Letovanje u Grčkoj za mnoge turiste krije jedno prelepo iznenađenje – trenutak kada nakon obilnog ručka ili večere, potpuno besplatno na sto stignu desert, voće ili tradicionalno piće. Ipak, ono što moderni turisti vide kao sjajan marketinški trik ili puku ljubaznost, za Grke je svetinja koja vuče korene iz duboke antike.
Evo zašto vas u grčkim tavernama tretiraju kao bogove i kakva pravila važe kada dođe vreme za plaćanje računa i bakšiš.
Zašto su za Grke gosti zapravo – bogovi?
U Staroj Grčkoj "filoksenija" nije bila samo kulturni koncept, već i sveta obaveza. Verovalo se da svaki gost može biti božanstvo u ljudskom obliku, pa su hrana i smeštaj bili obavezni, a ne stvar izbora. Vremenom je ova tradicija postala deo nacionalnog identiteta: Grci su poznati po svom gostoprimstvu, bilo da je reč o seoskoj taverni ili otmenom mediteranskom restoranu.
Hrana je jezik grčkog gostoprimstva. Mnoge taverne će vam ponuditi predjelo, piće ili mali desert na račun kuće. To je način na koji Grci pokazuju svoje gostoprimstvo i časte svakog ko pređe njihov prag.
Grčko gostoprimstvo potiče iz drevne mitologije, gde su božanstva i legendarne ličnosti oblikovale društvene vrednosti. Čak je i Zevs, vrhovni bog, često uzimao oblik skromnog putnika kako bi testirao dobrotu ljudi.
Oni koji su ga ugostili bili su blagosloveni, dok su oni koji su mu uskratili hranu i smeštaj bili kažnjeni. Ova priča je dodatno naglasila važnost ljubaznosti prema neznancima i učvrstila uverenje da gosti mogu biti prerušeni bogovi.
"Filoksenija" i "Ksenija": Zakon koji se morao poštovati
Pojam "ksenija" obuhvata suštinu gostoprimstva. Postao je sastavni deo složene reči "filoksenija", što bukvalno znači "prijatelj neznanca". Reč potiče od termina "filo" (ljubav) i "ksenos" (neznanac). U suštini, to je čin pažnje, brige i velikodušnosti prema ljudima koji su nam nepoznati, koji nisu iz naše kuće, zemlje ili države.
U Staroj Grčkoj gostoprimstvo nije bilo samo ljubazan gest, već sveta dužnost. Dočekivanje gosta hranom, pićem i smeštajem bila je uobičajena praksa, sa ciljem da se oda počast bogovima i zadobije njihova naklonost.
Zakoni Ksenije su određivali odgovornosti i domaćina i gosta. Domaćini su morali da pruže zaštitu, hranu i zabavu, dok su gosti morali da budu poštovani i da ne zloupotrebljavaju gostoprimstvo.
Bez obzira na identitet gosta, domaćin je morao da ga dočeka otvorenih vrata. Oni koji nisu poštovali ovo moralno pravilo rizikovali su Zevsov gnev. Osim hrane, pića i smeštaja, domaćin je trebalo da ponudi i kupanje, kao i oproštajni poklon. Sve ovo je detaljno opisano još u Homerovoj poeziji, piše portal Grecotrulygreek.
Šta je to "kerazma" i zašto u finim restoranima nećete dobiti ništa "na kuću"?
U Grčkoj ćete nakon što zatražite račun u većini restorana dobiti besplatan desertni tanjir. Tokom leta to može biti hladan grčki jogurt sa medom ili osvežavajuća lubenica. Ovaj običaj se zove "kerazma", što u prevodu znači "čast". Ako se vratite na isto mesto i domaćini vas zapamte, sledeći put vas mogu direktno pitati čime želite da vas počaste nakon obroka.
Ipak, jedna stvar koju mnogi turisti ne znaju jeste da se ova tradicija neguje pre svega u prijatnim, porodičnim, tradicionalnim tavernama. U elegantnijim i luksuznijim restoranima ovaj običaj uglavnom ne važi.
Pored pomenutog jogurta sa voćem, često možete dobiti i revani sa sladoledom – tradicionalni griz kolač u sirupu, zaslađen korom narandže. Ako se nađete na Kritu, osim deserta, na većini mesta poslužiće vam i lokalnu rakiju (tsikoudia ili raki), zaslađenu medom, limunom ili začinima. To je savršen dižestiv, ali budite oprezni: lokalci su navikli na nju, dok nekoliko dodatnih čašica turiste može brzo da opije.