Grčke vlasti dale su uveravanja da će novi migrantski kamp, koji treba da prihvati migrante iz izgorelog kampa Moria na ostrvu Lezbosu, biti spreman "za pet dana", dok su migranti na ostrvu ponovo protestovali.
"Operacija će biti završena za pet dana. Svi će biti smešteni u novi kamp", rekao je grčki ministar za migracije Notis Mitarači koji koordiniše radovima na Lezbosu poslednja dva.
Hiljade migrantskih porodica spava na putu, na trotoarima i na poljima Lezbosa već nekoliko noći od kada su ogromni požari u utorak i sredu uništili velike delove kampa Moria, kao i centar za registraciju i identifikaciju. U požarima nije bilo nastradalih.
Kamp je izgrađen 2015. godine, za migrante koji dolaze iz susedne Turske u nadi da će moći da idu dalje ka Evropi. U njemu je bilo više od 12.000 osoba uključujući 4.000 dece što je četiri puta više od njegovog prvobitnog kapaciteta.
Poslednjih godina nedostatak higijene i prenatrpanost kampa Moria kritikovale su nevladine organizacije za odbranu prava izbeglica i redovno pozivale grčke vlasti da prebace najosetljivije stanovnike u kopneni deo zemlje.
Migranti su mirno protestovali, javila je agencija Frans pres."Spasite nas Evropo", pisalo je na nekim transparentima.
Od juče 300 ljudi smešteno je u novi kamp podignut na državnom zemljištu tri kilometra udaljenom od Mitilene, glavnog mesta na ostrvu.
Vlasti su navele da će uvesti restrikcije za izlazak iz kampa zbog opasnosti od širenja zaraze korona virusom. Minsitar Mitarači rekao je da se procenjuje da bi oko 200 izbeglica moglo da bude zaraženo.
Međutim stotine migranata odbijaju da se registruju i da uđu u novi kamp navodeći da im je dosta da posle čekanja mesecima, a za neke godinama, u kampu Moria da budu prebačeni u objekte u kontinentalnom delu Grčke.
Demonstracije su već održane u subotu nedaleko od novog kampa kada su migranti uzvikivali da traže slobodu i da hoće da napuste Moriu. Bacali su kamenje a policija uzvraćala suzavcem.
Interventne jedinice poslate iz Atine poslednjih dana su blokirale novinarima pristup novom kampu.
Brojne nevladine organizacije i Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) ocenili su mere izolacije u kampovima "diskriminatornim" i "preteranim" pošto je grčka vlada ukinula izolaciju u zemlji početkom maja.
Bez obzira ko je izazvao požar u Moriji - očajni migranti zbog karantina, lokalni Grci nezadovoljni prisustvom migranata na ostrvu ili slučajnost pošto nesreća samo čeka u takvim mizernim uslovima - za ovu tragediju je u svakom slučaju odgovorna Evropa od Brisela do Berlina, Budimpešte, Varšave i Atine, ocenjuje kolumnista Blumberga Andreas Klut.
Ta situacije je posledica jednog od najgorih s duge liste neuspeha Evopske unije - nesposobnosti da popravi svoj pokvareni izbeglički sistem, ističe se u rubrici "Mišljenja" na Blumbergu.
Već godinama je jasno da će migracije iz siromašnih i ratom razorenih regiona na Bliskom istoku i u Africi biti jedan od najvećih izazova EU. Ali većina članica EU u koje se ne može stići čamcima, odbija da prihvati migracije kao svoj problem.
Ako su evropski izbeglički kampovi pakao, to je zato što Evropa implicitno želi da budu takvi. Zato su požari kao na Moriji neizbežni, kao i izbijanje bolesti, nasilja i svakog drugog oblika ljudske mizerije.
Ako EU ne popravi svoj sistem za migrante, ići će iz jedne humanitarne katastrofe u drugu i postepeno će diskreditovati svaku pretenziju da je zajednica "vrednosti", u kom slučaju se postavlja pitanje kakav je smisao EU.
Scene uništavanja i očajanja u spaljenom izbegličkom kampu u Moriji snažno podsećaju da evropska migrantska kriza zapravo nikada nije okončana, piše Obzerver u uredničkom komentaru i ističe da bi ta tragedija trebalo da posrami Evropu i natera je da deluje.
Odgovor članica EU i njenih suseda kao što je Velika Britanija, uz neke izuzetke, opet je bio sramno neadekvatan, ocenjuje sestrinski nedeljnik lista Gardijan, dodajući da je potrebno trajno rešenje za pitanje migranata.
Da požar nije uništio veći deo kampa Morija, izvesno je da bi Evropa nastavila da žmuri na skandal na svom pragu. Ipak, ocenjuje Obzerver, prizori male dece i siromašnih porodica kako spavaju na otvorenom bocnuli su savest, makar za sada i humanitarne organizacije se nadaju da će ova katastrofa biti trajna prekretnica.
Nemačka je opet bila predvodnik u nuđenju pomoći kao i tokom izbegličke krize 2015. Napravljeni su planovi za prebacivanje 400 maloletnika u 10 evropskih zemalja, od čega 150 u Nemačku. Evropska komisija je navela da će 1.600 ljudi biti privremeno smeštano na trajektu, dok je na istoj lokaciji na Lezbosu obećan veći i moderniji centar.
To su, međutim, privremene mere i mnogi lokalni stanovnici i migranti se protive novom kampu umesto spaljenog. Ali, kao i ranije, političke prepreke na nacionalnim nivou sprečavaju obuhvatnije rešenje.
Dok je nekoliko nemačkih regiona i gradova ponudilo prihvat izbeglica, ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, inače kritičar politike otvorenih vrata za migrante koju je zastupala kancelarka Angela Merkel, rekao je da fokus treba da bude na pružanju pomoći na terenu.
Takva obazrivost, ističe Obzerver, odražava zabrinutost za obnovu antiimigrantskog raspoloženja koje je ojačalo ekstremno desne populiste i ultanacionaliste, ali takođe odražava neuspeh podeljene EU da se dogovori o zajedničkoj politici za migrante i azil na osnovu deljenja odgovornosti.
