Ministar odbrane i sporta gospođa Snežana Samardžić Marković prisustvovala je dvodnevnoj Konferenciji WADA u Montrealu, 19. i 20. novembra 2011.
Tim povodom, specijalno za list Novine Toronto, zamolili smo je da nam kaže kako ocenjuje stanje u srpskom sportu u ovom trenutku?
“Srpski sport definitivno ide napred i to je činjenica koja me, i kao građanina Srbije, a naročito kao ministra omladine i sporta, mnogo raduje. Srbija je oduvek bila velika sportska sila, a naši sportisti su postavljali standarde u mnogim sportovima, kako ekipnim, tako i individualnim.
Danas, kada je prosperitetnim i zaslužnim sportistima, preko njihovih matičnih Saveza obezbeđena podrška države, rezultati su još vidljiviji i napredak celokupne oblasti vrhunskog sporta je evidentan,”sa puno entuzijazma priča gospođa Snežana Samardžić Marković.
“Međutim, ono što je potrebno najviše revitalizovati je oblast školskog sporta i, uopšte, sistem uključivanja dece i omladine u sportske aktivnosti.
Mi smo to postavili kao najviši prioritet u Strategiji razvoja sporta Republike Srbije i po ovom pitanju sarađujemo sa brojnim sportskim organizacijama, ali i institucujama ključnim za oblast sporta dece i omladine”.
Šta ste, kao MOS, učinili da sport u Srbiji dobije dobru bazu za razvoj?
“Najpre, učinili smo da sportisti budu ponosni na svoj položaj i status. Nakon 15 godina doneli smo novi Zakon kojim je kompletna oblast sporta u Srbiji uređena. Uveli smo red u finansiranje sportskih saveza. Napravili smo sistem stipendiranja naših najtalentovanijih sportista i strateški, zajedno sa Olimpijskim komitetom, ušli u pripreme za predstojeću Olimpijadu u Londonu. Ponovo smo vratili značaj Zavodu za sport i medicinu sporta, a kroz stotine izgrađenih terena stvorili smo i mogućnosti da mladi širom Srbije dobiju jednaku šansu da se bave sportom. Uradili smo mnogo, ali moramo da nastavimo dalje”.
Hoćemo li imati nove Divce, Đokoviće, Čaviće? Šta se dešava sa decom? Da li se s njima sistematski radi?
“Kao što sam već pomenula, sport dece i omladine je godinama neopravdano zapostavljan, imamo mnogo fizički neaktivne dece, veliki broj dece sa razvojnim deformitetima... Zato smo počeli sa intenzivnijim aktivnostima na oživljavanju ove oblasti.
Možda ne mogu svi da postanu kao Vlade Divac ili Milorad Čavić, ali svi moraju da dobiju šansu da se bave sportom. Samo na taj način dobićemo nove šampione. Dobra baza znači i nove sportiste”.
| WADA (Svetska anti-doping agencija) je internacionalna, nezavisna organizacija koja je osnovana 1999. godine i finansira se od strane sportskih organizacija (mahom Olimpijskih Komiteta) i vlada zemalja širom sveta. Sedište joj je u Švajcarskoj, a Centar operacija je u Montrealu, u Kanadi. Glavne aktivnosti se odnose na istraživanja, edukaciju i razvoj anti-doping kapaciteta. Misija WADA jeste da vodi svetsku, integrisanu kampanju za sport bez dopinga. Jedan od ključnih uspeha WADA organizacije jesu inicijativa, prihvatanje od strane rezličitih aktera, i na kraju implementacija harmonizovanog seta pravila, objedinjenih u dokumentu koji se naziva Svetski anti-doping Kod (World Anti-Doping Code). Ministar omladine i sporta Republike Srbije, Snežana Samardžić Marković predstavlja Savet Evrope u Osnivačkom odboru (Foundation Board Meeting) Svetske anti-doping agencije-WADA. Zbog svoje funkcije u Osnivačkom odboru, ministar Samardžić Marković prisustvovala je dvodnevnoj Konferenciji WADA u Montrealu (19. i 20. novembar), odnosno sastancima Izvršnog odbora WADA (19. novembar) i sastanku Osnivačkog odbora (20. novembar). Na Konferenciji je Osnivački odbor usvojio Izveštaj agencije WADA, i tom prilikom je agencija takođe dobila i potvrdu zamrzavanja buđeta za narednu godinu. Izveštaj je pratio i Zaključak trogodišnjeg nadzornog procesa koji je WADA sprovela radi praćenja anti-doping pravila i regulativa svih potpisnica Svetskog anti-doping Koda. |
Zašto naši sportisti tako mladi odlaze u inostranstvo?
“Sport je poslednjih godina postao i ozbiljna ekonomska disciplina. Žalosno je što Srbija nema snage da ekonomski parira klubovima iz finansijski jačih država. Sa druge strane, mislim da je tu bitan i faktor sportskog dokazivanja. San gotovo svakog košarkaša je da igra u NBA ligi, san gotovo svakog fudbalera da igra u seriji A ili Primeri... Mladi ljudi se često ponesu za ostvarenjem svojih snova ili za rešavanjem egzistencije. Ne mogu da ih osuđujem ali ih molim da ne dozvole da postanu roba u rukama onih koji preko njih žele brzu zaradu”.
Ako bi se pojavio talentovan sportista iz dijaspore srpskog porekla, da li bi ga Srbija dočekala raširenih ruku?
“Grb i zastava Srbije su svetinja za svakoga ko Srbiju nosi u srcu. Da Srbija zna da ceni takve ljude najbolji dokaz je upravo Milorad Čavić. Svako ko oseća Srbiju kao svoju otadžbinu je dobrodošao”.
Vidimo da u Srbiji oživljavaju neki sportski centri, poput Kragujevca. Odakle ti novi vetrovi?
“Sveopšta centralizacija društva u dobroj meri je bila prisutna i u sportu. Polovina prvoligaša u fudbalu ili košarci bili su beogradski klubovi!
Drago nam je da se oporavljaju i drugi centri i da pokazuju da sva mesta u Srbiji imaju šansu za vrhunski sport, a ne samo Beograd i Novi Sad. Pogledajte procvat Kragujevca koji se sada može podičiti odbojkaškim titulama, stabilnim i uspešnim klubovima u najvišem rangu takmičenja u fudbalu, košarci, rukometu. Do pre nekoliko godina taj isti Kragujevac nije imao niti jednog prvoligaša!
Ali, da bi do procvata sporta i u drugim gradovima u Srbiji došlo, moramo da razgovaramo i da sarađujemo - lokalna samouprava treba da pokreće inicijative, a mi sa centralnog nivoa da pomažemo koliko možemo. Takođe, mora se graditi sportska infrastruktura - bez dobrih uslova teško je imati dobre klubove”.
U Kanadi ste prisustvovali kongresu WADA. Šta se u Srbiji čini na planu borbe protiv dopinga?
“Kao ministar sporta ali i kao predstavnik Saveta Evrope u bordu svetske antidoping agencije (WADE) ne bežim od odgovornosti, već činim puno toga kako bismo se izborili sa ovim problemom. Problem dopinga podjednako mori i siromašne i bogate zemlje ali ono što je zajednički imenitelj za sve jeste neznanje i loša informisanost. Iskustvo koje imam u ovoj borbi jeste da naši sportisti, a nažalost i njihovi treneri, malo toga znaju o opasnostima dopinga, i što je još tragičnije malo toga znaju o suplementima. Zato veliku podršku pružam Antidoping agenciji Srbije, ona je indirektni budžetski korisnik Ministarstva, a njen direktor, doktor nenad Dikić, je član mog kolegijuma.
Veoma smo aktivni u držanju različitih seminara edukacije o problemu dopinga i procedurama kada dođe do doping kontrola. Izmenili smo pravilnik o stipendiranju sportista i kao novinu u uslovima stpendiranja, pored najmanje vrlo dobrog uspeha u školi, uveli i obavezno učešće na anti-doping seminarima, dva puta godišnje.
U dogovoru sa Olimpijskim komitetom Srbije otišli smo i korak dalje, pa će tako svi olimpijski kandidati imati obavezu učešća na ovim seminarima. Takođe smo dogovorili da će Nacionalni granski savezi imati obavezu da pre nego što kupe suplemente za sportsite traže potvrdu liste od ADAS-a, a nakon kupovine suplemenata, ADAS će vršiti kontrolu tih suplemenata u ovlašćenim laboratorijama”.
Poruka za kraj...
“Srpska omladina i srpski sportisti su ponos Srbije u celom svetu i naši najbolji ambasadori. Zato i dalje i još više moramo da ih čuvamo, negujemo i razvijamo”.
Zahvalili smo se gospođi Snežani Samardžić Marković na razgovoru i vremenu koje nam je posvetila. Ostaje nada da ćemo makar kroz sport uspeti da ulepšamo imidž koji Srbija ima u svetu. Verujemo da bi dijaspora mogla na razne načine da pomogne izgradnji sportske infrastrukture i time omogući mladima da vreme provode u sportskim klubovima a ne na ulici.
