TRIBJUT ZA INDEKSE:

Iza zavese: bekstejdž sa bendom

Subota, 14č., Rihrsal Faktori studio za muzičke probe u Misisagi. Vrata za utovar stoje otvorena uz pomoć pojačala, a muzičari nebrojeno mnogo puta prolaze kroz njih na putu auto-studio-auto-studio, da unesu svu neophodnu opremu za još jednu probu. 

indexiDavor Jordanovski, bend lider Tribjuta za Indekse, unosi dve ogromne klavijature, jednu po jednu; pa pojačalo, pedale, stalke, nosače i milion kablova raznih vrsta i boja. Emir Halilović, solo gitarista kor benda, takođe nosi svoje pojačalo, voljenu gitaru i bezbrojne pedale. Srećom, bubnjaru Vladi je omogućen bubanj u prostoru za probu, tako da ima zadovoljstvo da nosi ženinu klavijaturu umesto svog glomaznog instrumenta; dok ga ona, Irina, klavijaturista tribjuta, prati i donosi note, još malo kablova, i nepresušnu energiju koja sija iz njenih nasmejanih očiju.
Pušači stoje u organizovanoj grupici, smeju se, prepričavaju proteklu nedelju, i raspravljaju se o tačnosti nota sa prošle probe. Alen Živanović, basista, stiže sa četvorogodišnjom ćerkom, Anyom, koja nosi bojanicu i boje, spremna za još jednu tatinu probu.
Ja kasnim, kao po običaju, pošto pre proba volontiram, i utrčavam da postavim kafu i kolačiće, pre nego što počne svirka. Eni i Denis, organizatori, kao i vokali, sede u Denisovom autu i vode brzinski sastanak gde diskutuju budžet, prodaju karata, kao i razvoj kreativnih ideja koje su u progresu.

indexiJedan po jedan, pristižu članovi ovog velikog tribjuta velikim Indeksima. Veliki studio za probu zvoni od mikrofonije, spontanih solaža i zvuka palica na čineli, dok se muzičari "uključuju" i štimuju. Odlučuje se redosled pesama jer neminovno je da neko mora kući pre ostalih, nečijem detetu je rođendan, a neko ima probu za predstavu odmah posle ove probe. 
Zauzeti ljudi, sa porodicama, poslovima i obavezama, polako postaju sve tiši i isključuju se iz sadašnjice. Reba, gost basista, gasi svetla, pali reflektore na bini, i u studiju nastaje tišina. Davor prelazi preko programa dana i najavljuje prvu pesmu probe. U tišini, jasno se čuje njegov glas : "Znači idemo iz a-mola, jedan, dva, tri, i….." Počinje svirka. 
Nalazimo se u magičnom momentu kreativnosti, gde ništa osim muzike ne postoji.

Tokom probe, muzičari dolaze i odlaze, zavisno od pesama koje se sviraju. Jedno vreme su tu i Svetlana i Igor, tango plesači koji će da upotpune scenu svojom plesnom interpretacijom Indeksa. Nina Shapilsky, profesionalni muzičar iz Rusije, radi sa vokalima, i bek vokalima. Davor Mamuzić prati sve aktivnosti video kamerom, jer koristi ovaj tribjut za svoj dokumentarni film o našoj muzici.
U proseku, bar 20 ljudi prođe kroz studio u jednom danu. Nedostaju samo muzičari iz Amerike koji dolaze na pojedine probe, zbog velike udaljenosti. Pojave se supruge, deca, prijatelji. Ivana Đurić poznata po svom velikom entuzijazmu i ljubavi prema muzici, svrati da nas forografiše, eto, onako. 
Atmosfera je prijateljska, a napeta. Sprema se 30 pesama, sa isto toliko učesnika... veliko iskušenje za sve, jer pesme Indeksa, kao što je poznato, su veoma komplikovane. Mnogi muzičari nikada pre nisu svirali njihov materijal. Mnogi muzičari nikada pre nisu svirali zajedno. Možda po prvi put u Torontu, imamo pripadnike svih republika bivše Juge na jednoj sceni. 
Sada, samo sedam dana pre koncerta u Opera Haus, razgovaram sa bendom, učesnicima ovog velikog tribjuta. 

Alen Živanović, basista i revnosni roker naše dijaspore, je svirao sa većinom muzičara Kanade i Amerike, i verovatno na 90% rok svirki na kojima sam bila gost.

indexiAlene, kako se ovaj tribjut za Indekse razlikuje od dosadašnjih svirki?
Alen:
 "Mislim da je sama organizacija koncerta veoma dobra. Ekipa je uglavnom ispekla zanat organizujući ili učestvujući u svirkama koje su rađene u proteklom periodu. Čini mi se i da je kolaboracija između muzičara dijaspore u porastu, atmosfera je pozitivna i harmonična, baš kao i sami Indeksi , pogotovo na refrenima" . (Poslednji deo reče uz veliki osmeh)
"EKV tribjut koncerti, na primjer, odisali su tom istom energijom i ljubavlju, te ne sumnjam da će i ovaj tribjut biti uspješan. Poruka je jasna: dijaspora mora da radi zajedno, kao jedna cjelina. Jako nas je malo ostalo da se sada opet dijelimo”.

Kako ti se čini materijal? Da li se tvoj stav o Indeksima i njihovoj muzici na neki način promenio od prve probe?
Alen:
 "Lijepo je muzicirati uz Indekse sa ovako izvrsnom ekipom. Stvari nisu nimalo naivne, vokalne virtuoznosti Pimpeka su nenadmašive, a bas i gitarske linije su takođe izazovne. Orgulje i klavir da i ne spominjemo. Jedno malo otkrovenje za mene je bilo značenje nekih njihovih tekstova, koji su u suštini jako mračni, iako u muzkom smislu pjesme imaju veseo vajb, pogotovo na refrenima".

Kad smo već kod refrena, prilazim bend lideru koji najmanje ima vremena za praznu priču. Davor Jordanovski je povelika muzička legenda u Makedoniji, a i u severnoj Americi, gde je njegova kompozicija Frame of Mind bila hit 
1 više od dva meseca na "U.S. Smooth Jazz Charts" radiju.

indexiDavore, ovo je veliki projekat, sa mnogo učesnika. Takođe, muzika Indeksa nije baš slična tvom stilu muzike. Da li je ovaj projekat doprineo da stekneš nova iskustva i šta ti se najviše dopada?
Davor:
 "Imao sam priliku da sviram sa većinom naših muzičara u severnoj Americi, a eto posle toliko godina ipak upoznajem nove muzičare, mlađe i starije, tako da je to lepo iskustvo. Indeksi su interesantan bend, veoma progresivan; ne samo za vreme u kojem su svirali, nego i danas. Muzika je interesantna, drugačija, i tekstovi su odlični. Mogu slobodno da kažem da sam bogatiji za 30 pesama repertoara posle ovog iskustva.
I lepo je što nas ima sa svih strana. Najvažnije je druženje, i stvaranje nove generacije "naših" muzičara na ovim prostorima. Mislim da u tome uspevamo".

Ostavljam Davora da vodi probu i razgovaram sa Harisom Kajtazovićem, jednim od vokala, kao i frontmenom, aranžerom, tekstopiscem i kompozitorom grupe Valter. Haris živi i stvara u Americi, a peva tako dobro da ćete da se naježite - obećavam.

indexiHarise, ti si sa grupom Valter već izdao prvi album koji je veoma dobro prihvaćen, pa ste čak pravili turneju po Americi. Indeksi su baš van stila muzike koju si kreirao sa Valterom. Šta te je inspirisalo da se pridružiš ovom projektu, i da putuješ na probe u Toronto, čak iz Amerike?
Haris:
 "Indeksi, kao i druge grupe iz te ere su van stila svega onoga što se danas izdaje, kako na našem podneblju, tako i u svijetu. Muzika evolvira, a tako i ukusi. Na našu kolektivnu žalost, današnja popularna muzika je odavno okupirana elementima opšteg šunda, a linija između "dobrog" i "lošeg" je veoma tanka. Teško je opstati na strani "dobrih", a ne biti opskurantan. Iako nisam rastao uz Indekse, razumijem koliko je velik trag koji su ostavili, kako muzički, tako i lirski. Čast mi je raditi sa ovako velikom i talentiranom ekipom ljudi na ovom projektu, a volim i nova poznanstva i druženje".

Šta bi poručio publici koja će vas gledati uživo 1. decembra u Opera Haus?
Haris:
 "Publici u Torontu i ostalima sa prostora Sjeverne Amerike bih poručio da ih čeka super šou, i da će biti veliki promašaj ako ne dođu! Iako je cijeli koncept ludost, nas je jako malo koji se bavimo "našom" muzikom na ovom kontinentu, a koliko ćemo dugo još moći to raditi zavisi isključivo od te iste publike. Važno je da njegujemo svoju kulturu i svoj jezik (nezavisno od lokalnih različica i dijalekata), a muzika je jedan od super načina za to".

Mladi i progresivni vokali, kao što je rekao Haris, me motivišu da razgovaram sa jednim legendarnim vokalom, znanim širom Kanade, Amerike, pa i bivše Juge, Srđanom (Srletom) Stefanovićem. Nemoguće je da je čak i jedan obožavatelj rok scene propustio da bar jednom gleda Srleta uživo. Veteran rok dijaspore, osnivao je i svirao sa nebrojenim bendovima, na nebrojenim tribjutima, otvarao koncerte zvezdama sa naših prostora, snimao albume, pa čak i postao lokalna zvezda u Trpnju u Dalmaciji, a tu priču ćemo rado drugom prilikom da vam ispričamo.

Srle, ti si neosporno, jedan od najpoznatijih vokala naše rok scene u Americi i Kanadi. Pevao si na milion i jednom koncertu, ali se ne sećam da si ikada pevao pesme Indeksa. Kako ti leže?
Srle: 
"Da budem iskren, izbjegavali smo Indekse u reprtoaru, jer su nam uvijek bili veoma komplikovani za skidanje i pri tom oduzimali dosta vremena, a valjalo je skidati nove pjesme i širiti rok propagandu, što se potvrdilo na probama za ovaj izvanredni projekat. Boga mi, svi smo morali dobro zagrijati stolicu da se sve dovede na zavidan nivo, koji smo i postigli. 
Da dodam i to da u prošlosti nisam puno ni obraćao pažnju na njihovu muziku jer to nije bila muzika koja mi se sviđala, ali kroz rad na projektu Tribjut za Indekse, naučio sam da ih volim, a još više da ih poštujem, jer su zaista mrak bend. Smatram da zaslužuju kako poštovanje muzičara, tako i ljubav publike. Ovakvi događajiupravo omogućavaju da i muzičri i publika uživaju u muzici Indeksa"
.

Ovo je "drugarski" projekat dijaspore. Međutim, nije naivan, i nije mali. Mnogo truda i vremena je uloženo u koncert koji predstoji. Osim podrške publike, šta još može dijaspora da uradi da održi momentum ovakve inicijative, i da ne dozvoli da se naša muzika ugasi sa novim generacijama?
Srle:
 "Kada smo osnivali naš bend, Balkanski Plagijat, plan je bio da se postavi čvrst stub Rok end Rola u sjeverno-američkoj dijaspori i pri tome nismo odustajali, ali život je tekao, i time donosio nove životne okolnosti. Neki su krenuli u školu, neki na nova radna mjesta, mnogi su se oženili i dobili djecu, što se dešavalo i drugim bendovima, tako da je rok dijaspora doživjela jedan period stagnacije i zatišja. Bila je tu i tamo po neka svirka, ali ne sa onim početnim žarom i nivoom, koji smo postavili 2002. godine sa projektom Tribjut za EKV, gde se dokazalo da smo zajedno jači!
U martu ove godine, moralna i emotivna potreba za održavanjem Ju-rok scene na ovim prostorima nas je ponovo okupila na projektu, Tribjut za EKV i "Vrati unatrag", gde je odaziv muzičara i publike bio fenomenalan. 
Tada sam shvatio: najvažnija stavka u dijaspori je da budemo ujedinjeni u druženju i izražaju, neovisno na nacije, novac i životne okolnosti, i da nastavimo kvalitetno kao i u ovom projektu, a to će se odraziti i na publiku, za koju smatram da je željna ovakvih zbivanja. Ovom prilikom bih se zahvalio vjernoj publici, koja nas je godinama bodrila i posjećivala naše koncerte, jer da nema vas, ne bi bilo ni nas. Hvala vam!

indexiIrina Angelov-Mladenović je dobro poznata kanadskoj publici. Profesionalni muzičar, udata je za Vladu Mladenovića, bubnjara projekta, takođe profesionalnog muzičara, sa kojim vodi muzičku školu za sve uzraste, MusicHead. Često se desi da njihov sin Janko svrati na probu, sa svojom gitarom. Ova muzikalna porodica je upotpunjena Irininim tatom Stojanom Angelovim, koji peva neke od najvećih hitova Indeksovaca na našem tribjutu.

Irina, ti si obrazovan i iskusan muzičar i nosiš pod pojasom nebrojane performanse. Obzirom da muzika Indeksa nije jednostavna, da li ti pripreme za Tribjut predstavljaju izazov?
Irina:
 "Apsolutno. Raznovrsnost žanrova uklopljenih u muziku Indeksa svakako predstavlja izazov za svakog muzičara. Iz izvođačke perspektive, interesantno je raditi na prenošenju autentične atmosfere svake od pesama, njihovoj raznolikosti i poetičnosti.
Na koncertu učestvujete ti na klaviru, tvoj suprug Vlada na bubnjevima, i tvoj otac Stojan kao jedan od vokala. Da li je ovo prvi put da svo troje sarađujete na istom projektu, i kako to ide?
Irina: Imam sreću da potičem iz muzičke porodice i da sam od najranijih dana okružena vrsnim muzičarima. Na moju veliku radost, nije prvi put da sarađujem sa suprugom i ocem. Uvek mi je čast i užitak da sa njima delim scenu. Rad na materijalu je najinteresantniji deo procesa, jer se međusobno nadopunjujemo i razmenjujemo muzičke ideje."

Koji ti je omiljeni deo projekta? 
Irina:
 "Iskreno, davno izgubljeni osećaj jedinstva i uspomene na jedno vreme, jednu zemlju i jedan legendarni bend”.

Irinin komentar je na mestu, jer ovaj tribjut neverovatno podseća na to prošlo vreme, i više je od koncerta. Kada razgovaram sa Eni o ovom tribjutu, često koristimo reč "predstava" ili "performans", umesto reči "koncert". Razlog je taj što je ovo potpuno atipičan muzički događaj. 
Na sceni će, pored benda i mnogih gostiju, biti tango plesači, kao i voditelj, Dragan Karanović, koji takođe peva nekoliko pesama.

Dragane, pored pesama koje pevaš, ti takođe vodiš program i deliš sa publikom interesantne anegdote o Indeksimsa. Opiši nam ideju iza tvog nastupa, i zašto je potreban voditelj na ovom tribjutu.
Dragan:
 "Mislim da prisustvo voditelja nekako dočarava atmosferu tog vremena i početaka popularne muzike u Jugoslaviji. Javnost je upoznala Indekse kroz niz šlagera šestedestih i sedamdesetih i oni su ostali asocirani sa tom vrstom nastupa kroz sve godine postojanja. Uz to par priča o njihovim dogodovštinama nekako dodaje dozu ljudskosti i prisnosti. Može se reći da pokušavamo proslaviti Indekse kroz sjećanja ljudi koji su ih voljeli i pratili ... cilj nam je da cijeli koncert to probudi".

Pored voditelja, spomenula sam tango plesače. Svetlana Ćosić i Igor Rašić će ulepšati scenu plesnom interpretacijom muzike Indeksa.

Svetlana i Igore, vi plešete tango uz izabrane pesme tokom koncerta. Tango i Indeksi nisu česta kombinacija. Recite nam nešto o vašoj koreografiji, inspiraciji … zašto tango?
Igor: 
"Argentinski tango se rodio u siromašnim predgrađima Buenos Airesa kao proizvod mešanja afričkih, evropskih i južnoameričkih kultura u vreme masovne imigracije u taj grad krajem devetnaestog veka. Jedinstveni ritam je nastao usled interakcije plesova poput polke, valcera, mazurke, habanere i kandombea. Svoje zlatno doba tango je doživeo tek u prvoj polovini dvadesetog veka, nakon što je bio internacionalizovan u Parizu, Londonu i Nju Jorku. 
Poput Astora Piažole koji je udahnuo tangu novi život šesdesetih godina prošlog veka, tako i čitava plejada mladih argentinskih umetnika od devedesitih pa do danas nastavlja da daje tangu jednu novu dimenziju. Jedinstvenost ovog plesa dolazi iz improvizacije, uz poštovanje univerzalnih pravila. Jedan od najvećih atributa tanga je široki spektar mogućnosti za izraz emocija kroz ples i muziku.
Svetlana: Naš plesni doprinos tribjutu za Indekse je dodatni izraz sete i emocija. Koristeći dramski pristup plesu, dobijamo celovitost na sceni. Inspiracija dolazi iz romantičnih tekstova Indeksa, sanjive melodije i našeg ličnog doživljaja ovog legendarnog benda. Koreografiju je osmislila naša prijateljica tangera Iris Ashkenazi, a dramski delovi su delo dramaturga, Ognjena Georgievskog.

Slavko Rebić (Reba) je gost basista, a u mladosti je bio poznat sa bendom Rezervni Točak.Rebo, vi ste svojevremeno bili iskusan muzičar. Kada ste poslednji put svirali, pre ovog koncerta?
Reba: 
"Da budem iskren, Dijana, ja sam već zaboravio da se, uopšte, i svrstavam među muzičare. Poslednji put sam svirao po klubovima Jugoslovena koji su daleke 1990. još uvijek postojali u Holandiji. Kada sam se vratio kući sa te turnejice, situacija u našoj zemlji se strmoglavo pogoršavala i ja sam tog ljeta odlučio da svoju gitaru "okačim o klin". Od tada, pa do početka oktobra ove godine, ja više nikada nisam odsvirao niti jednu jedinu pjesmu na nekom žičanom instrumentu. Pogotovo ne na bas gitari".

Kakav je osećaj raditi sa mladim i raznovrsnim muzičarima na pesmama Indeksa?
Reba: 
Sada, nakon toliko vremena apstinencije od sviranja, imam veliko zadovoljstvo raditi na pripremi koncerta posvećenog 50. godišnjici od osnivanja sarajevskih Indeksa. Zadovoljstvo je još i veće zbog činjenice da sarađujem sa grupom mladih, i te kako talentovanih muzičara, među kojima su je i nekoliko nekolicina vrsnih profesionalaca. Kada tome dodam i to da vole i sviraju rok, muziku uz koju sam odrastao, zar treba više razloga da bih se osjećao lijepo među njima. 
Imao sam privilegiju da sa svojim nekadašnjim bendom sviram na velikom rok spektaklu 1982. godine,u velikoj sali sarajevske Skenderije, sa kojim su Indeksi obilježili dvadesetu godinu svog postojanja. I sada, trideset godina nakon toga, opet u čast tih velikana jugoslovenskog roka, moja malenkost je ponovo na sceni. Ja se i ovom prilikom osjećam privilegovan i počastvovan pozivom da učestvujem u ovakvom muzičkom događaju.”

Hvala Rebi na ovako lepim i iskrenima rečima, i na entuzijazmu. Bez straha se posle tolikih godina prihvatio gitare, i 1. decembra će svirati pred stotinama ljudi - bravo!
Kada smo već kod entuzijazma, presrećem Lejlu Halilović, našeg energetičnog pratećeg vokala. Lejlina cela uža porodica učestvuje na koncertu!

Lejla, ovo je tvoj prvi koncert na kojem pevaš kao prateći vokal. Reci nam nešto tome kako se ti pripremaš Opiši mi proces pripreme za ovako veliki projekat?
Lejla:
 "Ja pružam ovom projektu jedan "školski" prateći vokal i kao takva, bitno je da se prilagodim glavnim vokalima.
Na primer, uzela sam sa Eni dva privatna časa pjevanja kod jednog simpatičnog šeširdžije, radi generalnog oslobađanja. Od tada redovno radimo, prateći i glavni vokali, sa Ninom Shapilsky, koja nas dribla kao prava ruska profesorica. Naučila sam puno toga i usput se podsjetila kako je lijepo družiti se sa muzikom i sa ljudima koji vole muziku. Kolege veterani iz benda nam ponekad daju veoma korisne savjete, tako da je dobro učiti od njih.
Vježbaju se neki korisniji dijelovi mozga u ovom procesu. Ta vježba tjera da obraćaš pažnju na ljepotu detalja koji doprinose cjelini, kao na primer dikcija; znati pronaći intonacij u glavi, način na koji izgovaraš fraze, i slično.
Moram još da dodam da u odnosu na "Olimpijske" pripreme kroz koje naši talentovani i vrijedni muzičari prolaze, pripreme za prateće vokale su pionirske vrste”!

Pored tebe, na koncertu učestvuju tvoj brat Emir koji je deo kor benda, tvoj tata Dinčo, kao gost na gitari, i vaša pomajka i Dinčina bolja polovina, Nina, kao gost na klaviru i mentor za vokale. Kako je raditi sa porodicom na ovako kreativan način?
Lejla:
 "Naša familija je generalno ekipa zabava i šala, tako da ne mogu reći da je pravljenje ruske salate sa tatom, bratom i Ninom išta manje kreativno od sviranja i druženja uz muziku, jer muzika je uvijek u našim domovima. Ali da odgovorim na pitanje:
Ono što ovaj projekt izdvaja od pravljenja ruske salate je da smo svi malo ozbiljniji što se tiče rokova, materijala, da se trudimo da doprinesemo projektu i da nadmašimo očekivanja. Lijepo je upoznati i tu "kancelarijsku" stranu familije, gde marljivo radimo vođeni jednim ciljem bez zabušavanja, a sa istom dozom i zajebancije".

Na kraju probe, taman kada smo svi preumorni posle 5 sati intenzivne svirke, kradem par minuta sa Eni Podgajski, organizatorom i vokalom projekta. Eni već deset godina planira tribjut Indeksima i intimno poznaje njihovu muziku. Ovaj koncert je rezultat velikog truda i ljubavi sa njene strane.

Eni, pored organizacije ovako velikog projekta, takođe pevaš prateće vokale sa Lejlom Halilović, kao i glavni vokal na par pesama. Kako stvaraš objektivnost prema projektu, obzirom da učestvujesš i iza i na sceni? Da li to pomaže ili odmaže?
Eni:
 "Prosto je nemoguće biti objektivan prema nečemu što sanjaš toliko dugo, nebitno da li bio uključen u organizaciju, bio na sceni ili samo bio zadužen za vodu na probama. Tokom zaista ogromnog posla da se ovaj događaj organizuje sam znala često otići u ekstreme sa detaljima koje sam željela sprovesti baš onako kako sam ih zamislila. 
Obzirom da će koncert biti sto posto posvećen velikim Indeksima, pa neću imati priliku da ovo učinim javno, voljela bih ovom prilikom da iskažem ogromno hvala tebi, što si nesebično odvojila mnoge sate svoje svakodnevnice za ovaj projekat i što si nas često spuštala iz oblaka na zemlju". 

Nema na čemu, zadovoljstvo je moje. i ja sam mnogo naučila od ovog projekta. Reci mi malo o ostalim učesnicima.
Eni: 
"Moram naglasiti da bi ovaj projekat bio nemoguć i bez preostalih 28 duša: muzičara koji su proveli mjesece skidajući izuzetno kompleksan materijal, a pri tom nisu mnogo prigovarali ni kada bi tata benda, Davor Jordanovski, na probi kompletno ispravljao već skinute i uvježbane akorde. 
Takođe moram izdvojiti Dragana Karanovića, koji je pjesnička duša tribjuta, Lejlu Halilović, koja se pored bek vokala zauzela za sponzore i reklamu, veliku damu Ninu Shapilsky kojoj smo prezahvalni na konsultaciji i vokalnim vježbama, Amera Kantardžića, koji nas je povezao sa snimateljskim timom koji uključuje Davora Mamuzića. 
Hvala veličine vasione našem veb dizajneru Kemalu Sulejmanoviću na učestalom cjelonoćnom radu. Veliko hvala i mom partneru u borbi, Denisu, koji je vjerovao u moju ideju i odlučio da projekat podrži lično a i uz pomoć svog veb portala pljuga.com. 
Znam da sam izostavila mnoge ljude kojima sam zahvalna i bez čije pomoći tribjut ove velične i kvaliteta ne bi bio ostvariv. Ispunjava me to što je toliki broj dijasporske muzičke komune zaista udružio snagu svojih talenata i što spremamo veče kakvo jugoslovenska dijaspora defintivno još nije imala priliku da doživi".

Sada, sedam dana pred koncert, da li postoje stvari za koje bi želela da su urađene drugačije, i obrnuto - kojim stvarima se ponosiš pred sam kraj ovog iskustva?
Eni: 
"Evo razmišljam u nadi da izvučem nešto što je ostavilo negativan utisak na mene tokom procesa, ali ne nađoh ništa. Okupiti tako mnogo ljudi različitih karaktera, dobi, iskustva, te na kraju krajeva i ljude iz različitih podeneblja bivše Jugoslavije samo ukazuje na moć muzike koja je naša uzajamna religija.
Žao mi je što svaki posjetioc nije imao priliku da prisustvuje našim probama koje su slika Jugoslavije u malom. Znali bi i da dignemo nos jedni na druge, da grubo ukažemo na stvari koje trebaju da se isprave, ali bi se jako brzo objasnili i banuli u smijeh vođeni pjesmama Indeksa. 
Indeksi za sve nas predstavljaju neko blaženo i bezbrižno doba, vrijeme drugarstva i uzajamnog poštovanja. I to je upravo ono što ćemo posjetiocima prenijeti 1. decembra, te ujedino ono što me čini nezimjerno ponosnom".

Poznato je da će 15. decembra biti održan još jedan koncert sa temom Indeksa, sa nekim od originalnih članova benda, kao i poznatim gostima. Kako opisuješ razliku između ova dva koncerta? Zašto publika treba da dođe na ovaj koncert 1. decembra koji ti i Denis organizujete?
Eni:
 "Kako se ove godine obilježava 50 godina osnivanja Indeksa, uopsšte nismo iznenađeni dodatnim događajima posvećenim Indeksima. Raduje me da je decembar u znaku Indeksa, jer oni to zaista zaslužuju. Svirka koja će se održati petnaestog decembra u Torontu je reklamno predstavljena kao dio sjeverno-američke turneje Indekdsa. Bend se sadrži od nekadašnjih članova, i da će, putem reklame doznajemo, vokalnu izvedbu vršiti Dado Topić i Vajta. 
Kulturno- umjetničko veče koje vam mi spremamo za se znatno razlikuje od gore pomenutog koncerta sa tim da je organizovano, vođeno, te će biti predstavljeno od članova muzičke dijaspore. Sedmočlani tribjut bend je sastavljen od veoma iskusnih muzičara naše dijaspore, vođen virtuoznim Davorom Jordanovskim.
Pored šarenolikog muzičkog ansambla, koncert će imati voditelja, Dragan Karanović, koji će publiku zabavljati kratkim hronološkim isječcima iz doba Indeksa. Pored tango plesača, na bini će takođe da se pojavi Tamer Ciftci, koji će se pridružiti na sazu. Da bi naglasili i klasičnu podlogu Indeksa, program sadrži jednu klavirsku obradu pjesme u izvedbi poznate ruske pianistkinje Ninae Shapilsky, te će gosti moći da uživaju i u baletnoj izvedbi predstavnice kanadske nacionalne baletne škole, gđice Anise Tejpar. 
Urgiramo da gosti na koncert dođu tačno u 19:30č., kada se vrata otvaraju jer ćemo za vrijeme pripreme koncerta puštati snimke intervjua tokom kojih su mame i tate dijaspore podelili svoja sjećanja na Indekse. 
Vođeni međusobnom drugarskom privrženosti i ljubavi prema muzici bivše Jugoslavije, a ne profitom, znamo da ćemo našom predstavom dići standard za sva buduća dešavanja u dijaspori i da ćemo time pomoći da se duh naše kulture održi i tako daleko od naših domova. 
Nadamo se da će publika dijaspore da nas podrži u velikom broju, jer bez vas sav naš trud ne bi imao smisao. Unaprijed jedno veliko hvala i radujemo se odjeku vaših glasova i /ručica u pljesku/ aplauza.” 

Dragi naši koji čitate ovaj intervju. Intervjuisala sam samo mali deo ljudi koji su deo ovog projekta. Imamo toliko priča, iskustva, istorije i lepote da podelimo sa vama, ali je to nemoguće uraditi u jednom izdanju lista "Novina Toronto". Zato, dođite da nas čujete. Svesrdno smo se napeli da iscedimo svaku kap talenta iz sebe, za jedno fenomenalno veče. 
Činjenica je ova - mi ovo radimo iz ljubavi. Ne radimo za novac, radimo za druženje, za muziku, i za vas. Ako želite da par puta godišnje imate prliku da čujete kvalitetnu svirku, motivisanu umetnošću, a ne profitom, dođite na koncert. Bez vas nema nas.
Indeksi pune 50 godina, pa kao što se uvek ode na rođendan dobrom prijatelju na tako veliki dan, nekome sa kim ste odrasli, i ko je bio tu za vas kada vam je bilo najlepše, i kada vam je bilo najteže; dođite da ih zajedno proslavimo, da zajedno zapevamo. 
Vidimo se 1. decembra u Opera House.
 

www.tributetoindexi.com

Razgovor vodila: Dijana Ebach 
Foto: Ivana Đurić

Dijana Ebach 
Novine Toronto, broj 
1342
Toronto 
23. November 2012.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke