Koliko se poklapa deklaracija sa stvarnim sastojcima upotrebljenim za kobasice, to je bila tema studije koju su sproveli naučnici sa Univerziteta Gelf, za nacionalnu Agenciju za kontrolu hrane.
Uzorci kobasica su uzeti iz prodavnica sa tri lokacije u Ontariju, Kvebeku i zapadnom delu zemlje i, sudeći po oznakama, sve su bile sačinjene od jedne vrste mesa. Međutim, u pojedinim slučajevima rezultati su iznenađujući.
Najtačnije su deklaracije sa svinjskih kobasica, budući da u njima nije primećeno meso drugih životinja. To nije bio slučaj sa junećim kobasicama. Tu su pronađene četiri koje su sadržavale i svinjsko meso, a jedna je imala primese piletine.
Najdrastičnijih primera nedoslednosti bilo je kod pilećih kobasica. Među dvadeset ispitanih, jedna je bila sačinjena većinom od junećeg mesa, dok je druga, koja je takođe imala uglavnom junetinu u sebi, pored toga imala i 20 odsto ćuretine i svega pet odsto pilećeg mesa.
Interesantno je i da je u jednoj ćurećoj kobasici pronađeno i meso bizona. Takođe, u 27 uzoraka naučnici su pronašli ovčije meso u tragovima.
Vođa istraživačkog tima profesor Robert Haner naglašava da ovog puta u kobasicama nije pronađeno konjsko meso, kao pre dve godine.
Stručnjaci naglašavaju da ovakve nedoslednosti mogu izazvati ozbiljne zabune pri povlačenju proizvoda usled nekih sanitarnih problema. Tako na primer, ukoliko se zbog ešerihije koli povuče iz prometa junetina, koja potom pronađe način da stigne u, recimo svinjske kobasice, one se ne mogu povući sa tržišta, jer nema osnova za to.
Poseban problem može izazvati sumnja potrošača u ono što sa poverenjem kupuju, naročito onih koji iz raznih razloga, od zdravstvenih do religioznih, traže proizvode napravljene od određene vrste mesa.
