Zagađenje životne okoline razlog četvrtine prevremenih smrtnih slučajeva u svetu

Toronto, 
14. Mart 2019.
Novine Toronto, broj 
1571

Četvrtina prevremenih smrtih slučajeva i bolesti širom sveta vezane su za zagađenje i narušavanje životne okoline koje je izazvao čovek, upozorile su danas Ujedinjene nacije u izveštaju o stanju planete. 

Emisije štetnih gasova odgovorne za zagađenje vazduha, hemijski proizvodi koji zagađuju pijuću vodi i ubrzano uništavanje ekosistema potrebnih za preživljavanje milijardi ljudi izazivaju svojevrsnu svetsku epidemiju koja takođe koči privredu, navodi se u tekstu. 

Izveštaj o životnoj okolini u svetu (Global Environment Outlook, GEO), na kome je radilo 250 naučnika iz 70 zemalja tokom šest godina, takođe ukazuje na rastući jaz između bogatih i siromašnih zemalja - prekomerna potrošnja, zagađenje i rasipanje hrane na severu ubrzavaju glad, siromaštvo i bolesti na jugu zemljine kuge.

Kako nastavljaju da rastu emisije gasova sa efektom staklene bašte, klimatski poremećaji kao što su suše ili oluje mogu da otežaju život milijardama ljudi.

U toj oblasti Pariski sporazum iz 2015. godine predviđa ograničenje klimatskog zagrevanja na plus dva stepena Celzijusa, u odnosu na predindustrijsku eru.

Međutim sanitarni uticaj zagađenja, uklanjanje šuma i industrijalizovanog prehrambenog lanca su manje poznati i za to ne postiji nikakav međuanrodni sporazum o životnoj sredini poput Pariskog sporazuma o klimi. 

Izveštaj GEO koristi stotine izvora podataka da izračuna uticaj okoline na oko sto bolesti, i ukazuje na niz sanitarnih hitnih slučajeva povezanih sa raznim vrstama zagađenja.

"Osrednji" ekološki uslovi odgovorni su za oko 25 odsto smrtnih slučajeva i bolesti u svetu, navodi se u tekstu koji navodi da je oko devet miliona ljudi umrlo vezano za ekološko zagađenje 2015. godine.

U nedostatku pristupa pijućoj vodi 1,4 miliona ljudi umire svake godine od bolesti koje mogu da se izbegnu kao što su dijareja ili paraziti vezani za zagađenju vodu.

Hemijski proizvodi koji se ispuštaju u more izazivaju negativne efekte na zdravlje potencijalno na više generacija, a 3,2 milijardi ljudi živi na zemlji osiromašenoj intenzivnom poljoprivredom ili raskrčenim šumama.

Takođe se ocenjuje da zagađenje vazduha izaziva između šest i sedam miliona preuranjenih smrti svake godine.

Kada je reč o velikoj upotrebi antibiotika u proizvodnji hrane, navodi se da se time rizikuje nastajanje super otpornih bakterija koje bi mogle da postanu prvi uzrok preuranjenih smrti do sredine veka.

"Potrebno je hitno i opsežno delovanje da bi se ta situacija zaustavila i preokrenula", navodi se u rezimeu izveštaja.

Izveštaj ipak ukazuje da situacija nije nepopravljiva i poziva pre svega na smanjenje emisije ugljendioksida i upotrebu presticida. Takođe se poziva na smanjenje rasipanja u hrani, ukazujući da se baca trećina proizvidene hrane, od čega 56 odsto u najbogatijim zemljama.

"Ceo svet govori da ćemo do 2050. morati da hranimo 10 milijardi ljudi, ali to ne znači da treba da udvostručimo proizvodnju, rekla je Džojeta Gupta kopredsedavajuća izveštaja i rekla da treba da se izmeni način života. 

Izveštaj je objavljen tokom Genralne skupštine Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) u Najrobiju. Trebalo bi da podstakne raspravu o pitanju odgovornosti za štete načinjene Zemlji.