cilj mu je da svoja znanja i iskustva, a nadasve neke zaboravljene vrednosti življenja, prenese na mlade naraštaje. 
Istrajao je u svemu ovome jer ga vode neki viši ciljevi, htenja i želja i zato već više od 20 godina ostavlja trag na ovim prostorima. 
Materijalan svet za njega je imaginacija. On živi SAD i OVDE, verujući da je duhovni svet i briga o fizičkom telu ono što nam daje smisao života.
Po meni, on je jedan od retkih preživelih "ratnika svetlosti" jer ne dozvoljava, koliko je to moguće u ovim vremenima, da se utopi u nesvrsishodnost i besmislenost življenja, verujući u iskonske vrednosti - u istinu i čast.

 

"Imao sam 10 godina kada sam počeo da se bavim karateom. Crni pojas sam dobo kada sam imao 21 godinu. U to vreme trenirao sam i kikboksing ali je karate bio i ostao za mene nešto posebno, nešto čemu se predajem svom dušom i srcem. Smatram da to nije samo sport, on je za mene "umetnost". Nedavno mi je jedna devojka rekla da je karate za nju ples kome se potpuno predaje", kaže sensei Bane Stevović, vlasnik kluba "Orao".
Sa 24 godina počeo je da vodi treninge i 4 godine za redom proglašavan je za najuspešnijeg trenera. 
U Kanadu dolazi 1990. a 1994 otvara karate klub "Eagle". Za nepune dve godine stvoren je tim, koji se vrlo uspešno takmičio, kako u Ontariju tako i u Americi. Karatisti ovog kluba su osvojili, od 1996 do 2002, preko 1000 trofeja na različitim takmičenjima. 
"Sećam se da su na jednom svetskom tradicionalnom turniru, na kome je 10 mojih takičara je osvojilo 13 medaja (3 zlata , 5 srebra i 5 bronzi) što je u to vreme, na takvom turniru, bila velika senzacija. 
Karate klub "Eagle" tim je tada bio jedan od najboljih u Ontariju", sa ponosom priča Bane Stevović.
Novine Toronto su u to vreme pratile razvoj i uspehe tih klinaca i vrlo često pisale o tome. Jedan od najboljih takmičara u to vreme, Mileko Jovičić nastupao je i za kanadski tim i na Pan-Am prvenstvu (2006.) osvajivši srebrnu i bronzanu medalju.

 

2002 završava instruktorski program na Long Islandu, Univerzitetu u Bruklinu (SAD) gde dobija diplomu za najbolji trenerski rad i tada počinje njegovo trenersko usavršavanje sa dr. Miloradom Stričevićem. 
U klubu su gostovali mnogi svetski prvaci kao Luka Valdesi, Rika Usami , Elisa Au, kao i veliki sručcnjaci dr. Milorad Stričević, Zeka Božović, Dragan Škrbić, Kančo Tekemasa Okujama...
Sa dr. Miloradom Stričevićem koautor je knjiga: "Karate martial art and sport (2004.) i "Children in karate training ". Takođe je u Torontu održao predavanje "Zagrevanje u tradicionalnom i sportskom karateu" At the karate sport science symposium (2008.).
Sve ovo ukazuje na veoma profesionalni i naučni pristup pri radu sa decom u klubu.

Zašto smatrate da je karate jedan od najboljih sportova za mentalni i fizički razvoj dece i odraslih?
"U današnje vreme, kada su deca fizički nedovoljno aktivna i kada svoje slobodno vreme provode sedeći za kompjuterom, sa telefonom u ruci ili igrajući igrice, karate je najbolje rešenje, zato što je u ovom sportu angažovana celokupna mišićna masa, tako da podjednako i srazmerno utiče na razvoj svake grupe mišića .U karateu se podjednako koristi i leva i desna strana tela - udarci nogama, udarci rukama, kretanje napred - nazad, levo - desno, skokovi u vis, u stranu, spori pokreti brzi pokreti, rotacija tela, što ostali sportovi nemaju, ne kao karate. 
Koncentracija, druženje, disciplina, disanje (koje je vrlo specifično kada se rade kate - forme), samokontrola, poštovanje, ljubaznost, skromnost, kreativnost... Zaista toliko toga može da se kaže o vrednostima bavljenja ovim sportom. Po meni, karate je mnogo više od sporta - to je ubedljivo najzdraviji fitnes, pogotovu za decu.
99% mojih studenata je završilo fakulte. Neki su postali i profesionalni sportisti kao Dejan Jaković (fudbal), Stefan Janković (košarka), neki su dobili stipendije. Sve to me čini neizmerno srećnim jer sam bio deo njihovog "zdravog" odrastanja.
Smatram da je idealna kombinacija za mlade karate i plivanje i mislim da je to za ovu generaciju prava formula da postanu dobri ljudi, i u mentalnom i u fizičkom smislu. 
Mnogi su me pitali a zašto ne tekvondo. Prvo zato što su im udarci nogama na principu biča, tako da kolena imaju ogromna naprezanja a kada je zdravlje u pitanju, meni je to dovoljan razlog da razmislite šta ćete izabrati.
U današnje vreme imate više povreda na fudbalu, košarci pa čak i na tenisu od karatea, što govori koliko je bavljenje karateom zdravo".
 
Karate klub "Eagle" nastao je davne 1994.godine. Kroz klub je prošlo preko 2000 članova različitog pola i uzrasta. Treninzi su u vrlo modernoj sali od 5000 slj.f. sa podom koji je specijalno pravljen da ublažava udarce pri trčanju, skakanju i bacanju, rekvizitima za trening, kupatilom, čekaonicom za roditelje, TV, klimom i mašinama za veslanje i biciklima idealno je i za roditelje koji žele da treniraju, dok su im deca na trenigu.

http://www.karateclubeagle.com/ 
https://www.facebook.com/karateclubeagle 

    

U gradu ima mnogo karate klubova i ponekada je teško odlučiti se koji je pravi. Postoji mnogo razloga, zbog čega našim čitaocima želimo da skrenemo pažnju zašto baš klub "Eagle". Šta je to zbog čega treba doći u Vaš klub? 
"Mislim da je način na koji mi radimo sa decom treninge nešto što nas izdvaja od ostalih klubova. Mnogo sam čitao, učio, posećivao razne seminare, imao čast da su mi prijatelji vrsni karatisti tako da sam napravio neku priču koja je potkovana i znanjem i iskustvom. Moj način treninga za zasniva na naučnim osnovama. Ne želim da stvaram 'lažne' crne pojaseva za 2-3 godine, ne lažem ih da su super ako nisu. Treninzi traju 1 sat i 15 min., a ne 45 min.
Istakao bih posebno podlogu (pod koji malo sala u gradu ima) koji je napravljen po visokim standardima koje zahteva profesionalni karate i koji je i izuzetan za treninge zbog toga što zglobovi, kolena i leđa nemaju takva opterećenja kao kada trenirate na običnom podu ili na strunjačama. Deca koja imaju ravne tabane nemaju nikakvih problema da trče, a s vremenom može doći i do korekcije stopala. 

Veoma sam srećan jer sam imao priliku da karate učim od najboljih, kao što su Zeka Božović, Ilija Jorga, Vladimir Jorga, Dušan Dačić, Dragan Škrbića, dr.Milorada Stričević, da razmenjujem iskustva sa vrhunskim karatistima kao što je Siniša Mitrović (8. dan), sensei Dušica Paunović, profesor Zlatko Šarčević - Šarac kao i mnogi drugi. 

Zamislite samo koliko je to iskustava i znanja koje moji instruktori i ja možemo da prenese svima koji nam se pridruže.

 

Raditi sa decom je velika odgovornost i vrlo težak poziv ali i najlepši - ako ne znate da im prenesete stručno i životno iskustvo, ako ne umete da ih osećate kako dišu i ako oni ne mogu da osete vašu energiju…zaboravite vaše trenerske diplome, zvanja i vaša 'odlikovanja'. 
Teško mi je da opišem taj osećaj kada završim trening koji je bio užsano težak za njih, na kome vičem, kritikujem, gnjavim ih ... a oni na kraju treninga dođu i grle me i ljube i sa nekim predivnim osmehom izađu iz sale ….e to je ono zbog čega ja obožavam moj poziv. Zbog tih klinaca i ne postoji ništa na ovome sveto lepše od toga.

                 

Za većinu roditelja, karate škole su iste i oni ne vide razliku i obično upisuju u prvu školu koju vide, ili onu koja im je najbliža. Moj savet im je, da prvo pogledaju prostor gde će deca da im provode vreme , da li je to podrum, da li je čisto, šta je na podu, ko vodi treninge. 
Ako vam kažu da će za 3 godine dobiti crni pojas, onda znajte da taj klub nije za njihovo dete, jer to nije pravi karate to je samo biznis za njih".

 

Karate je koristan i za odrasle, bez obzira na godine. 
“Odrasli bi trebali da se uključe u karate treninge iz više razloga: mogu trenirati zajedno sa svojim detetom (prostor dovoljno veliki 5000sq.f. tako da mogu nekoliko grupa vežbati u isto vreme); idealan je za održavanje i povećanje kondicije; oslobađa od stresa; omogućava vam da naučite pravilno disanje...i u krajnjem slučaju zaboravićete na sve probleme koje imate bar tih 2 sata. 

Ne mogu a da ne pomenem, moju dragu prijateljicu Ljubu Tisma (crni pojas 3. dan, na slici ispod ) koja je 'ušla' u salu sa svojom decom, 1994. i još dan danas je aktivna i još uvek trenira kao da joj je 25 godina. To je pravi primer kako upornost i ljubav prema karateu vam može doneti benefite. U dobroj ste formi i pored toga provodite korisno vreme sa decom. A verujte mi da deca to znaju da cene i da vas u krajnjm slučaju i više poštuju. 

Nema boljeg načina, nego da svojim primerom pokažete da ste u pravu - da je sport neophodan. Ne možemo očekivati da nas deca slušaju ako i sami nismo posvećeni brizi o svom telu."

 

Banetu Stevoviću, Kančo Takemasa Okujama (crni pojas 10. dan) dodelio je HANSHI 8. dan crni pojas. 
(hanshi je najviše od svih zvanja - titula koje se može dodeliti jednom, još uvek, aktivnom majstoru karatea. Daje se onima koji su ovladali svim principima-finesama ove veštine, a neophodno je pored toga, posedovati i izvanredne ljudske vrline.
han = model, uzor, onaj koga treba slediti…
shi = džentlmen, samuraj, ratnik…

    

U gradu Kroz klub je prošlo preko 2000 dece. Ako napravimo digresiju između dece pre 10 god i sada, šta se tu po Vama najviše promenilo?
"Kada uporedim one klince pre 10 godina i sada vidi se velika razlika naravno. Sadašnja deca tj. većina njih, pogotovu dečaci su mnogo mekanija, nemaju želju da budu ekslozivni, snažni, brzi. Generacijama pre njih su bile više posvećene raznim aktivnostima (van sportova), bili su više odgovorni i vrlo disciplinovani, imali su veliku želju da pokažu koliko vole da treniraju. Više su se okretali sportskom karateu jer je zahtevniji. Deca jednostavno nisu naviknuti da moraju da rade nešto teško da bi došli do cilja. 

Međutim, ne mislim da su deca kriva zbog toga. Sistem u kome žive i vrednosti koje im se stavljaju kao primarne su jedan od razloga svakako. Tempo i način kako živimo doveo je do toga da su deca sve manje aktivna što smatram da može da bude vrlo opasno ako se nešto ne promeni. Sa druge strane mnogi bi doveli decu na treninge ali kažu 'kada da ih dovedem' ,"'nemam vremena ', 'radim po ceo dan... ' 
Naravno da je to sve tačno, ali vreme ne može da bude opravdanje za neaktivnost dece, jednostavno mora da se odvoji i nađe jer deca treba da nam budu prioritet u odnosu na ostale stvari u životu. 
Da ne pričam o roditeljima koji su takođe ubačeni u mašinu i ne shvataju koliko bi i za njih bilo dobro da su aktivni jer deci smo potrebni zdravi a ne sa ormarićem punim lekova".

Pored karatea klub "Eagle" ima i mnoge druge sadržaje ukoliko niste zainteresovani za karate. Recite nam nešto o tome.
"Obzirom da sam od nedavno u novom prostoru koji mi omogućava da radim i druge vrste treninga rešio sam da moj 'Orao' pruži utočište i onima koji bi želeli da budu deo ove priče kroz neke druge aktivnosti. Tako da sada imamo:
- fitnes za žene (boot camp) nastao 2014. To je moj program u kome se radi sa ili bez rekvizita, uz brz ritam i namenjen je onima koji žele da redukuju telesnu težinu, da budu u top formi i žele da budu aktivni i da se posvete sebi 2 -3 puta nedeljno.
- fitnes za muškarce (men fit) je specijalno osmišnjen program za muškarce od 20 do 40 godina starosti - 2-3 puta nedeljno
- kondicione pripreme mladih sportista. Ovim treningom sportisti dostižu visok nivo bazičnih fizičkih kvaliteta, unapređuje se brzina, agilnost, koordinacij , izdržljivost, snaga, okretnost, fleksibilnost itd.
- rekreativni klub je program za one koji žele da rade manjim intezitetom, ali im je važno da budu aktivni, vole da treniraju ali iz bilo kog razloga ne mogu da izdrže treninge jakog intenziteta.
- fitnes (mašine za veslanje i bicikle) - po meni dve najzdravije sprave za vežbanje. Trenirajući na ovim spravama, aktiviraju se skoro svi mišići tela, kako leđa i ruku, tako i nogu. 
- letnji kamp za klince, (juli i avgust); deca od 6 do 13 godina; 
sportsko-edukativni kamp.

 

Znam kroz šta ste sve prolazili i sa kojom istrajnošću ste 'leteli' krilo uz krilo sa Vašim orlom. Šta je to što Vam je davalo snagu i motivaciju da svih ovih godina istrajete?
" (smeje se...) Sve je vrlo jednostavno. Nema tu mnogo filozofije. Ako radite nešto u životu što stvarno volite, što vas ispunjava i daje vam snagu, čini vas sretnim a ne meri se novcem, onda je to ono što će uvek da vas gura napred i nikada nećete stati. Karate je moj život a raditi sa decom je nešsto što je najlepše na ovome svetu. 

Ivana Đorđević
Novine Toronto, broj 
1501
Toronto 
10. Mart 2017.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke