Sedimo u bašti. Slobodan Tišma, dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman, izjavio je da je velika čast dobiti tu nagradu, i da svi znaju njenu veličinu i važnost.
"Dosta sam uložio u pisanje koje je trajalo oko dve godine. Trud se isplatio", kazao je Tišma novinarima pošto je žiri saopštio da je on nagrađen za roman "Bernardijeva soba".
Tišma je kazao da je poezija pre svega njegova umetnička inspiracija, a prozom je počeo da se bavi kasnije, oko svoje 50. godine.
"Pišem svaku knjigu kao da je poslednja, kao da je kraj, i neizvesno je da li ću ikada više išta napisati", kazao je Tišma i dodao da on nikad ništa ne planira, te nastanak njegovih romana zavisi od inspiracije.
Predstavnici medija su laureata čekali jedan sat da iz Novog Sada stigne na konferenciju za novinare u prostorijama lista NIN u Beogradu.
Tišma je rođen 1946. godine u Staroj Pazovi, a živi u Novom Sadu. U mladosti se bavio pisanjem poezije, konceptulanom umetnošću i rok-muzikom. Objavio je knjige poezije "Marinizmi" (Ruža lutanja, 1995) i "Vrt kao to" (Ruža lutanja, 1997) i "Urvidek" (2005), za koju je dobio nagradu "Stevan Sremac".
Pesnički dnevnik "Blues diary" objavio je 2001. godine, a 2010. je dobio nagradu "Biljana Jovanović" za roman "Quattro stagioni" koji je 2009. objavila izdavačka kuća Laguna.
U izdanju Kulturnog centra Novog Sada 2011. objavljen je njegov roman "Bernardijeva soba".
NIN-ov petočlani žiri činili su Vasa Pavković, Ljiljana Šop, Vladislava Gordić-Petković, Melita Aćimović-Ivkov i Mića Vujičić.
U obrazloženju žirija piše da se roman Slobodana Tišme izdvojio kao "osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti, koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem".
Žiri je ocenio da je to "pažljivo orkestrirana meditativna proza samosvojnog pisca, muzičara i performera čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu, približavajući je kretanjima u svetskom romanu".
"Na tragu Kafke i Haamsuna, Bernharda i ranog Crnjanskog, Slobodan Tišma ispisuje odu suvišnom čoveku - a umetnik je u svakom društvu nekako suvišan. Tragajući za smislom bivstvovanja, Tišmin junak doživljava tihi preporod koji nudi tračak nade savremenom čitaocu", naveo je Žiri.
Od pet članova žirija samo je Ljiljana Šop imala drugog favorita - glasala je za roman Vojislava Čolanovića "Oda manjem zlu".
Nagrada će dobitniku biti uručena u ponedeljak, 23. januara, na svečanosti u Skupštini Grada Beograda.
U najužem izboru bili su roman Davida Albaharija "Kontrolni punkt", Svetislava Basare "Majn kampf", Franje Petrinovića "Almaški kružoci lečenih mesečara, i Uglješe Šajtinca "Sasvim skromni darovi".
Ove godine na konkurs je za nagradu pristiglo oko sto romana.
NIN nagradu za roman godine dodeljuje od 1954, a prvi dobitnik je bio Dobrica Ćosić za roman "Koreni".
Trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo - i to dve godine uzastopno, a nagradu su dva puta dobili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
NIN-ovu nagradu dobile su samo četiri spisateljice: Dubravka Ugrešić 1988. godine, Svetlana Velmar Janković 1995, Grozdana Olujić 2009. i Gordana Ćirjanić 2010. godine.
Pisci su dva puta i odbili da prime nagradu Danilo Kiš 1972 godine za "Peščnik" i Milisav Savić 1991. za "Hleb i stah" a 1959 godine nagrada nije dodeljena kako je obrazloženo zbog stimulisanja kvaliteta.
