img

img

"UMETNOST JE SVETLOST KOJA OBASJAVA PUT BUDUĆNOSTI!"

NEDA LAKETIĆ ŠOĆ - AKADEMSKI VAJAR I SLIKAR

                                                                                              
 

Promene u prirodi u mnogome zavise od ljudskog angažmana ili naprotiv, nebrige. Jedan mali grad El Vallde de Anton, u središnjem delu Paname, koji se nalazi u sred vulkanskog kratera formiranog pre oko milion godina, ima maskotu žuto-zlatne žabe. Figurice zlatne žabe, amblemi, zastavice, piksle, lampe, ešarpe, sve je u obliku ove endemske vrste, koja je iz nepoznatog razloga izumrla. Zlatna žaba postala je imidž koji donosi sreću, čak je u lutriji koriste.

Umetnici imaju tu sreću da izloženim radovima skrenu pažnju, probude emocije, ili protresu posetioce sopstvenom sumnjom u svrsishodnost životnog gostovanja na planeti Zemlji.  Izložbu slika "Umetnost za život", Neda Laketić Šoć, akademski vajar i slikar, je posvetila morskim kornjačama. Izloženi radovi bili su u galeriji SNA u Torontu, u trajanju od 29. septembra do 12. oktobra 2018. godine.

Nedine slike i skulpture izražavaju osnovnu povezanost umetnika i prirode koja je pre svega estetska, zatim razumevanje i podražavanje izraza, bliski pogled na stvarnost kroz dominaciju osećajnosti. U prikazu nedokučive stvarnosti, Nedina pojačana ekspresivnost ogleda se u snazi boje. U razgovoru sa Nedom saznajem o zanimljivim stvorenjima koje ona slika, koja je inspirišu i u čije ime se bori za ljudsku pažnju i zaštitu.

                                                                                                   

Nedo, da li si u umetnosti angažovani borac ili svedok beležničar? Koji su tvoji suštinski zahtevi od umetnosti i umetnika?

"I jedno i drugo. Kao umetnik koji stvara umetnička dela meni je to najprirodniji način da ispoljim svoja razmišljanja, osećanja, doživljaje i shvatanje sveta oko mene. Moja umetnost je ogledalo mojih misli, to je moj intimni dijalog i dnevnik koji vodim o svetu u kom živim, dišem, i slavim život, mogućnost da mislim i sposobnost da budem svesna. Za mene je sve što se dešava u životu inspiracija! Svaki dan, sat, minut, donosi novi doživljaj. Ono što me emotivno dodirne, ja prenesem u svoju umetnost."

                                                                                             

Kako su kornjače dospele u umetnost, ili kako je nauka o zaštiti života na zemlji dospela u tvoj umetnički izraz? Sve počinje od porodice i obrazovanja?

"Rođena sam u Sarajevu i tamo odrastala, u porodici koja je iako profesionalno okrenuta nauci i medicini, otac lekar a majka hemičar, imala divne prijatelje koji su se bavili umetnošću. Za mene je odrastanje u njihovom društvu uvek bilo zanimljivo, pogotovu taj razbarušeni osećaj slobode, koji je svakom detinjstvu dar. Moj talenat je otkrio veoma rano M. Brdarić i nakon završene srednje umetničke škole upisala sam studije vajarstva.

Te godine studija za mene su bile veoma zanimljive, pogotovo što sam uz studije i usavršavanje imala priliku, kao i većina mladih ljudi u to vreme, da putujem po evropskim gradovima i obilazim muzeje, kao i da doživim na licu mesta sve skulpture, slike i građevine koje sam proučavala.

                                                                                                            

Na studijima vajarstva sam imala prve izložbe, postala sam i član ULUS-a, imala nekoliko izložbi, nagrade, studijska putovanja u Francusku, i status slobodnog umetnika.

Nakon udaje, rođenja moje dece i početka rata, moj umetnički rad je zaustavljen skoro jednu deceniju."

Mnoge životinje su u opasnosti baš zato što se njihova staništa menjaju intervencijom ljudi. Zašto baš kornjače izazivaju tvoju umetničku pažnju, a ne neke druge, sa "crvene liste" ugroženih vrsta životinja: javanski nosorog, planinska gorila, sumatranski slonovi?

                                                                                                

"U ciklusu slika na ovoj izložbi, moja umetnička inspiracija su morske kornjače, kojih ukupno ima sedam vrsta na celoj planeti. Mužjaci provedu ceo svoj život u okeanu, dok ženke tek kada dostignu polnu zrelost, između 22 i 25 god., izlaze na određene peščane plaže, (kojih je ograničen broj na svetu), u noćima kada je sezona za polaganje jaja, da tu iskopaju rupu u pesku i polože jaja, koja se inkubiraju do 80 dana, nakon čega izlegu mlade. Obično je to na istoj plaži na kojoj su se i same izlegle. Inače neke morske kornjače, kao što je Velika Kozasta kornjača (Dermochelys coriacea, eng. Leaderback), mogu da budu teške do 800 kg. duge do dva ipo metra.

Neke vrste dolaze u isto vreme i u velikom broju i to se zove "Arribada" (dolazak). Imam jedan crtež pod tim nazivom. Jedan od tih dolazaka na plažu Ostional u Kosta Riki (Playa del Ostional, Costa Rica) snimio je i objasnio engleski fizičar Prof. Dr. Brian Cox u jednoj od serija "Wonders of The Universe". 

Takođe je intresantna činjenica da su morske kornjače na ovoj planeti prisutne od perioda dinosaurusa oko 150 miliona godina i njihov životni ciklus se nije promenio. Morske kornjače su bezopasne za ljude. One žive u svim okeanima, naročito gde su koralni sprudovi, samo ne u polarnim predelima. Hrane se meduzama, škampima, školjkama, raznim želastim životinjicama, ribama kao i nekim morskim travama.

Svih sedam vrsta morskih kornjača su na listi ugroženih bića, a nekoliko njih su u opasnosti da totalno nestanu."

Kompozicija ove izložbe može se podeliti u nekoliko delova. Život najstarijih stanovnika na zemlji, lepota jarkih boja i zamršenih kodova oklopa, zatim emocije koje se čitaju, i opasnost koja ova divna stvorenja vreba. Koje slike bi izdvojila?
"Namera mi je da istaknem da su morske kornjače potpuno bezazlene i nemaju nikakvo oružje da se njime brane, jedino mogu da se štite oklopom, veštinom plivanja i sakrivanjem. Njihovi najveći neprijatelji su ljudi. Ujedno one meni izlgedaju veoma lepo, interesantne su im boje, svaka je drugačija i ima specifičnosti kao i jedinstven izraz.

Kornjače imaju svest, a na mojim slikama i izraz lica koji govori. Na crtežima "Pogled" i "Zajedno sa živom umetnošću koralnih sprudova", facijalna ekspresija je zapis ljutnje i brige koji je ujedno i moj umetnički stav.

Slikama, kolažima  i crtežima nastojim da predstavim kornjače u njihovom punom sjaju, živim bojama koje su kod svake kornjače različite, u njihovoj grandioznosti starosedeoca i večnih putnika kroz okeane, mora i vreme. Kornjače u ulozi retkih svedoka svega onoga što se dešavalo kroz milenije i što nije omelo njihovu egzistenciju do danas. Strepim da mi ne budemo ti koji ćemo dozvoliti da kornjače nestanu.

Ovom izložbom ja nastojim da ukažem na negativne posledice. Ova izložba je apel! Od nas zavisi! Mislim da umetnost ima jednu od vodećih uloga u promeni društvene svesti. Za mene, umetnost je svetlost koja obasjava put budućnosti!"

Na otvaranju izložbe si podelila i "Eco many", novčanice namenjene kupovini ekosvesti. Skulptura pod nazivom "Plastična kornjača", kornjače obmotane u najlon ima poruku i upozorenje?

 "Osnovni ugrožavajući faktor za morske kornjače je upravo zabuna oko hrane koju jedu. Plastične kese, kutije, omoti i slično, u vodi izgledaju kao želaste, sluzave životinje te ih kornjače zabunom jedu. Pošto plastika ne može da se razgradi u stomaku, ona se samo taloži dok kornjača ne postane bolesna ili umre od gladi. Izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa i ambalaže koliko god je moguće, je velika pomoć, jer većina tog otpada završi u rekama, morima i okeanima. To je poruka koju nosi skulptura "Plastična kornjača".

Naravno, to se dešava i sa ostalim živim bićima bilo da žive u vodi ili na kopnu, uključujući i ljude.  Ljudi naravno ne jedu plastiku, ali se ona kroz vodu i namirnice koje konzumiramo unosi u organizam, tako da je utvrđeno da veliki procenat ljudi i životinja na planeti poseduje mikro-čestice plastike u krvi i taj broj raste. Nakon izumiranja prethodnih civilizacija kao np. Egipatske civilizacije; ostale su nam piramide, hramovi, slikovito pismo, posle Sumeraca ostale su glinene ploče sa klinastim pismom, antička Grčka je ostavila olimpijade, skulpture, filozofiju, matematiku, iza nas će, čini mi se ostati enormna količina plastike, metala, betona i radijacije."

Za umetnike je pored inspiracije važan i izolovan, neometan rad, pa ipak slikarske kolonije taj individualizam na neki način pomeraju zajedničkim temama, interakcijom iskustva. Ovog leta si učestvovala na nekoliko slikarskih kolonija, koliko je to značajno za tebe?

"Kao član ULUS-a  redovno dobijam informacije o izložbama konkursima i dešavanjima na likovnoj sceni u Srbiji. Tako da sam ovog proleća konkurisala za boravak na likovnoj Koloniji umetnica, Vranje 2018. Nas ukupno šest Jovana Stojanac, (Šabac), Milica Bjelanac, (Zrenjanin), Neda Laketić Šoć, (Kanada), Katarina Novaković, (Leskovac), Dunja Sirmijum , (Sremska Mitrovica), Dragana Kuprešanin. Takođe nam je omogućen prostor i materijal za rad.

Osnovna ideja kolonije je bila afirmacija naše sredine, bogate prošlosti i kulturno istorijskog nasleđa. Svaka od umetnica je imala priliku da odabere temu kojom će se baviti i mogućnost da predstavi ono što je najviše inspiriše, a zatim i prezentaciju svog rada. Ja sam govorila o kornjačama i zagađenju okoline plastičnim otpadom, što je bilo veoma dobro prihvaćeno. Po završetku kolonije radovi su izloženi u Galeriji Narodnog muzeja Vranje.

Na preporuku slikara Đure Lubarde bila sam gost na još dvema umetničkim kolonijama. Prva je DRINA 2018 ( 6. - 13. avgusta) koju organizuje kipar i slikar Mihajlo Gligorijević - Gliša, gde sam se susrela i sa slikarima: Zoran Suvajac - Zograf, Dragoslav Višekruna, Zdravko Mićanović, Dragan Kunić, Dragana Ris, Srećko Zdravković, Jelena Milojević i Jasna Nikolić.

Bili smo smešteni u konaku Manastira Čokešina sa crkvom i svoje tri zgrade prepune cveća po prozorima i terasama, a između kojih je lepo održavan cvetni park i izgleda impresivno.

Jednog vrelog avgustovskog dana otišli smo i na kupanje na reku Drinu koja je izuzetno snažna i čudesno lepa. Čula sam priče kako je mnoge kupače progutala i da je reka  na svoju ruku, prkosna i svoja."

Druga je internacionalna umetnička kolonija BJELJINA 2018, Republika Srpska ( 26. avgusta - 1. septembra). To je bilo internacionalno saborovanje umetnika gde sam imala priliku da se upoznam sa umetnicima iz Rusije, Ukrajine, Mađarske, Češke, Kazahstana i drugih zemalja, i da vidim njihove radove i  njihova interesovanja u likovnoj umetnosti: ruska slikarka Sofija Yećina, slikar Miloš Dekić koji živi u Sloveniji, umetnički fotograf Božidar Vitas, iz Beograda.

Poslednjeg dana otvorena je izložba nastalih radova u galeriji Centra za kulturu, Bjeljina. Moj boravak na sve tri kolonije je ostavio trajne uspomene na divna dela koja su tu nastala i nezaboravna druženja."

Nedo, šta možemo da očekujemo u sledećim radovima?

"Promene se neminovno dešavaju kad stvaraš i tražiš najbolji način da ekspresivno prikažeš ono što želiš. Tako je i moj stvaralački rad prošao kroz razne faze od realizma, stilizacije i apstrakcije da bi došao do kornjača… ha,ha!  Ako me pitaš šta ću da radim sljedeće, odgovor je jednostavan, stvaraću umetnost koja će podržavati harmoniju prirode i prava svih bića na život u skladu sa prirodom. Nakon skulpture Novaka Đokovića, započinjem jedan od narednih projekata: izradu skulpture Nikole Tesle.

 

Autor: Violeta Dimitrijević

Foto: Ivana Đorđević

 

www.nedascreation.weebly.com

https://www.facebook.com/nedels/?ref=hl

 

BIOGRAFIJA - nedalaketic@gmail.com

Neda Laketić Šoć je akademski vajar, živi i radi u Vindsoru, Kanada. Osnovne studije završila na Likovnoj akademiji u Sarajevu, magistarske studije u klasi Prof. Alije Kučukalić i Prof. Koste Angelo Radovanija. Bila je član ULUBIH, ULU Sarajeva, SULUJ i Internacionalnog udruženja vajara AIAP-UNESCO, ima status samostalnog umetnika. Od 1992. član ULUS-a.

Njena umetnička dela su izlagana na brojnim izložbama u Kanadi, Americi, Evropi, kao i u mnogim gradovima na teritoriji bivše Jugoslavie. Dobitnik je nagrade ULUBIH-a za najbolju skulpturu Colegium Artisticuma1990, Od strane SULUJ-a bila je izabrana  da ide na studijsko putovanje i boravak u Pariz, u Cite International des Art, gde je provela dva meseca i imala samostalnu izložbu. Gostovala je u umetničkim kolonijama Počitelj, Srebrenik, Vranje, Drina i Bjeljina. 1994. nastanjuje se u Kanadi gde dobija grant za studiranje na Red River College na kojem završava Tradicionalnu i kompjutersku animaciju. Radi u gradskom pozorištu Vindsor, a potom na Univerzitetu u Vindsoru. Od 2007. osniva svoju firmu NEDA i posvećuje se likovnoj umetnosti. Intenzivno izlaže crteže, slike i skulpture na kolektivnim izložbama i samostalno u Vindsoru, Torontu i Njujorku. Svoje radove izlagala je na preko 10 samostalnih i preko 40 grupnih izložbi u Evropi i Severnoj Americi. Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Torontu, Londonu, Italiji, Švajcarskoj, Ljubljani, Beogradu i šire.

Javni radovi:

The Town of Amherstburg, portrait of Larry Bauer,

Larry Bauer Park. Amherstburg, ON,

Howard Medical Clinic, Dr Tayag, two paintings,

Windsor, ON, Canada 2010

Wall Murals "Happy Days Diner" Windsor, ON, Canada 2010

Capitol Theatre and Arts Centre, relief of the "Old Theatre Chair" Windsor, ON, Canada 2004

Canada National Parks, Two sculptures, for  exhibition park area in Alberta, Canada 1999.

Najbolja Skulptura 1990. dođeljena na godišnjoj izložbi ULUBIH-a  "Collegium Artisticum" YU

Artcite inc. CARFAC, Fahrenheit Fest.

VATRENE SKULPTURE 2013,

Zahvalnica na učestvovanju u koloniji Bjeljina 2018.

ACWR - Art Council Windsor and Region, član upravnog odbora od 2014-2016

CARFAC - Canadian Artists Representation/ Le front des artistes canadiens curent member 

Artcite Gallery, Windsor, član upravnog odbora 2012-2016.

Član je upravnog odbora Srpskog nacionalnog muzeja u Vindsoru.

 

Violeta Dimitrijević
Novine Toronto, broj 
1557
Toronto 
11. Oktobar 2018.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...