cerait helping your business grow big

VLADO ILIĆ

POREDAK LJUBAVI U TORONTU

Razgovaramo sa Vladom Ilićem koji će ovog vikenda održati seminar POREDAK LjUBAVI.

Kako najjednostavnije može da se objasni metod porodičnog rasporeda, šire poznatog i pod popularnim nazivom poredak ljubavi, s obzirom na to da mnogi nisu čuli za njega? Jer činjenica je da dok i sami ne prisustvujete seminaru, teško je razumeti tu „jednostavnost” spoznavanja i suočavanja sa samim sobom i okolinom…

Porodični raspored (popularno – poredak ljubavi) u mnogim zemljama sveta je priznati metod tradicionalne, alternativne i komplementarne medicine, a za mene je mnogo više – to je sveobuhvatan pristup životu ili, kako to često u šali kažem, „večernja škola života”. Na seminaru možemo naknadno da naučimo one osnovne kosmičke zakonitosti koje upravljaju svim sistemima, pa i našim porodičnim – kratko rečeno, da naučimo pravila igre života. Zamislite da Kanada ima najtalentovanije fudbalere na svetu, da krenu na odlučujuću utakmicu, ali toliko su talentovani i samouvereni da se uopšte nisu bavili pravilima igre, nisu ih ni naučili, pa ne znaju da se posle poluvremena menjaju strane. Posle poluvremena autogolovi bi pljuštali kao kiša! Da nam se u životu ne bi događale slične situacije u kojima sebi stalno dajemo autogolove, bitno je da naučimo pravila igre, a upravo to nam, između ostalog, pruža seminar poretka ljubavi. Spektar onoga šta nam pruža seminar veoma je širok, pa ću pomenuti samo neke najbitnije momente. Seminar je za one koji žele unutrašnji mir, telesno i duševno zdravlje, žele da otkriju sopstvene korene, da se reše balasta straha, krivice, tuge, optuživanja i besa, da razreše konflikte, da razjasne privatna i poslovna pitanja, da nađu dobro mesto u životu itd. itd.

Poredak ljubavi može nam pomoći da spoznamo uzroke konflikata, strahova, blokada, uzroke patnje zbog nesrećnih ljubavi, problema na poslu ili u drugim partnerskim odnosima, kao i simptome različitih bolesti, da nas usmeri na put njihovog isceljivanja i prevazilaženja konfliktnih situacija. On se ne bavi samo površinom simptoma, nego traga za njihovim korenima i probleme rešava na mnogo dubljem nivou, tamo gde su i nastali. Za kratko vreme može da dovede do trajnih promena. 
Ono što ovaj pristup čini osobenim jeste da klijent u svega nekoliko reči ili rečenica iznosi simptome koji ga onemogućavaju i smetaju mu u životu, a onda po ličnom osećaju među ljudima koji prisustvuju seminaru bira po jednog predstavnika za sebe i nekog od članova porodice: oca i majku, na primer, voljenu osobu, ženu, muža, starije i mlađe dete, ili pak nekoga za određeni problem, simptom, blokadu i slično.

Predstavnici članova porodice ubrzo počinju da se ponašaju baš kao članovi klijentove porodice, osećaju njihovo unutrašnje stanje, ponekad čak izgovaraju rečenice karakteristične za one koje trenutno predstavljaju. Dakle, daju informacije o dubinskoj, često skrivenoj dinamici odnosa u porodici, upućujući svojim ponašanjem na nekoga ko je nepravedno isključen, kome je nasilno uskraćeno pravo na pripadnost. To, na primer, može da bude abortirano dete, neko ko je ubijen, neko ko se nije ponašao po moralnim kodeksima porodice itd. Njihovo ponovno uključivanje u porodični sistem – na energetskom nivou – dovodi do dubljeg stepena pomirenja, postojeće blokade transformišu se u životnu snagu i ponovo se otvara put ka ljubavi koja prebiva u svakome od nas.
U trenutku kada je pronađen uzrok problema, istina je izašla na videlo – često teška i bolna, ali oslobađajuća.

Vlado Ilić - "Porodični raspored"

Porodično nasleđe ima značajnu ulogu u porodičnom rasporedu. Možete li nešto više da nam kažete o tome i date neki primer kako porodično nasleđe utiče na naše živote?
Mi nismo samonikli. Naši preci su na svojevrstan način zasejali ono što mi danas žanjemo: i dobro i loše. Bilo da smo toga svesni ili ne, preci i primarna porodica u velikoj meri određuju naš život. To je ono što nam je svima zajedničko, bez obzira na to odakle smo, kakav nam je društveni status, školska sprema ili šta smo po zanimanju: svi mi imamo oca i majku. I naši očevi i majke isto tako... 
U meni živi sva ta velika porodica svih mojih predaka. Od njih sam u nasleđe dobio ne samo boju očiju, oblik nosa ili obrazac ponašanja, što se sve vrlo često vidi već na prvi pogled. U meni boravi i svaka njihova misao, svako osećanje koje su ikada imali, pogotovo svaki traumatičan doživljaj. 
Veze lojalnosti prema roditelju koji je, na primer, imao tešku sudbinu, stoje na putu prihvatanja i ostvarenja sopstvene sreće. Kada je, recimo, u porodici neko hendikepiran ili bolestan, vrlo često imamo situaciju da zdrava deca na jednom dubljem nivou osećaju da nemaju pravo na sopstvenu sreću, da nemaju pravo da budu srećna jer su zdrava, jer su njihovi sestra ili brat ili roditelj bolesni, ili su mnogo propatili u životu. Čak misle da će bolesnome biti lakše ako i oni sami pate ili obole.
Kada su srećni, osećaju zbog toga grižu savesti i nesvesno čine sve ne bi li ponovo postali nesrećni. 
Najteže je onda izdržati sreću. Gotovo da nema ničeg težeg od toga. Velika većina mnogo lakše podnosi nesreću... ali sreću?! To je toliko paradoksalno da se graniči s apsurdom. Zašto je tako? „Većina ljudi se u nesreći, upravo preko tog stanja nesrećnosti, oseća duboko vezanom za sopstvenu porodicu. Pritom su ispunjeni osećanjem nedužnosti i savest im je čista, u dubini duše osećaju blaženo stanje pripadnosti svojoj porodici. To osećanje čiste savesti velika je uteha u nesreći. Obrnuto, ako je neko iz porodice srećan uprkos tome što su drugi članovi porodice nesrećni ili pate, onda ga vrlo često muči griža savesti. I onda nesvesno preduzima sve ne bi li ipak postao nesrećan, pa tako u nesreći postaje – srećan“ (Vlado Ilić, Kultura konflikta, 3. dopunjeno izdanje, Laguna, Beograd 2014). 

Osim postojeće literature preko koje svi zainteresovani mogu da se informišu, veoma je važno prisustvovati bar jednoj vašoj radionici. Kako radionica može da doprinese da poboljšamo svoje živote?
Postoji velika mogućnost da kroz porodični raspored, uz pomoć predstavnika, dođemo na nivo povrede u prošlosti koja je ostala zapisana u našim genima. Najčešće tu dolazi do pokretanja energije koja je usled trauma u prošlosti zamrznuta i pretvorila se u blokadu, što dovodi do pomirenja na sasvim drugom, metafizičkom nivou, nedostupnom našoj kognitivnoj svesti, A time se dospeva i do isceljenja koje onda omogućava da se u sadašnjem životu bolje i kvalitetnije živi.
Mi ne možemo da promenimo ništa što se zbilo u prošlosti. Prošlost je zauvek prošla, mrtvi ostaju mrtvi, i tu se ne treba mešati... Naprotiv! Jedno od osnovnih dostignuća poretka ljubavi jeste upravo spoznaja da ne možemo i ne smemo da se mešamo precima. Ako to pokušamo, remetimo poredak i navlačimo na sebe gnev predaka, tovarimo sebi balast koji nam ne pripada, koji nam u životu smeta i nikome ne pomaže. Pomoću predstavnika imamo mogućnost da ponovo pokrenemo traumatični energetski čvor našeg oca, dede, prababe, čukundede ili nekog drugog pretka, koji borave u nama utisnuti u našu genetsku strukturu. 
Prošlost mora da se ostavi u prošlosti. Naši preci bili su pre nas i energetski gledano veći su od nas. Zato moramo da im odamo poštovanje i pustimo da se sami nose sa svojim bremenom. Jedino tako oni će se osećati časno i dostojanstveno i biće blagonakloni prema nama. Ovde je, dakle, reč o dobijanju prilike koja nam otvara mogućnost da pomoću predstavnika ponovo pokrenemo traumatični energetski čvor svog oca, majke, babe, strica, tetke, dede ili čukundede... – koji, hteli mi to ili ne, borave u nama – i tako doprinesemo unapređenju vlastite životne energije.
Porodični raspored nije metod čarobnog štapića koji može da leči sve bolesti. Posredi su pre spoznaja i lični napredak. Ali on istovremeno ima zapanjujuće rezultate. Poretkom ljubavi mogu potpuno da se iscele ne samo neke blokade, nego i teške bolesti. Međutim, svaka bolest i put svakog čoveka su različiti. Zato svakome, bez obzira na uspehe i sličnost primera, mora da se pristupi individualno.

Klijent, dakle, može da odabere predstavnika i za samog sebe, a nakon što postavi početni raspored članova porodice, seda sa strane i posmatra šta se događa. Time mu je omogućen uvid i osvešćivanje inače duboko nesvesnih sadržaja.

Ono što pred očima učesnika radionice polako počinje da se pojavljuje, otkriva i postaje vidljivo, jeste mreža osećanja, osećaja, doživljaja, međusobnih emocija, različitih stanja, tajni, prepreka, blokova, koalicija, protivkoalicija – svega onoga što zapravo čini skrivenu dinamiku jedne porodice.
Poredak ljubavi zasniva se na osnovnoj čovekovoj sposobnosti da saoseća sa sebi bliskima, ali i s drugim ljudima koji mu i nisu naročito bliski. Na primer, kada vam zazvoni telefon, vi često znate ko vas zove. Podignete slušalicu i pokaže se da ste bili u pravu. Ili, obrnuto, ako intenzivno mislite na blisku osobu, u narednom trenutku ona se najednom nađe na vašim vratima ili vas pozove telefonom! To su te neobjašnjive veze koje obično proglašavamo slučajnošću i tumačimo kao koincidenciju. U stvari, tada je uspostavljena veza koje kognitivno nismo bili svesni i koja je pozitivno delovala. Na sličan način predstavnik odabran iz grupe može bez kognitivnog saznanja da se uvede u energetsko porodično polje klijenta i da se oseća kao neki njegov predak. Bez ikakvog prethodnog znanja, jer posredi je energetsko znanje preuzeto iz polja klijenta, poznato i pod nazivima lično, porodično ili kolektivno nesvesno, polje univerzalnog znanja, akaša itd.
Na osnovu takve dinamike, na seminaru porodičnog rasporeda neko iz grupe, iako nema pojma (ili upravo zato što nema pojma) o dinamikama porodičnog sistema klijenta, može potpuno da se opusti i prepusti da ga vode tanane energije polja – i da se ponaša kao muž ili žena, otac ili majka, što može čak ići dotle da „slučajni“ predstavnik izgovara rečenice istovetne njihovim. Kada klijent vidi sebe na „pozornici“, mnogo lakše dospeva do spoznaje na kognitivnom, ali i nesvesnom i energetskom nivou, i otvara se mogućnosti postizanja telesnog i duševnog isceljenja.

Vlado Ilić - "Porodični raspored"

Ljudi s priličnom nevericom pristupaju porodičnom rasporedu. Šta je po vama najteže „objasniti” i prilagoditi jednom prosečnom čoveku da bi shvatio poentu cele priče?
Najveće privilegije dobijaju se upravo kroz bolest, patnju, „zlu sudbinu“, ličnu ili onu sopstvene dece. Nedostaje mi, na primer, ljubav koju nisam imao kao dete i onda moram da se razbolim da bih nadoknadio taj nedostatak ljubavi. Svoj život još više odbacujem i umesto vlastitog života preuzimam nekakvu projekciju, a ta projekcija je, recimo, bolest. Umesto da se bavim svojim životom, da uživam u svim njegovim jedinstvenim momentima i neponovljivim mogućnostima, da od toga uradim ono najbolje moguće, ja u svoj život projiciram tu bolest, preuzimam tuđu, dobijenu formu i ona kod mene poprima novi sadržaj. Taj novi sadržaj postaje bolest i zbog toga se većina hronično obolelih vrlo teško leči. Jer šta znači taj novi sadržaj? Idem od jednog lekara do drugog, od jednog terapeuta do drugog, imam pažnju celokupne okoline zbog svog novog sadržaja, svoje bolesti, a zapravo i ne želim da se izlečim, iz nesvesnog straha da ću onda izgubiti pažnju okoline i privilegije koje sam imao kao bolesnik, paćenik, žrtva... 
Poredak ljubavi nudi nam trajna rešenja u prevazilaženju tema koje nas ograničavaju. Ono što iz dugogodišnje prakse i iskustva od preko 25.000 radova u polju poretka ljubavi mogu da vam kažem, jeste da je to najčešći razlog za otpore prema porodičnom rasporedu. Već prisustvo jednom seminaru može vam pomoći da se otvori perspektiva isceljenja, ali šta ćete onda sa sobom onakvim kakvi ste bili ako vam više ništa ne fali? U vama se rađaju otpori iz nesvesnog straha da ćete izgubiti suštinu svog postojanja koju ste sebi nametnuli dugogodišnjim „negovanjem“ svoje problematične teme ili bolesti. 
Ono što je meni bitno u radu na poretku ljubavi jeste polazna osnova. Klijent često ne može da formuliše šta je to što ga muči, ili ne može da se odluči koja od tolikih tema mu je najbitnija – da li da radi za sebe ili za bolesno dete i slično... Ne meni je da mu pomognem da mi kaže ono što mu u ovom životu predstavlja najveću smetnju, što ga žulja, što mu je najbolnije, zbog čega je došao a da možda i ne zna. Oni koji ne žele isceljenje osećaju strah i kao da se duboko u svojoj podsvesti pitaju: „Šta kada se izlečim, izgubiću sve svoje dosadašnje sadržaje, moj život gubi smisao?!“ Neki od njih čak se i naljute, odu glavom bez obzira, a drugi tu zastanu i zaista dođe do pomeranja nivoa svesti i isceljenja. Nijedan rad u poretku ljubavi nije kraj, nego uvek početak nečeg novog. Bitna je ta katarza i spoznaja u datom trenutku... 
Mi imamo vrlo veliku lepezu izbora i ništa za šta se odlučimo nije konačno, ni apsolutno, i ništa nije pogrešno. Uvek se odlučujemo za ono za šta smo u tom trenutku spremni, što nam je moguće. I to što smo tog trenutka odabrali upravo nam je neophodno da bismo doprli do onoga čega nismo svesni. 

Tako je i u partnerstvu, tako biramo i partnera, iako toga najčešće nismo svesni?
Biramo, zaljubimo se, volimo partnera, neverovatno volimo njega ili nju i ta velika, neverovatna, vrela ljubav često se pretvara u svoju suprotnost, u ledenu mržnju. Zašto? Kako je to moguće? Kako je moguće da najintezivnija ljubav postane sebi suprotnost?! Upravo zbog nemogućnosti da sagledamo zbog čega smo zajedno. Partner koga smo odabrali bio je u tom trenutku naše najbolje ogledalo. I privukli smo ga zakonima rezonance, jer se duboko u nama krije nešto što mi ne možemo da vidimo. Ali to nešto vidimo u partneru, i upravo to nas je privuklo. Međutim, to je ujedno ono što nam se u partneru i ne sviđa, uvek nam je on kriv... I nismo spremni ni sposobni da vidimo da je to samo naša projekcija, naše ogledalo i naš zadatak. Ako dozvolimo da tako velika ljubav propadne, da je uništimo i da od nje nastane hladna mržnja, onda ćemo ući u sledeće partnerstvo koje će biti još gore. Zašto? Jer duša je veoma blagonaklona prema nama i daje nam lagane zadatke. Ponekad odmah dobijemo teži zadatak, ima i toga, ali to su izuzeci... 
Kada nismo spremni da nešto sagledamo, da nešto integrišemo, to pada u našu senku, tone u našu podsvest i onda, pošto u nama naraste, ta senka nas obuhvati, postaje moćna i određuje nam život. Umesto da nam svetlo određuje život, određuje nam ga senka! Umesto da živimo svoj život, živimo život senke. Kada se ukoreni duboko u nesvesnom, ona nam postaje sudbinska. Ponekad to može da bude inicirano nekim transgenercijskim problemom ili transgeneracijskom traumom, ali mi je sami privlačimo zakonima rezonance i zakonima polarnosti.

To bi značilo da su na fizičkom nivou simptomi bolesti ono u čemu jasno i vidljivo živimo ono što u svojoj psihi hoćemo da potisnemo i sakrijemo...
Sveobuhvatnost jeste spona, veza poretka ljubavi i novog, toliko priželjkivanog nastupajućeg doba. Ako smo imali matrijarhat, pa patrijarhat, ovo novo doba mogli bismo nazvati – integrat. Nastojanje da integrišemo i majku i oca, da integrišemo sve, simbolično kroz polarnost ženskog i muškog, integracijom ženskog i muškog u nama. To je ta misija poretka ljubavi – da se bolje snađemo u novom dobu, u dobu integracije i dobu ljubavi. Da se svojim životnim temama posvetimo na adekvatan način, da one ne moraju da prerastu u bolest... I duboko verujem da je to pravi putokaz novog doba. Da se ponovo vratimo porodici, ali na jedan novi, kvalitetniji način, da ne gubimo vreme na nebitnim stvarima, koliko god nam se one činile blistavim, nego da više vremena provodimo u uživanju s nama dragim osobama...
Svi mi smo deca našeg doba i svako od nas svojom individualnom svešću doprinosi opštoj svesti čovečanstva. Tako je to usmerenje naše individualne svesti iz žarišta našeg doživljenog – odlučujući momenat odgovoran za to hoćemo li mi kao ljudi shvatiti i doživeti taj preobražaj i promene kao nešto bolno, puno patnje i problema, ili čak i kao smak sveta ili ćemo imati dovoljno hrabrosti da se otvorimo za Novo i Nepoznato i s poverenjem prepustimo da nas Reka Života nosi i vodi i tako dozvolimo sebi da nam Put promene postane Put užitka.

Ljubav je ta koja integriše suprotnosti, a poredak ljubavi je put ljubavi koji otvara i pušta unutar nas nešto što je dotada bilo spolja...
Zato se i zove poredak ljubavi. Nekome je odbojna sama terminologija – naziv „poredak ljubavi“, jer poredak asocira na nešto rigidno, programirano, kontrolisano, na jednoj strani, a na drugoj strani imamo ljubav, nešto neobuzdano, neopipiljivo, fluidno, i to je suštinska, najveća energija. Kako onda povezati jedno s drugim? Ne treba ih povezati, jer oni nisu ni razdvojeni. Poredak ljubavi je u svojoj suštini već povezan, suprotnosti su uklopljene kao u simbolu jin-jang. Na jednoj strani imamo crno, na drugoj strani belo, a imamo i etar, tu kvintesenciju (lat.: ljuinta ešentia – peta suština, peta supstancija) koja povezuje crno i belo – e, to je poredak ljubavi! Ljubav koja podleže zakonitostima, ali kosmičkim zakonitostima. Kada se povrede te osnovne kosmičke zakonitosti, onda dolazi do bolesti, do patnje. Kada ih poštujemo – živimo u svojoj punoj snazi, uživamo u blagodetima života u skladu sa sobom i svetom oko sebe.

Postoji li razlika između telesne i duševne patnje?
Mi kao celovito biće ne možemo svoje telo da gledamo odvojeno od duha, to je nemoguće. Ranije se govorilo o takozvanim duševnim bolestima, ali danas je taj termin izbačen iz upotrebe. Kako duh ili duša mogu da budu bolesni? Duh je po sebi apriori zdrav. Ali sve ono što nismo uspeli da obradimo na nivou duše, kao posledica neodgovornog ponašanja ispoljava se na telesnom nivou. Tako nastaje bolest – telesna bolest, telesne tegobe, simptomi... Šta mi radimo? Te simptome uglavnom pokušavamo da uništimo.

Treba li se boriti protiv bolesti da bismo bili zdravi?
Kako možemo da pobedimo bolest? To su mnogo veće, jače energije od nas. Mi možemo da dobijemo jednu bitku ili više bitki, ali rat, u tom kontekstu, teško možemo da dobijemo. Znači, ne treba se boriti protiv bolesti, nego nastojati da se bolest iskoristiti kao prijatelj. Naravno, ne treba biti zaljubljen u svoju bolest.
Spoljni, tzv. globalni svet, pun je promena koje u mnogim segmentima života nalikuju porođajnim bolovima. Sve jasnije nam se na svakom koraku predočava trenutak vezan za činjenicu da u svakome od nas borave neiscrpne mogućnosti, koje samo treba da otkrijemo u sebi time što ćemo konačno preuzeti odgovornost i samo-odgovornost za sebe i svoje okruženje, dakle za svet u kojem živimo, da se konačno probudimo iz „stogodišnjeg sna“ i da sve ono što je u nama upotrebimo za svoju dobrobit i dobrobit svih oko nas, za sopstveni razvoj – onog trenutka kad spoznamo svoju odgovornost i prihvatimo je. 
Stare strukture već su davno počele da se raspadaju i lagano prave mesta za ono NOVO. Za mnoge ljude to može da bude povezano i s problemom slobode. Sloboda zahteva novu definiciju. Sve mogućnosti su u nama i pred nama i upravo to zahteva novi način ophođenja, kao i činjenicu da je za svakog pojedinca došlo vreme za odgovorno donošenje odluka i upravo to saznanje je sve prisutnije u svesti svakog od nas. Upravo u dobu kada nam se čini da je sve postalo moguće, postaje jasno koliko je bitno, može se reći uzvišeno bitno, probuditi u sebi snagu za donošenje samosvesne i samoodgovorne odluke, da bismo se odlučili i izabrali ono što je suština svakog od nas. U tome za svakoga od nas može ležati jedno od bitnih usmerenja dok idemo u susret NOVOM DOBU.
Zato je prevashodno bitan način kako se ophodimo prema sebi i svojoj okolini, šta i gde kupujemo, kako se odevamo, vodimo li pritom računa samo o trenutnoj modi i ceni, pa na sebe tovarimo sintetičke otrove, ili nam je bitno da je, na primer, pamuk od kojeg je napravljena naša odeća uzgajan bez pesticida, insekticida i drugih otrova; čime se peremo, kakvim kremama se mažemo – ako se mažemo kremom proizvedenom u laboratoriji bilo koje konvencionalne kozmetičke kuće, znamo li da se zapravo mažemo naftom koja nam zatvara pore i stvara zavisnost; odakle potiče hrana koju unosimo u svoj organizam, da li je opterećena otrovima tzv. modernog načina proizvodnje, ili je uzgajana prirodno i bez otrova; kako se ophodimo prema medijima, gutamo li sve što nam serviraju radio, televizija, portali i novinske redakcije, ili bar povremeno svesno isključimo tu kutiju, bez želje da saznamo koliko toga lošeg se zbiva u svetu; kakve filmove i pozorišne predstave gledamo, koju muziku slušamo, s kim se družimo, koliko vremena kvalitetno provodimo s nama najbližima, u oazi i na izvorištu naše snage, u porodici; šta govorimo, o čemu razmišljamo, šta mislimo, koliko ljubavi ima u činu našeg delanja i ophođenja prema drugima...
Vlado Ilić - "Porodični raspored"
Opišite nam proces koji se dešava na radionicama i kako sve to izgleda?
Evo jednog primera iz moje prakse:

Na seminar dolazi Marija, na sugestiju svoje prijateljice, i kaže: „Došla sam zbog sina.” 
Terapeut: „Koliko je sinu godina?“
Marija: „Trideset.“
Terapeut: „Zašto sin ne dođe sam?“
Marija: „On u sve ovo ne veruje, a mnogo je nesrećan... Depresivan je, prestao je da se druži, i s nama sve manje komunicira, a sve je krenulo nakon što je već tri puta dobio odličan posao, ali svaki put u toku probnog rada se razboli i ugovor mu propadne. Nedavno je raskinuo i s devojkom, a tako su se voleli... Svašta smo pokušavali, prosto ne znam kako da mu pomognem. Do pre neku godinu sve je izgledalo idealno, Bio je đak generacije, dobar sportista, fakultet je završio među prvima u svojoj generaciji i to s najboljim ocenama...“ 
Terapeut: „Bilo bi dobro da dođe i sin, ali možemo da pogledamo uzrok, pa ćemo videti dalje. Među prisutnima izaberi jednu osobu koja će predstavljati tebe, jednu osobu za sinovljevog oca, jednu osobu za svoga sina i jednu za njegovu temu. Nemoj im reći ko je ko, ali je bitno da ti budeš koncentrisana i precizno im dodeliš uloge.“
Marija izvodi predstavnike i postavlja „sina“ na sredinu sale, preko puta njega osobu koja predstavlja njegovu temu, a pored „sina“ predstavnicu za mamu i pored „mame“ predstavnika za tatu.
Nekoliko minuta ništa se ne dešava, „tema“ prilazi „sinu“, poigrava se s njim, vrti oko njega, neko vreme se drže za ruku, zatim dolazi kod „oca“, gleda ga i ođednom kao da ga se plaši, skriva se iza „majke“. Na osnovu informacije iz polja uvodim još jednu osobu koja predstavlja ubicu. U istom trenutku predstavnik za temu stropošta se kao pogođen i ostaje da leži na podu. Drži se za grudi i počinje da jeca. Predstavnik za ubicu mu prilazi i nadmeno ga gleda. „Majka“ mu prilazi i puna saosećanja seda pored njega i mazi ga. „Ubici“ postaje nelagodno, vrpolji se, šeta gore-dole po prostoru, zatim ponovo dolazi do predstavnika za temu, gleda ga sa žaljenjem i konačno pada na kolena pored njega. Niz obraze mu teku suze. Gleda ga i šapuće: „Žao mi je...“ 
Terapeut Mariji: Ko je ubijen?
Marija: „Niko, ne znam.“ Posle nekoliko minuta se priseća: „Postoji priča o kojoj se nerado govori u porodici, da je moja prababa bila vrlo imućna, ali da su joj ubili muža, doslovno na kućnom pragu i pokrali sav imetak. Nikad se nije otkrilo ko je to uradio, ali sumnjalo se na njegovog najboljeg prijatelja. Prabaka je nakon toga u velikom siromaštvu odgajala svoju decu.“
Terapeut: „Da, to smo i videli. Predstavnici su nas bez ikakve kognitivne informacije odveli do uzroka. ’Tema’ je zapravo predstavnik za pradedu, koji je očigledno ubijen. To potvrđuje i ponašanje osobe koju sam uveo za predstavnika ubice. Isceljujuće je za ceo porodični sistem ponovno spajanja žrtve i ubice – ono što je na silu, dakle ubistvom razdvojeno, konačno je ponovo spojeno. 
To ubistvo ostavilo je veliku traumu u porodičnom sistemu. U genetskoj strukturi vaše porodice utisnuta je osim toga informacija ’Bogatstvo je opasno po život.’ 
To objašnjava i razboljevanje vašeg sina svaki put kad mu se ukaže prilika da dobije dobar posao i zaradi natprosečnu sumu novca. To je nesvesni strah od blagostanja.“

I, na kraju, imamo lepu vest za naše čitaoce, a to je da ćete biti gost u Torontu, u petak 3. juna 2016, s početkom u 19.30 sati, kada ćete održati besplatno uvodno predavanje. Takođe se planira i seminar za taj vikend. Recite nam nešto više o tome…
Seminar počinje uvodnim predavanjem koje je besplatno, kako ste rekli, u petak 3.juna u 19.30, a nastavljamo u subotu i nedelju od 10 sati izjutra. Na uvodnom predavanju radimo nekoliko praktičnih vežbi i jedan pokazni rad, što predstavlja najbolji način da shvatimo metod, način rada i delovanje u polju ljubavi. Uvek sam zahvalan svima koji su došli i čestitam im na hrabrosti. Za svaku promenu, pa i onu koju svesno želimo, neophodna je baš ona – hrabrost. Posle seminara poretka ljubavi, pa već i nakon uvodnog predavanja, više ništa ne ostaje isto… 
Dobro došli!

www.orderoflove.com 

Ivana Đorđević
Novine Toronto, broj 
1475
Toronto 
03. Jun 2016.
Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet Srpskom poslovnom imeniku.  Povoljni paketi za promociju vaše kompanije. 416.892.9882

Oglasite se na našem sajtu, preko naše e-liste, u štampanom izdanju Novina kao i u internet...

POSLOVNI IMENIK

Srpski poslovni imenik, koji izdaju Novine Toronto, jedinstveno je izdanje u kojem se...

RECEPTI

Ishrana zauzima važno mesto u životu ljudi. Živimo u eri nedostatka vremena koje se...

FINANSIRANJE

Praktičnim znanjem, iskustvom i kao Lender i kao Broker, Dragana Jovanović, serijom...

Krsna slava je prastari običaj u kome se, uz posebne obrede i gozbu, proslavlja hrišćanski...

Znate li šta se dogodilo na današnji dan u istoriji? Novine vam donose najzanimljivije...

Preporuke