Životni put ljudi usmeren je ka jednom svetioniku. Stalno maštamo da je svetionik blizu... širimo ruke da zgrabimo tu svetlost i trenutak sreće ... a on, svetionik, nam izmiče sve dalje i dalje.
Vreme prolazi. praznina je sve veća. Na tom putu trošimo život,ne shvatajući njegovu jednostavnost, ne shvatajući da je svetlost bila u nama...bilo je samo potrebno - upaliti je!
Sedimo u bašti. Lepo prolećno popodne. Slušam priče o nekim dalekim prostranstvima, ljudima, običajima. Ispred mene jednostavan čovek. Skeniram ga kroz trepavice,onako nekako škiljim , iznenađena pričom koja polako “klizi”. Ništa u njegovom kazivanju nije pompozno. Nema onog "JA pa JA". Uopšte ne pominje visine do koje je dosego. Dok priča o prirodnim lepotama, čudnim običajima i mentalnim stanjima kroz koje čovek prolazi, oči su mu sjajne a ruke stalno u pokretu . Čini mi se kao da je u nekom drugom svetu, za nas tajnstvenom i neuobičajenom. Svetlost u sebi je otkrio i u njoj uživa... a planinske vrhove još uvek ima nameru da otkriva i osvaja.
Ko je Slobodan Gejo?
Kada u mom gradu pomenete moje ime, usledi odgovor: Da li je to onaj planinar?
Sa svih mojih putovanja sam se vraćao u Niš i delio svoje doživljaje sa svojim sugrađanima. Pričao im na tv i radio emisijama o svojim novim doživljajima, o novim ljudima koje sam upoznao, njihovim običajima, pustao im filmove o krajevima kroz koje sam prolazio i tako vezivao sebe za njih. Oni znaju šta je penjanje, oni znaju šta su Himalaji, jer desetinama godina žive s tim. Prate ekspedicije ili takmičenja u sportskom penjanju, preko sredstava informisanja i raduju se svakom našem uspehu.
Ja se identifikujem sa svojim gradom, jer su me uvek dočekivali srdačno. I sedamdesetih godina sa putovanja po Evropi i uspona na Mont Blanc, i osamdesetih godina kada sam se vraćao sa penjanja po raznim stenama i vrhovima Evrope, a devedesetih godina smo nas nekolicina čak organizovali reprezentaciju Srbije za uspone u J.Americi i kasnije u Himalajima, kao niška himalajska Ekspedicija.Zatim novi milenijum i penjanja po Africi, Kilimandžaro i Mont Kenija.
Svoju biografiju ispisao sam usponima i putovanjima po celom svetu i pričajući je svaki put svojim Nišlijama. To sam ja Slobodan Gejo.
Kako je došlo do toga da krenete da se bavite penjanjem? Da li je po Vama to neka vrsta avanturizma? Koja je razlika između penjanja i alpinizma?
Kada čovek pripa da prirodi, celim svojim bićem. I kada se trudi da svoj život usmeri na putovanja i upoznavanje sveta to se ne može nazvati avanturizmom.
To je želja za saznanjem, želja za vraćanjem u istoriju, želja za saznajem o svim prirodnim tajnama. To je i uspon na brdo, stenu, planinu, jer svako penjanje vas dovodi u poziciju da svet vidite što dalje i što više. Dolazite u poziciju da vidite sebe , kakvim se nikada u normalnim uslovima ne biste videli. 
Od najranije mladosti sam se šetao planinama, uživao u samoći i snalazio se u dečačkim maštarijama, oplovljavajući svet po geografskom atlasu. Tako je sve počelo.
Najviše su me privlačile planine i nepoznata neistražena područja. Čitao sam dosta o njima i pronalazio literaturu iz koje bih uzimao prva opšta saznanja.
Penjanje na planine primora žoveka da vrlo često mora da se popne na stenu. Kako će to uraditi?
Da li će se popeti okolo na stenu ili pravo gore uz samu liticu? Sve su to izazovi iz kojih se uči. Da li se to zove alpinizam ili penjanje, malo je bitno za onog ko ume da se penje i ko ume da osigura sebe ili svog partnera u opasnoj steni.
Naziv Alpinizam je zaostavština iz nekih davnih vremena… neke doktrine, jer u svetu postoji i Andinizam, Himalajizam itd. Definitivno, postoji naziv penjanje, koje se deli na tradicionalno penjanje, sportsko penjanje, slobodno penjanje, penjanje u ledu itd.
Nijedno penjanje se ne može nazvati avanturizmom!!!
Penjanje je smišljena radnja sa nizom pravila i vežbanja , sa tehnički propisanom opremom, sa pravilima ponašanja u steni i pravilom kako se upotrebljava oprema.
Ako posmatramo uspone na visoke vrhove, često ćemo čuti da li se neko popeo ili se nije popeo na sam vrh. Koliko u tim saznanjima ima istine ili ne je relativna stvar, ko se kako popeo i da li se popeo? Ko je upotrebljavao kiseonik, a ko nije? Ko je uzimao pola/pola? Ko je popeo uz pomoć šerpasa,a ko se popeo solo? Ko se popeo tehničkim pomagalima, lestvama, užadima, uspuzavanjem specijalnom penjalicom prethodno postavljenim fiksnim užetom, koje namontiraju visinski penjači šerpasi?
Ko je platio visoku cenu komercijalnoj ekspediciji da ga "iznesu" na planinu ili ko je popeo prvenstveni smer, koji niko do tada nije popeo uz pomoć svog partnera u klasičnom penjačkom stilu, što je pravi podvig!!!
Da li je penjanje na visoke vrhove sport?
Nije. Sport svim takmičarima mora da pruži podjednake uslove. To je nemoguće i na malim visinama, a o Himalajima i da ne govorimo. Da li sam se popeo na vrh ili sam stigao do dela planine koji zadovoljava moje želje i saznanja.
Šta je sport u penjanju?
Sport je samo ono što je regulisano strogim pravilima i podjednakim uslovima. Tamo gde postoje sudije koje potvrđuju dolazak takmičara na cilj, uz računanje vremena.
To postoji samo u sportskom penjanju na vestačkim stenama.
Da li možete da izdvojite neki momenat/doživljaj na Vašim putešestvijama koji je na Vas ostavio najači pečat u bilo kom smislu?
Svaka od planina je na mene ostavila neizbrisiv trag, jer u svakoj sam se borio sa nevoljama običnog čoveka da savlada nemoć i bol koji donosi uspon na velike planine, ali najopasniji vrh na koji sam bio za mene su ostali Cho- Oyu i Mt. Everest
Koju vrstu "bogatstva" čovek stiče obilazeći sve te planinske vrhove?
Putujući po svetu čovek stalno traži neko novo saznanje, nove svetove, nova iskustva. Tražeći sebe u najtežim trenucima, upoznaje se u najvećim iskušenjima. Dolazi do saznanja o suštini života. Drugačije posmatra svoje okruženje i 
probleme s kojim se sreće u životu. Kontroliše svoja osećanja i upravlja sobom na pravi način. Čovek koji siđe s visoke planine posmatra na život iz sasvim drugog ugla, nego što je to radio pre uspona.
Koje su još želje ostale neostvarene?
Bez obzira na godine i okolnosti, uvek postoje mesta gde bih otišao da nahranim svoju dušu novim iskušenjima.
Izgleda da geni čine svoje, te su i drugi članovi Vaše porodice strasni penjači?
Pa, dobro ne kažem da geni nemaju uticaja, ali to je prvenstveno način života. Supruga Vesna je bivši šampion Balkana u seniorskoj kategoriji u brzinskom penjanju, starija ćerka Ana, takođe Balkanski šampion za juniore. Ja vredno radimo sa najmlađom ćerkomStašom Gejo, koja je sve nas"velika imena " penjanja, bacila u zasenak.
Ona je najbolja, ne samo u kući, već na celom svetu. Prva je devojčica od 13 godina na svetu, koja je popela stenu težine 8b. Seniorski prvak Srbije u penjanju i najmlađi Zaslužni sportista Srbije Ministarstva omladine i sporta Srbije.
Staša je aktuelni Evropski šampion u sportskom penjanju na veštačkim stenama u sve tri discipline težinskom, brzinskom i boulderingu za mlade takmičare do 14 godina.
Najmlađi je ambasador Srbije, koji na pobedničkom postolju iza sebe ostavlja najveće sile sveta, Rusiju, Nemačku, Ameriku, Sloveniju, Italiju….koje važe za zemlje favorite u penjačkom sportu.
Sunce polako zalazi, Postaje hladnjikavo. Još uvek se oseća miris zime. Sa žaljenjem odlazimo... toliko je ostalo onih još neispričanih priča koje vas vode u neki drugi svet. Kao da je bajka ostala nedorečena... a ona je u stvari samo bez-krajna.
Ukoliko i vi želite da uplovite u taj svet tajanstvenih i nedokučivih planina, ZONA416 organizuje u nedelju 17. aprila u 17č. druženje sa Slobodanom Gejom uz foto i video snimke. Dođite i uživajte.
