EU mora da jasno osudi nasilne akcije

Toronto, 
24. Septembar 2021.
Novine Toronto, broj 
1703

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Medjak izjavio je da Evropska unija kao garant Briselskog sporazuma mora da osigura njegovo sprovodjenje i da nasilne akcije moraju jasno da se osude.

Povodom dešavanja na Kosovu proteklih dana, Medjak je rekao da je to "neprimerena akcija" koja je izazvala tenziju, a da s druge stane "glavna stvar" iz Briselskog sporazuma, osnivanje Zajednice srpskih opština, nije uradjena.

"Ako ste vi vodili pregovore, bili posrednik, sad morate to i da sprovedete", rekao je Medjak na debati "Proširenje EU na Zapadnom Balkanu u vreme neizvesnosti" koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

"Nasilne akcije moraju jasno da se osude, a ne da se kaže 'obe strane'. Taj ko je uradio mora da snosi odgovornost", rekao je Medjak i dodao da su to stvari na kojima EU gubi kredibilitet.

Podsetio je i da niko nije sprečio uvodjenje carina na Kosovu protivno pravilima sporazuma CEFTA, koji je sastavni deo Sporazuma o pridruživanju Kosova i EU, a da Severna Makedonija još nije otvorila pregovore iako je čak promenila ime države.

"S druge strane, ne mogu da kažem da nemam jasnu sumnju da se krize u regionu namerno izazivaju da bi se održala stabilitokratija i da bi se pokazalo da samo jaki lokalni lideri mogu da održe stabilnost", rekao je Medjak.

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović ocenio je da je problem Kosova ozbiljno usporio konsolidaciju cele EU, koja nije bila u stanju postići svoj cilj, a to je jedinstvena Evropa.

"Nijedna druga članica EU ne bi prihvatila niti bi se smirila da se njoj dogodio slučaj kao Kosovo, kao što ni Hrvatska nikad ne bi prihvatila nezavisnost Krajine", rekao je Jović, ocenivši da je nepoštovanjem principa o nepovredivosti granica napravljena velika greška i stvoren presedan.

Učesnici debate su se složili o nedostatku kredibiliteta i političke volje EU u procesu poširenja na Zapadni Balkan, kao i da najveću odgovornost u tome imaju države članice Unije.

"EU ima alate, mogućnosti i znanje šta treba da uradi, samo je pitanje da li hoće. Najveći problem je u državama članicama", rekao je Medjak.

Prema njegovom mišljenju, moraju se napraviti veliki koraci i zemljama regiona dati pristup strukturalnim fondovima EU, a vladavina prava mora ostati ključan uslov u tom procesu.

Jović smatra da EU treba odmah da primi sve zemlje Zapadnog Balkana "ovakve kakve jesu", jer su rizici čekanja veći od rizika njihovog ulaska u Uniju.

"Korisno je za EU, ako želi biti ozbiljan medjunarodni igrač, da se proširi sada, kada to još može i dokle može, ali EU u tome okleva", rekao je Jović.

Dodao je da je EU dugim oklevanjem učinila zemlje regiona "daleko više autoritarnim i nacionalističkim", a sada kada su to postale to koristi kao razlog da ih ne primi.

Primanje u članstvo jedne po jedne zemlje Zapadnog Balkana, ocenio je, ne bi podstaklo regionalnu saradnju i otvorilo bi prostor da nova članica pravi probleme i postavlja prepreke drugim državama regiona.

"Nažalost, u EU nema dovoljno političke volje i glavni teret odgovornosti za to nije toliko na samim institucijama EU nego u pojedinim članicama u kojima raste ksenofobija, nacionalizam, postoje predrasude i stereotipi", rekao je Jović.

Naučni saradnik Italijanskog instituta za medjunarodne odnose Mateo Bonomi ocenio je da pored nedostatka kredibiliteta EU u regionu postoji i problem nedostatka posvećenosti procesu proširenja obe strane, ali da EU ima veću odgovonost.

Pandemija je produbila jaz koji postoji izmedju regiona i Unije, rekao je Bonomi i ukazao da Brisel može da iskoristi vreme krize da sebi približi Zapadni Balkan umesto da održava divergenciju.

Bonomi je rekao da malo reakcija ključnih članica EU na ishod parlamentarnih izbora u Srbiji i činjenicu da u parlamentu nije pristuna nijedna opoziciona partija "na neki način otkriva da ne postoje očekivanja da će ova zemlja uskoro ući u EU".

"Dokle god EU ohrabruje nedmokratska rukovodstva u drugim zemljama i bira ih za partnere, pokazuje kakve su namere u smislu proširenja", rekao je Bonomi.