Film Ime naroda najbolji prema mišljenju publike 27. Festivala evropskog filma Palić
- Film reditelja Darka Bajića "Ime naroda", koji je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa na 27. Festivalu evropskog filma Palić, dobitnik je nagrade publike "Gorki list".
"Reč je o istorijskoj sagi o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, najmlađem gradonačelniku u istoriji Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj u drugoj polovini 19. veka. Rađen po scenariju Milovana Vitezovića, film je ispričan kroz vizuru Svetozareve ćerke Milice Miletić Tomić, istinske heroine u istoriji srpskog naroda i jedne od prvih boraca u svetu za ravnopravnost žena, a premijerno je prikazanoj upravo na Paliću", saopštili su organizatori.
Posetioci festivala su glasanjem za najbolji film i dodelom nagrade ove godine po peti put preuzeli aktivnu ulogu u sagledavanju predstavljenih ostvarenja.
"Ova nagrada uspostavljena je kao rezultata partnerstva i 22 godine duge saradnje Gorkog lista i Festivala, ali i činjenice da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija", navodi se u saopštenju.
Srpsko narodno pozorište otvara smederevski Teatar u tvrđavi
- Dramom Anje Đorđević "Smederevo 1941" u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta (SNP) iz Novog Sada, će u Smederevu biti otvorena pozorišna manifestacija Teatar u tvrđavi.
Kako su najavili organizatori, petodnevni program počeće u 20 časova predstavom posvećenoj glumcima SNP koji su stradali 5. juna 1941. godine u eksploziji municije u smederevskoj tvrđavi. Glumačku ekipu čine Milan Kovačević, Tanja Pjevac, Vukašin Ranđelović, Alisa Lacko, Gordana Đurđević Dimić.
Program će biti nastavljen sutra delom Vilijema Šekspira "Dva viteza iz Verone" u izvođenju Šabačkog pozorišta.
Festival je najpre trebalo da bude održan od 3. do 7. jula, ali je odložen za kraj septembra zbog epidemije korona virusa.
Pokrovitelji manifestacije su Smederevo i Centar za kulturu u Smederevu.
U Hongkongu ukradene marke i kaligrafije vredne 435 miliona evra
- Lopov u Hongkongu uspeo je u sred dana da ukrade kolekciju maraka i kaligrafija čija vrednost je procenjena na 435 miliona evra, saznaje se danas iz policijskih izvora.
Lopov je uspeo da uđe u stan kineskog kolekcionara Fu Čunsjaoa, u 16-spratnoj zgradi u vrlo živom kvartu Kovlun gde je za dva sata izveo krađu, rekao je policijski izvor za Frans pres.
List Saut Čajna Morning Post prenosi da je ukupna vrednost plena četiri milijarde hongkonških dolara (435 miliona evra).
Među ukradenim predmetima je kaligrafija Mao Cedunga i pet starih vrlo vrednih maraka.
Član Društva filatelista Honkgonga, Fu je bio na putu u vreme krađe koja se dogodila još 10. septembra, naveo je policijski izvor.
"Saut Čajna Morning Post" prenosi da je vrednost ukradenih predmeta utvrđena tek kada se Fuova ćerka vratila u Hongkong da pomogne istražiteljima.
Ukradeni predmeti nalazili su se u zaključanoj fijoci u stanu, navodi list.
Italijanski poslanik predložio Netanjahua za Nobelovu nagradu
Italijanski poslanik Paolo Grimoldi predložio je premijera Izraela Benjamina Netanjahua za Nobelovu nagradu za mir 2021. godine.To bi mu bilo priznanje za nastojanja da postigne mir sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Bahreinom, javljaju danas izraelski mediji.Grimoldi se smatra prijateljem Izraela i posetio je tu zemlju više puta, ali Netanjahua nikada nije sreo.
On je dobio potvrdu od komisije za nagradu o nominaciji.Dva poslanika Netanjahuovog konzervativnog Likuda su nameravala da doprinesu nominaciji Netanjahua ali ih je Grimoldi pretekao.
Oni su zamolili Izraelca Jisralea Aumana, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2005. godine, da predloži Netanjahua.Auman je za izraelske medije izjavio da bi bio srećan da Netanjahu dobije nagradu zajedno sa prestolonaslednikom Emirata, kao što je i bivši premijer Izraela Menahem Begin dobio tu nagradu zajedno s egipatskim liderom Anvarom Sadatom.
Ispostavilo se da dobitnici Nobelove nagrade mogu da predlože kandidate samo za oblast u kojoj su je oni osvojili.Predsednik SAD Donald Tramp je takođe nominovan za Nobelovu nagradu zbog doprinosa sporazumu Izraela i Emirata, a predložio ga je norveški poslanik Kristijan Tibring-Jede.
Stambeni blok projektovan u Kini sa vertikalnom šumom na balkonima zapušten zbog najezde komaraca
Stambene zgrade projektovane sa bujnom vegetacijom na balkonima toliko su obrasle "vertikalnom šumom" da vlasnici stanova izbegavaju u njima da žive zbog najezde komaraca, prenose kineski mediji.
Blok je izgrađen je 2018. u Čengduu, glavnom gradu provincije Sečuan.
Prema veb lokaciji vlasnika nekretnine, svih 826 stanova stavljenih iste godine na prodaju pronašlo je vrlo brzo kupce.
Međutim, kako navode mediji, samo se desetak porodica uselilo u zgrade.
Stanari veruju da su stanovi neuseljeni, zbog čega i vegetacija na terasama i fasadi deluje zapušteno, zbog velikog broja komaraca kojima takođe prija zelenilo.
Grenel kritikovao CNN jer nije objavio na naslovnoj strani da je Tramp nominovan za Nobela
- Specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel kritikovao je američki CNN (Si-En-En) jer nije objavio na naslovnoj strani da je predsednik Donald Tramp nominovan za Nobelovu nagradu za mir ."Nominacija Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir za sporazum Kosova i Srbije nije na naslovnoj strani Si-En-Ena. Ali zato imaju najbolje glave za tuš 2020", naveo je Grenel na Tviteru.
On je napisao da Si-En-En nije "novinska kuća već interesna grupa" uz "skrinšot" stranice na kojoj je vest o tuševima.
Grenel je ranije pre toga objavio na Tviteru da je šef Bele kuće Donald Tramp još jednom nominovan za Nobelovu nagradu za mir, ovaj put zbog "istorijskog sporazuma Srbije i Kosova".
"Donald Tramp je drugi put nominovan za (narednu) Nobelovu nagradu za mir zbog istorijskog sporazuma Kosova i Srbije", napisao je Grenel na Tviteru.
Grenel je u toj objavi preneo tvit poslanika demohrišćana u parlamentu Švedske Magnusa Jakobsona koji je naveo da je danas nominovao vlade SAD, Srbije i Kosova za Nobelovu nagradu za mir.
Koncert Zrenjaninske filharmonije u čast dva veka od završetka Gradske kuće
- Koncert Zrenjaninske filharmonije održao se u Gradskoj bašti, povodom obeležavanja dva veka od završetka izgradnje Gradske kuće u tom gradu.
Na programu "Veče filmske muzike", kao solisti nastupili su Mirna Radulović i Ljubomir Popović, a kao dirigent Mikica Jevtić.
Nekada Županijsku zgradu, Gradsku kuću u Zrenjaninu, reprezentativno barokno zdanje projektovao je peštanski graditelj Josip Fišer, a dogradili su ga i preuredili Đula Partoš i Lehner Eden.
Gradnja je počela 1817. i dovršena je tri godine kasnije, kada se u zgradu uselila administracija nekadašnje Torontalske županije.
Gradska kuća oduvek je imala funkciju sedišta lokalne uprave - prvo županije, potom Bečkerečkog, Petrovgradskog i Zrenjaninskog sreza, Skupštine opštine, a danas Gradske uprave grada Zrenjanina.
Pored funkcije sedišta gradske administracije, zgrada je istaknuti predstavnik graditeljske baštine i mnogim svojim detaljima i prostorima opravdava epitet "prve i najvažnije kuće u varoši".
U njoj je jedna od najlepših baroknih sala u Srbiji, dekorisana radovima gradskog slikara Jožefa Gojgnera, kao i vitraži, rad češkog umetnika Eduarda Kracmana iz 1902. godine. Tu je i "Pantelićev sat" iz iste godine, simboli sunca s ljudskim likom, originalni grb Torontalske županije, spiralna stepeništa i stubovi, čuveni balkon i kupole.
Nastala je na prostoru najužeg jezgra takozvanog "Varoškog kvarta" koji je urbanistički formiran još u 18. veku, na mestu stare zgrade Kraljevske kameralne uprave sagrađene krajem tog veka.
Na obali Meksika pronađeno 137 mrtvih morskih lavova
- Vlasti za zaštitu životne sredine pronašle su 137 mrtvih morskih lavova na plaži duž dela pacifičke obale na meksičkom poluostrvu Donja Kalifornija.Meksička kancelarija za zaštitu životne sredine saopštila je kasno sinoć da nema tragova povreda na telima morskih lavova od ribarskih mreža niti od eventualnih sudara sa čamcima, što su najčešći uzroci smrti ili povreda morskih lavova.
U saopštenju je navedeno da su vlasti 4. septembra dobile informaciju o morskim lavovima i započele potragu.
Tela su pronađena duž obale duge 130 kilometara u oblasti Komondu, u državi Južna Donja Kalifornija.
Uzeti su uzorci tkiva sa nekih tela za dalju analizu kako bi utvrdio uzrok smrti.
Kalifornijski morski lavovi zaštićena su vrsta u Meksiku, ali im ne preti opasnost od izumiranja.
Pramen kose Abrahama Linkolna prodat na aukciji za više od 81.000 dolara
- Pramen kose Abrahama Linkolna, zajedno sa krvavim telegramom o njegovom atentatu 1865. godine, prodat je na aukciji za više od 81.000 američkih dolara.Predmeti su prodati tokom aukcije koja je održana juče, navodi Aukcijska kuća RR sa sedištem u Bostonu.
Nijedna informacija o kupcu nije otkrivena.
Oko pet centimetara dugačak pramen kose nekadašnjeg američkog odsečen je za vreme lekarskog pregleda posle ubistva, ubrzo nakon što je Džon Vilks But smrtno ranio Linkolna u Fordovom pozorištu u Vašingtonu.
Pramen je predat je doktoru Lajmanu Bičeru Todu, šefu pošte u Kentakiju i rođaku Mari Tod Linkoln, udovice 16. predsednika, prema RR Auction. Doktor Tod je bio prisutan kada je Linkolnovo telo pregledano.
Kosa je postavljena na zvanični telegram Ratnog odeljenja koji je doktoru Todu poslao njegov pomoćnik u pošti. Telegram je primljen u 23 sata,14. aprila 1865.godine, u Vašingtonu.
Aukcijska kuća je garantovala autentičnost pramena i telegrama.
Cena od 81.250 dolara nešto je veća od 75.000 dolara za koliko se aukcijska kuća nadala da će prodati predmete.
Telegram je značajan jer je opovrgao teoriju da je tadašnji ministar rata Edvin Stenton planirao da ubije Linkolna zbog njihovih ličnih i političkih razlika.
Vremenski žig na depeši pokazuje da su vojne telegrafske linije funkcionisale u noći kada je izvršen atentat na Linkolna.
Aktivistikinje pokreta Femen u pariskom muzeju obnažile grude
- U pariskom muzeju Orse (Orsay) danas je grupa od oko 20 žena iz feminističkog pokreta Femena protestovala obnaženih grupa jer je prošle nedelja jednoj posetiteljki bilo zabranjeno da uđe u to kulturno zdanje u dekolteu, preneo je list Parizijen (Le Parisien).
Aktivistikinje su na grudima ispisale razne parole, među kojima "Nepristojnost je u vašim očima" ili "Stop seksualizaciji ženskog tela".
One su danas bez prethodne najave ušle u glavni hol muzeja i skinule gornji deo odeće. Protest je održan jer je prošle nedelje jedna posetiteljka koja se na društevnim mrežama predstavila kao Žan (Jeanne) rekla da su je na ulazu vratili jer je nosila dekolte. Morala je pre ulaska u galerije muzeja da obuče jaknu.
Umro britanski dizajner i inovator Terens Konran
- Britanski dizajner, trgovac, gostioničar i inovator Terens Konran umro je danas u 88. godini. Konran je izgradio globalnu imperiju za izradu i prodaju nameštaja, osnovao Muzej dizajna u Londonu i modernizovao svakodnevni život Britanaca.
Titula viteza dodeljena mu je 1983. godine za doprinos dizajnu i prodaji.
Doprineo je rušenju granica među klasama u Velikoj Britaniji, šireći horizonte životnih stilova većine stanovništva.
Njegov rad iz 1962. godine uključivao je inovativan stil nameštaja sa delovima koje kupac sam sklapa, i danas dominantan u dnevnim sobama Britanaca.
Prvu prodavnicu nameštaja pod imenom "Habitat" otvorio je u Londonu 1964. godine.
Otvorio je više poznatih restorana u Londonu, prvi 1953. godine, a kasnije je njihovo poslovanje proširio na Pariz, Njujork, Kopenhagen i Tokio.
U izjavi koju je objavio Muzej dizajna, Konranova porodica ga je opisala kao "vizionara koji je u korenu promenio" način na koji se živi u Velikoj Britaniji.
"U srži svega što je uradio bilo je veoma jednostavno uverenje da dobar dizajn poboljšava kvalitet života ljudi", navela je njegova porodica.
Dodala je da je Konran umro mirno u svom domu iz 18. veka, u unutrašnjosti zemlje.
