Edvard Džozef - Pregovori Beograda i Prištine i uključivanje SAD

 

Američki analitičar Edvard Džozef ocenio je da smatra da imenovanje specijalnog izaslanika predsednika SAD za mirovne pregovore Kosova i Srbije Ričarda Grenela, ukazuje da Bela kuća smatra da može da ubedi Nemačku da podrži ideju razmene teritorija između Kosova i Srbije.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Džožef je ocenio da je pojačano uključivanje SAD u dijalog Kosova i Srbije "pozitivno i uznemirujuće".

"Pozitivno je zato što svaka američka administracija koja pokazuje intenzivno interesovanje za Balkan znači nešto dobro. Već je nekoliko godina prošlo otkako su se SAD distancirale od Balkana i spustile taj region na listi prioriteta. Istovremeno, čudno je i uznemirujuće. Zašto je ambasador Grenel imenovan kada je nedavno (zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju) Metju Palmer izabran za specijalnog izaslanika (za Balkan)", rekao je Džozef.

On je kazao da Palmer ima dugo iskustvo u regionu, a da Grenel koji je dugo radio u UN ima saznanja o regionu, ali ne na istom nivou.

"Dobro je što je Bela kuća, u vreme mnogih drugih kriza, zainteresovanja da reši ovo pitanje, ali, istovremeno, čudno je i ostaje da se vidi šta to znači za američku politiku u regionu", naveo je Džozef.

On je dodao da je neobično imati dva izaslanika, naročito kada su obojica imenovani u kratkom periodu, i da se time "zaista stvara konfuzija", ali je dodao da "nije sve tako loše".

"Grenel je ambasador u Nemačkoj i, iako je tamo imao nesporazuma, svestan je o brigama Nemačke u vezi politike inicirane od bivšeg savetnika predsednika SAD (Donalda Trampa) za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koja je, izgleda, bila u korist razmene teritorija (između Kosova i Srbije). Moguće je da je Bela kuća i dalje angažovana na Balkanu i da veruje da je Grenel osoba koja može da ubedi Nemačku, iako su stavovi važnih rukovodilaca u regionu da razmena teritorije može biti rizična i destabilizujuća", rekao je Džozef.

On je ocenio da su SAD na međunarodnom planu koncentrisane na povlačenje trupa iz Sirije, na nesporazume sa Iranom, i na, trgovinski sukob sa Kinom, između ostalog, a ne na Balkan.

"Oni koji prate ovo pitanje zabrinuti su i u konfuziji kada je Grenelovo imenovanje u pitanju. Nama koji mislimo da njegovo imenovanje može da odrazi Boltonov pristup o podeli Kosova – što bi, naravno, stvorilo mnoge ozbiljne probleme u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i unutar Kosova, ne daje mnogo sigurnosti", kazao je.

Džozef je naveo da se ne zna odgovor na pitanje kako SAD vide rešenja nesuglasica između Kosova i Srbije, ali da treba čitati znakove.

"Kada je Bolton bio Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, mislim da je imao podršku za ideju o razmeni teritorija koju je favorizovala i (šefica evropske diplomatije) Federika Mogerini, za jednu vrstu podele Kosova, izgleda na severu, kod reke Ibar, gde bi četiri severne opštine pripale Srbiji, a jedan nedefinisan deo juga Srbije, Preševska dolina, Kosovu", rekao je Džozef.

On je kazao da "izgleda da su o tome nekoliko meseci razgovarali" i predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, kao i da je Mogerini to podržala, ali da se nemačka kancelarka Angela Merkel snažno usprotivila tome, kao i ostali rukovodioci u regionu.

"Na primer, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski kontinuirano se protivio toj ideji. Crna Gora je bila zabrinuta, Bosna i Hercegovina takođe, da ne govorimo o nejasnoćama oko načina sprovođenja te ideje na Kosovu. Verovatno bi bilo masovnog iseljavanja srpskog stanovništva koje živi južno od Ibra. To dovodi u pitanje i srpske verske lokacije u Dečanima, Gračanici. Ni Mogerini ni američki zvaničnici u vreme Boltona nisu objasnili kako bi rešili to pitanje", naveo je Džozef.

Upitan da li bi "stvorilo gužvu" ako i EU, kao što se očekuje, imenuje izaslanika za dijalog, Džozef je rekao da Brisel i Vašington treba da sarađuju, jer SAD ne mogu same da dovedu dve strane do sporazuma.

"Ponavljam, to i može biti razlog imenovanja Grenela, zato što je protivljenje Angele Merkel štetilo pristupu Mogerini, Boltona, Tačija i Vučića o podeli Kosova", kazao je američki analitičar.

Komentarišući uticaj na dijalog sa Srbijom rezultata vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, održanih u nedelju, Džozef je naveo da su kosovski birači s jedne strane zadali "jak udarac" Tačiju i da je jasno da ne postoji ideja da on ima mandat birača za podelu Kosova, koju bi dogovorio s Vučićem.

"S druge strane, može da se desi da (lider Samoopredeljenja) Aljbin Kurti postane premijer. I njegov pristup je pomešan, zato što je godinama insistirao na ujedinjenju Kosova sa Albanijom. On ne želi da Kosovo bude nezavisna država već da se pripoji Albaniji. To bi bilo moguće razmenom teritorija. Kurti je takođe rekao da je protiv predaje nekog dela teritorije Srbima. To je rekao nekoliko puta, ali videćemo", rekao je Džozef.

On je dodao da je Tačijeva pozicija sada oslabljena, da on ne može da vodi pregovore na poverljiv način, kao pojedinac, bez konsultacija s premijerom, i da ukoliko pokuša to da uradi, neće imati kredibilitet na Kosovu.

"Svaki sporazum koji može da postigne, može da doprinese podelama, i biće ozbiljno pitanje da li će ga Kosovari prihvatiti. Ukoliko Kurti bude premijer, ne sumnjam da će se potpuno uključiti u ove razgovore, zajedno s Tačijem, koji je, ponavljam, oslabljen na izborima jer je njegova stranka (Demokratska partija Kosova) prošla veoma slabo", naveo je Džozef.

Dodao je da je moguća koalicija Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova (DSK) iako su te dve stranke, koje su na izborima u nedelju dobile najviše glasova, veoma različite.

"Sve je moguće. Aritmetika postoji. Glavno pitanje je ko će biti premijer. Ali, ukoliko se slože o koaliciji, onda znači da dobro shvataju svrhu tog pitanja, kao i tretiranje korupcije i ekonomskih pitanja", rekao je Džozef.

On je ocenio da su za Samoopredeljenje i DSK glavni izazovi formiranje vlade i brzo delovanje kako bi se dobila podrška naroda.

"Vlada na Kosovu mora brzo da dokaže da je drugačija od prethodne i da se angažuje na iskorenjivanju korupcije i politike upotrebe vlasti u imenovanju prijatelja i bliskih ljudi na visokim pozicijama. U isto vreme, ona mora da radi sa SAD i EU, zajedno sa predsednikom Tačijem, kako bi se pronašlo održivo rešenje za protivljenje Beograda nezavisnosti Kosova", naveo je Džozef.

Beta
Novine Toronto, broj 
1584
Toronto 
10. Oktobar 2019.