cerait helping your business grow big

SLIKAR DEJAN MILIVOJEVIĆ

“Moje slike su moji materijalizovani snovi“
Da sam slikar ja bih vam oslikala fatalni pogled i zumbu u kukovima, nemir u kosi, čežnju u draperiji, karmin crvenom da poseče, narandžastom da razgori plamen, ja bih uhvatila ovaj trenutak i svaki naredni kojim inspiriše, kojim pobuđuje, nastavlja i iznova rađa čistu umetnost. Na sreću Dejan Milivojević je slikar a ja zapisivač impresija, tumač i ljubitelj umetnosti, Žena. Jedno popodne u njegovom ateljeu, uz vino, Bermet - Podrum Miljević, slučajne i namerne ljude, vrevu prometne ulice i melanholični fado, dve gitare, ćerkino kreativno prisustvo, zabeležih, odsnevah i preleteh četvrt slikarskog veka. 

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKAR

Ako se zagledate u sebe i svoj slikarski izraz, nešto je konstanta a nešto promenljiva kategorija. Nepresušni izvor je emocija, gde ste je locirali?

" Moje slike su samo materijalizacija snova skrivenih na marginama između svesti i podsvesti zato su i same čvrsto uokvirene u granicama realnog i nadrealnog. Pokušavam da u te snove tj slike vraćam na osnovno mesto čoveka i ljudsku figuru kao nešto što smatram da je progutala današnjica. Mislim da smo uz to zaboravili da maštamo, da sanjamo, (svesno ili nesvesno) i da smo zaboravili da posmatramo čoveka onakvog kakav on jeste sa svim svojim vrlinama i manama. Iz njegovih očiju čitamo celu životnu priču, na čeonim naborima sve doživljene i predstojeće nedaće. Nikakvo iznenađenje da je čovek u ženi moj lajt motiv, sveprisutna inspiracija.
U poslednjih desetak godina slikanja sigurno je taj primat preuzela ŽENA. Ne samo što smatram da je to savršenstvo stvoreno voljom prirode ili stvoritelja (svejedno) već i zato što i u likovnom obliku ona predstavlja savršenstvo i kao takvo neiscrpnu inspiraciju skoro svim umetnicima još od pećina Altamire pa do danas. I ja još uvek kroz njen lik, pogled, oblinama i senkama mogu da pokažem ona osećanja i emocije koje želim da gledalac oseća i vidi posmatrajući sliku. 

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKAR

Ne pokušavam da idealizujem žensku figuru jer smatram da je ona već u mnogim poljima današnjeg života idealizovana do te mere da su današnje žene izgubile svoj lični identiet, naterane da sve budu idealne da sve budu u kalupu lepotica po merama modnih pista. Ja želim da pokažem ženu onakvu kakva jeste u svoj njenoj lepoti i sa svim svojim manama, bez obzira da li je na mojim slikama predstavljana kao Balkansku princezu ili staroslovensku kraljicu i boginju pa sve do obične, svakodnevne žene uvek se trudim da nosi tu otmenost Balkana sa držanjem koje imaju žene sa ovog prostora samo izmeštene u jedan iracionalni svet koji je uvek prisutan kao ostatak nedosanjanih snova ili kao beg od realnosti.Uvek je slika žene u svoj svojoj lepoti ali oslobođena preterane seksualnosti i uvek je ona srpska žena i majka i ratnica i supruga i kraljica i zavodnica i domaćica.

Slikarstvo je prestalo da teži odslikavanju spoljašnjeg sveta već je dobilo mogućnost da gradi vlastiti. Koliko ste slikanjem opterećeni znanjem, tehnikom ili potezom očekivanog izraza?

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKAR"Umetnost je ljubomorna, ona traži da joj čovek potpuno pripada, reči su velikog Mikelanđela.Teško je u današnje vreme biti slobodni umetnik, verovatno i u mnogo razvijenijim zemljama, a još je teže u Srbiji u situaciji gde je kultura bukvalno ostala na margini svih dešavanja. Još ako se tome i doda bavljenje tradicionalnim tj štafelajnim slikarstvom, onda to predstavlja dodatni problem jer istovremeno znači i udaljenost od svih tokova finansiranja od strane države gde su mejnstrim umetnici uglavnom pripadnici tog novog talasa performansa, instalacija i proširenih medija. 
Prihvatili smo sve te nove tendencije koje su nam plasirale kulturno velike nacije i zaboravili svoj identitet i tradiciju. U želji da budemo moderniji i od njih samih, zaboravili smo da oni i pored svih novotarija nošeni devizom SVE JE UMETNOST I SVAKO JE UMETNIK, uporedo i ljubomorno neguju i svoju tradicionalnu i klasičnu umetnost. 
Kod nas je stvar drugačija. Mi kao da želimo da se što pre oslobodimo tradicije i krenemo u nešto za šta nemamo osnova, ni uporišta, jer zaboravljamo da imamo jednu veliku rupu u istoriji umetnosti na ovim prostorima, rupu od Vizantije pa do druge polovine devetnestog veka kad likovna umetnost na ovim prostorima može da se smatra zanemarljivom. 

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKARUpravo zbog toga se u Srbiji i formirala jedna grupa slikara srednje i mlađe generacije, kojoj i sam pripadam, a koja želi da pokaže da umetnici sa ovih prostora još uvek nisu iscrpli sve one tradicionalne motive. Želimo da pokažemo da kulturu ove zemlje predstavlja i nešto što nisu kukasti krstovi sa Bijenala u Veneciji ili Brut art kako se uglavnom predstavljala naša zemlja u poslednje vreme, već da postoji jedna velika grupa ljudi koja želi da ovu zemlju predstavi u jednom lepšem i realnijem svetlu. 
Zemlju velike tradicije i istorije, zemlju ljudi koji znaji i da ratuji ali i te kako i da vole, ljudi koji su oduvek imali osećaj za estetiku i za lepo. Moguće je da je ta borba već izgubljena ili uzaludna, ali mi nemamo drugi način, ili ga ja ne vidim, osim da kroz naš rad i našu umetnost pokažemo svetu ko smo i kakvi smo. 
Zato su i mali koraci kao što je nadam se u skorije vreme otvaranje galerije u Švedskoj, koja će pratiti nas nekolicinu iz te grupe slikara, veliki iskorak u toj želji da se prikažemo svetu. Mnogobrojni pozivi za izložbe i sajmove koji stižu, su potvrda da ovo što radim ja i moje kolege ima svoj kvalitet. Kako je novac u sve odavno pa i u umetnost ušao na velika vrata, postalo je nezamislivo učešće slikarima iz Srbije, jer zakupi galerija i sajmova su nešto što je nedodirljivo nama koji stvaramo u Srbiji, gde se polako gase galerije jedna za drugom i gde je publika odavno nestala sa izložbi".

Književna studija profesora Mila Lompara, Duh samoporicanja, trasira put književnicima, podsećajući na nacionalni identitet i izraz kao osnovu stvaralaštva univerzalnog kvalitata u književnosti. Kako i čime se taj identitet prepoznaje u slikarstvu?

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKAR"Nacionalni identitet po jednoj definiciji umetnosti mora da podržava i odražava vreme i mesto svog nastanka. Stvaralaštvo jednog umetnika mora da crpi snagu iz mentaliteta i tradicije svoga naroda, inače nema osnova. Naravno da se znanje crpi iz kompletne istorije umetnosti pa i civilizacije ali ono što je duboko ukorenjeno u nama samima, ono što nam teče kroz vene, treba i mora da ostane baza i osnova svega inače će sve biti lažno i brzo će se potrošiti. 

Ne mora se biti veliki poznavalac likovne umetnosti da bi se videlo kako iz Šiškinovih pejzaža izbija Rusija svom svojim snagom i veličinom, kako iz Moneovih slika bruji Pariz tog doba, ili kako iz Šumanovićevih figura izvire lepota vojvođanskih snaša. Namerno nisam nabrojao slikare vezane za istorijska dela jer ona podrazumevaju nacionalnu pripadnost već nešto što je opšte i svevremensko mora da dobije i pečat mesta i vremena gde i kad je nastalo. 
Čuo sam priču raznih galerista koji tvrde da mađarske slikare u inostranstvu kupuju Mađari, da nemačke slikare kupuju Nemci. Što je jača ta zajednica van otadžbine, to su sama kotiranja tih slikara na svetskom tržištu veća. Isto je slučaj i sa našim slikarima. Jedino je bio problem, što su jedan veliki period naši ljudi odlazili u zapadnu Evropu, isključivo na privremeni rad i što njima sama kultura i slikarstvo nije bilo od nekog interesa. Sasvim je drugi slučaj sa našim ljudima na američkom i australijskom kontinentu koji su otišli da žive na tim prostorima.  
 

    

Dejan Deki Milivojevićrođen 1967 god u Jagodini, slobodni umetnik.
Član ULUSa i ULUPUDSa, član "World art foundation" New York

Samostalno izlagao : Galerija SKC Beograd, Galerija Narodnog pozorišta Beograd, Galerija kulturnog centra Paraćin, Galerija biblioteke Ćićevac, Klub Narodnog pozorišta Beograd, Galerija centra za kulturu Majdanpek, galerija cenra za kulturu Despotovac, Galerija doma vojske Mostar, Galerija doma vojske Sarajevo.

Grupno izlagao preko 50 puta u zemlji i inostranstvu: Beograd, Vršac, Sombor, Novi Sad, Apatin, Niš, Požarevac, Kruševac, Budva, Bratislava, Budimpešta i dr.
Učesnik Bijenala Likovne i primenjene umetnosti u Smederevu, Otvorenog Oktobarskog salona Beograd, Međunarodne izložbe Umetnost u minijaturi Majdanpek, Lepota žene Bratislava, Sombor idr.
Majska izložba ULUPUDSA Beograd, Novogodišnja izložba ULUSa Beograd.
Učesnik preko 50 likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu.

email:atelje.milivojevic@yahoo.com
www.dekimilivojevic.com 
tel. +381 63 8353 757 

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKARNacionalno i tradicionalno, prepliću se i dopunjavaju u još jednoj, za Vas, važnoj grani umetnosti, muzici. Zvuk je neizostavni deo Vaše atmosfere stvaralaštva.

"Za mene su muzika i slikarstvo u neraskidivoj vezi. Nije tu samo u pitanju osećanja koja bude te dve umetnoti viđene različitim čulima već i zato što u osnovi imaju mnogo sličnosti - od kompozicije, metrike, gradacije. Ja ne znam da li je muzičarima slikarstvo potrebno ali je bar meni kao slikaru neophodna muzika u fazi stvaranja. U zavisnosti od slike na kojoj radim ta muzika se i čuje u mom ateljeu. 
To može biti vrlo šarolik izbor, od sevdaha ili tradicionalne srpske starogradske muzike, do fada, od slou bluza do rok balada, ali je uvek ona koja može da me ponese i da mi donese ona tanana i nežna osećanja koja i na slikama prenosim. 
Zato su uz neophodan slikarski pribor, bilo da sam u ateljeu ili na likovnim kolonijama, uvek u pratnji gitara koje mi ispunjava onaj deo odmora od slike".

Slikate u ateljeu koji se nalazi na prometnoj ulici u centru Jagodine. To nije gluva soba, to je skoro, pa urbani pab. Kako uspevate?

"Naravno da najviše volim kad sam u svom ateljeu, kad sam u radnoj fazi i potpuno isključen iz svega, kad počinje ta večna borba između praznog platna i boja želja i emocija. U zavisnosti od snage tih elemenata, zavisi i moje okruženje. U onoj prvoj fazi, volim samoću i muzika je jedini pratilac, a kad se ta borba već rasplamsa i krene do same realizacije, tada mi ne smeta prisustvo mojih prijatelja kojih u mom ateljeu, hvala Bogu, uvek ima na pretek, koji znaju i da hvale i da kritikuju i da sugerišu a i da pomognu".

Šta umetnika u Srbiji muči? Koliko je to univerzalna a koliko individualna muka, stvaralačka poza, elegični štimung ili tragični patos? Središte sveta u Vama ili Vi u njemu?

"Ujedno je ovaj novi odliv mladih ljudi i doveo da je velika većina obrazovanih ljudi i intelektualaca potražila svoje mesto van matice Srbije i oni shvataju značaj umetnosti i kulture i njeno mesto u predstavljanju jedne zemlje. 
Status slobodnog umetnika podrazumeva osim samog stvaranja i obavezu predstavljanja onog, što radiš kako publici koja te prati tako i kritičarima i galeristima. Jedno bez drugog više ne funkcioniše.Samo se bojim da je u zemlji ostalo strašno malo kritičara koji su posvećeni svom poslu, onako kako su umetnici posvećeni svom stvaranju. Galeristi su već priča za sebe, skoro da ih i nema, tržište, ako uopšte i postoji. Tako da smo morali da preuzmemo na sebe sve ono što prati samo slikarstvo: kao što su organizacije sopstvenih izložbi, slanje slika, izdavanja kataloga i publikacija, jednom rečju marketing i sve što uz to ide, a tu se većina nas vrlo loše ili nikako ne snalazi. 

DEJAN MILIVOJEVIC -SLIKAR

Zahvaljujući velikom naporu, uglavnom pojedinaca, uspeli smo da sačuvamo par manifestacija, likovnih kolonija, koje još zavređuju pažnju. Zahvaljujući tome, što neke velike izložbe finansiramo sami i iz kotizacija, i ULUS i ULUPUDS uspevaju da održe godišnje smotre naš članova, ali bez prave težine, jer postoje veliki broj autora koji ni tu kotizaciju nisu u stanju da obezbede.Trudim se koliko je to god moguće da budem prisutan na svim značajnijim likovnim događajima. Često je to uslovljeno i dužim odsustvom iz ateljea gde se ipak najbolje snalazim uprkos novom vremenu”.

Violeta Dimitrijević
Novine Toronto, broj 
1482
Toronto 
16. Septembar 2016.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke