EU: Potrebno blagovremeno sprečavanje širenja novog soja korona virusa
- Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su potrebni "blagovremeni napori" za sprečavanje i kontrolu širenja zaraze novog soja korona virusa.
Novi soj korona virusa zabeležen je u Velikoj Britaniji, Danskoj, Holandiji i na Islandu.
ECDC je saopštio da iako istraživanja iz Velike Britanije pokazuju da je novi soj "znatno prenošljiviji", ne postoje naznake da izaziva teže simptome.
Pozvali su zdravstvene vlasti i laboratorije da nadgledaju širenje virusa i dele svoje podatke sa ostalim zemljama EU.
Još uvek se procenjuje da li postoji rizik od ponovnog zaražavanja novom vrstom korona virusa i da li će napravljene vakcine imati efekta na njega.
U Kongresu SAD postignut dogovor o novom paketu pomoći od 900 milijardi dolara
- Najviši zvaničnici Kongresa SAD postigli su dogovor o novom paketu pomoći od 900 milijardi dolara da bi se ublažio ekonomski pad izazvan pandemijom korona virusa.Dogovor obezbeđuje isplatu nezaposlenima u iznosu od 300 dolara nedeljno, jednokratnu isplatu od 600 američkih dolara za većinu Amerikanaca, kao i pomoć za ugrožena preduzeća, novac za škole i zdravstvene radnike.
Glasanje u Kongresu bi trebalo da bude održano u ponedeljak.Reč je o drugom velikom paketu pomoći u američkoj istoriji - posle onog od 2,3 hiljade milijardi dolara usvojenog u martu.
Nemački sud izriče presudu za napad na sinagogu u Haleu
- Nemački sud će danas doneti presudu na suđenju desničarskom ekstremisti koji je napao sinagogu Jom Kipur, na jedan od najvažnijih jevrejskih praznika, ubivši dve osobe nakon što nije uspeo da uđe u zgradu.Napad koji se dogodio 9. oktobra 2019. godine smatra se jednim od najgorih antisemitskih napada u posleratnoj istoriji Nemačke.
Optuženi Štefan Balit (28) je pokušao da uđe u sinagogu u gradu Haleu na istoku Nemačke, a napad je prenosio uživo putem društvenih mreža.
Savezni tužioci zatražili su od suda u obližnjem Magdeburgu da Balita osudi za ubistvo, pokušaj ubistva, izazivanje mržnje i pokušaj nasilnog iznuđivanja.
Oni su tražili da se on označi "ozbiljno krivim" čime bi mu bilo zabranjeno prevremeno puštanje na slobodu posle 15 godina.
Tokom suđenja, koje je počelo u julu, optuženi je priznao da je želeo da uđe u sinagogu i ubije 51 osobu.
Kada nije uspeo da otvori teška vrata zgrade, mladi desničar je pucao i ubio dve osobe, a nekoliko ranio.
Izvinio se zbog ubistva žene koja je bila u prolazu rekavši da nije želeo da ubija "belce".
Nemačke vlasti obećale su da će pojačati mere protiv ekstremizma krajnje desnice nakon napada u Haleu, ubistva regionalnog političara od strane osumnjičenog neonacista i ubistva devetoro ljudi stranog porekla u Hanau - sve se dogodilo u roku od godinu dana.
Bivša turska poslanica osuđena na 22 godine zatvora za terorizam
- Bivša poslanica prokurdske Narodne demokratske stranke (HDP) Lejla Guven osuđena je danas na 22 godine i tri meseca zatvora po optužbama za terorizam.
Sud u Dijarbakiru presudio je da je 56-godišnja Given "širila propagandu u korist terorističke organizacije".
Ona je osuđena i kao pripadnica terorističke organizacije.
Lejli Given, koja je u zatvoru od januara 2018. godine, u junu je oduzet poslanički mandat.
Kina odbacila navode da stoji iza sajber napada na SAD
- Kina je kritikovala navode američkog predsednika Donalda Trampa da iza sajber napada na SAD stoje kineski, a ne ruski hakeri.
Predsednik SAD Donald Tramp u subotu je rekao da je za hakerski napad verovatnije odgovorna Kina nego Rusija, iako je državni sekretar Majk Pompeo nešto ranije izjavio da nema mnogo sumnje da iza hakerskog napada stoji Rusija.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da se Kina protivi sajber špijunaži i da suzbija sajber kriminal.
"SAD su politizovale pitanje sajber bezbednosti bez konačnih dokaza i kontinuirano širile lažne informacije bacajući blato na Kinu u pokušaju da ukaljaju imidž Kine", rekao je portparol ministarstva Vang Venbin.
Kina se, zajedno sa SAD i Rusijom, smatra jednom od najnaprednijih vlada u sajber razvoju.
Šef Interpola: Sa isporukom vakcina očekuje se dramatični porast kriminala
- Generalni sekretar Interpola Jirgen Štok upozorio je danas da uz isporuke vakcina protiv korona virusa očekuje i "dramatični" porast kriminala.
"Sa isporukom vakcina kriminal će se dramatično povećati", rekao je u nemačkom listu Virtšaftsvohe (Njirtsćaftsnjoće).
Kako je naveo, "bićemo svedoci krađa, provala u skladišta i napada tokom transporta vakcina".
U Nemačkoj je savezna policija odgovorna za isporuku vakcina koje će se čuvati na tajnim mestima.
Evropske zdravstvene vlasti danas treba da odluče o stavljanju u promet prve vakcine.
U SAD počelo vakcinisanje vakcinom Moderne
- Bolničarka iz američke države Konektikat vakcinisana je pred kamerama protiv kovida-19 vakcinom biotehnološke firme Moderna, čime je počela kampanja vakcinacije tom vakcinom u SAD, drugom koja je odobrena po hitnom postupku.
Najavljeno je da će prve vakcinacije vakcinom te mlade biotehnološke firme, nedelju dana od početka vakcinisanja vakcinom američko-nemačkih kompanija Fajzer i BioNTek, početi danas u raznim delovima SAD.
Vakcinu Moderne protiv korona virusa odobrilo je za hitnu upotrebu američko regulatorno telo u petak.
Hiljade Belorusa ponovo demonstrirale protiv Lukašenka, oko 100 uhapšenih
- Beloruska policija je danas uhapsila oko 100 učesnika masovnih demonstracija koji traže povlačenje s vlasti dugogodišnjeg autoritarnog predsednika Aleksandra Lukašenka.
Na ulice su ponovo izašle hiljade demonstranata, ali su se, kao i nekoliko prethodnih nedelja, u različito vreme okupljali u raznim delovima Minska, navodi Rojters.
Broj demonstranata u tim grupama varirao je od nekoliko desetina do nekoliko stotina, navela je agencija Frans pres.
Policija je danas patrolirala ulicama Minska sa psima, a razmestila je veliki broj vodenih topova.
Prema podacima Beloruskog udruženja novinara, među uhapšenima su dve novinarke.
"Svaki novi protest sprečava režim da laže da su protesti okončani", kazala je Tihanovska, koja je neočekivano postala glavni rival Lukašenku na predsedničkim izborima posle hapšenja drugih istaknutih opozicionara.
Uprkos nastojanju vlasti da uguše demonstracije hapšenjima i represijom nad demonstrantima i aktivistima, masovni protesti ne jenjavaju ni posle više od četiri meseca.
Manje deportacija iz Nemačke ove godine, Srbija u vrhu liste
- Nemačka je zbog pandemije korona virusa ove godine uspela da znatno manje nego obično deportuje ljude koji nemaju pravo na boravak u toj zemlji.
Srbija je sa 608 deportovanih u vrhu liste zemalja iz kojih te osobe potiču, navodi Dojče vele.
Nemačka je do oktobra deportovala 8.802 osobe koje nisu imale pravo boravka, a prošle godine 22.097 ljudi.
Znatno smanjenje se objašnjava pandemijom korona virusa zbog koje su avionske veze proređene ili prekinute, a mnoge države odbijaju da prime svoje državljane, pod izgovorom zaštite od zaraze.
U vrhu liste nema država iz kojih je poslednjih godina u Nemačku došao najveći broj tražilaca azila, kao što su Avganistan, Pakistan i zemlje severne Afrike.
Najviše deportacija izvršeno je u Albaniju, 733, na drugom mestu je Gruzija sa 711, slede Francuska sa 639, Srbija sa 608 i Moldavija sa 525.
Uz to, do oktobra je 4.319 osoba "dobrovoljno otputovalo" iz Nemačke.
