Poštovani, poštovana,
obraćam vam se ispred Ad hoc ekspertskog tima za bezbednost i stabilizaciju, koji čine vodeći eksperti iz oblasti ljudske bezbednosti, bezbednosti i odbrane, ustavnog prava, vladavine prava i pravosuđa i međunarodnih odnosa.
Tim je započeo svoje aktivnosti 15 januara 2025 godine, kao Ad hoc mehanizam o stanju i ugrožavanju ljudske bezbednosti, ljudskih prava i sloboda u republici Srbiji.
Nalazi izvršenog monitoringa i preporuke Ad hoc mehanizma saopštene su javnosti u Policy Papiru „ Izveštaj o
stanju i ugrožavanju ljudske bezbednosti, ljudskih prava i sloboda u republici Srbiji.
Period izveštavanja 15 januar – 31 mart 2025.
U prilogu vam dostavljam Non – Paper Prevencija strukturalne destabilizacije Srbije, koji je nastao kao rezultat rada Ad hoc tim eksperata za bezbednost i stabilizaciju.
U dubokom uverenju da se približavamo isteku vremena za mirno rešavanje krize u Srbiji i da se preventivnim merama mogu izbeći nasilje i oružani sukobi i da ćete podržati demokratsko razrešenje krize i stabilizaciju Srbije, želim vam sve najbolje!
Dušan Janjić
NON-PAPER
Prevencija strukturalne destabilizacije Srbije
Svrha
Ovaj dokument namenjen je domaćim i međunarodnim društvenim, poslovnim, političkim i drugim akterima čije delovanje utiče na tok aktuelne krize u Srbiji.
Dokument uzima u obzir dostupne informacije o proceni stepena ozbiljnosti krize, stanju bezbednosti u zemlji, kao i o političkoj volji, spremnosti i kapacitetima različitih aktera da doprinesu očuvanju mira i stabilizaciji situacije.
A. Srbija pred rizikom strukturalne destabilizacije
Politička i društvena kriza, udružena sa rastućom bezbednosnom nestabilnošću, obeležava svakodnevni život u Srbiji. Odgovor vlasti uključuje mere neproglašenog vanrednog stanja i puzajućeg državnog udara, što povećava rizik od dalje eskalacije bezbednosne situacije.
Predsednik Aleksandar Vučić jedan je od najuticajnijih aktera krize. Uspostavljeni monopol nad medijima, ključnim budžetskim i investicionim odlukama i upravljanjem Vlade Srbije — naročito diplomatijom, vojskom i policijom — predsednik koristi za zagovaranje vrednosti i interesa jednog dela društva i izgradnju Pokreta za odbranu države. Takvo delovanje krši duh i slovo Ustava i Zakona o predsedniku Republike, koji kao osnovnu ulogu predsednika republike utvrđuju kao izražavanje i garantovanje državnog jedinstva.
Pobunjeni građani i većinsko javno mnjenje osporavaju legitimitet takvog delovanja. To otvara pitanje ostavke ili opoziva sadašnjeg predsednika, kao i održavanja vanrednih predsedničkih izbora. Naglašena je potreba za preduzimanje primerenih aktivnosti za jačanje političke volje i postizanje političkog dogovora o uslovima za izbornu proveru vlasti.
B. Aktivnosti i mehanizam mirnog izlaska iz krize
B.1 Mere za de-eskalaciju ugrožavanja ljudske bezbednosti
• Nezavisna ekspertska komisija: Formirati telo za praćenje i izveštavanje o stanju u društvu i bezbednosnim trendovima, uz predlaganje mera za de-eskalaciju ugrožavanja ljudske bezbednosti, ljudskih prava i sloboda. Komisija bi sarađivala sa domaćim i međunarodnim stručnjacima, institucijama i organizacijama, podržavajući rad Ad hoc mehanizma mirnog izlaska iz krize i stabilizacije Srbije.
• Suzbijanje zagovaranje netolerancije, nasilja i ekstremizma: Obaveza svih nadležnih institucija je da, u okviru zakonskih ovlašćenja, primenjuju mere za suzbijanje zagovaranja netolerancije, mržnje, ekstremizma; zaustavljanje rasta policijskog nasilja i zloupotrebe tužilaštava i sudova, uključujući i prekršajne sudove.
• Uloga predsednika republike i Saveta za nacionalnu bezbednost: Usvajanje mera za zaustavljanje porasta policijskog nasilja i torture, obustavljanje postojanja i delovanja para-policijskog organizovanja i nasilja — u prvom redu koje je podržano od vladajućih stranaka, sponzorisano zloupotrebom budžetskih sredstava i iz para-legalnih izvora, podržano od strane policije i tolerisano od dela pravosudnih organa.
• Uloga Vrhovnog javnog tužilaštva: Izvršavanje zakonskih obaveza u suzbijanju ekstremističkog i para-policijskog delovanja, naročito onog povezanog sa političkim strankama, nosiocima javnih ovlašćenja i organizovanim kriminalom.
• Parlamentarna i institucionalna kontrola: Aktivirati zakonom ovlašćene mehanizme parlamentarne i druge javne kontrole delovanja bezbednosne i obaveštajne zajednice u Srbiji, naročito policije i BIA.
• Provera rada institucija od posebnog javnog značaja: Hitno preispitati da li ključne institucije — Ustavni sud, Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana — rade u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima i da li doprinose jačanju bezbednosti i zaštiti ljudskih prava i sloboda u Srbiji.
• Nacionalna bezbednosna agencija (NBA): Razmotriti osnivanje agencije koja bi bila zakonom određena kao jedan od ključnih aktera u ostvarivanju vladavine prava. NBA bi pružala ovlašćenim institucijama kritične informacije od značaja za bezbednost i odbranu Srbije, sprovodila mere zaštite od sajber i komunikacionih pretnji, štitila lica i objekte, obezbeđivala sigurnost nacionalne valute i platnog sistema, te vodila ili pomagala istrage ratnih zločina, terorizma i politički motivisanih ubistava.
• Reorganizacija policije: Stvoriti zakonske i operativne uslove za reorganizaciju policije u jedinstvenu organizaciju sa jedinstvenim lancem komandovanja i upravljanja.
B.2 Okrugli sto o stabilizaciji Srbije
Okrugli sto o stabilizaciji Srbije predstavlja ad hoc mehanizam za postizanje političkog dogovora za prevazilaženje krize legitimiteta i institucionalnih nepravilnosti u radu Narodne skupštine Srbije, Skupštine AP Vojvodina, brojnih gradskih i opštinskih skupština, kao i saveta mesnih zajednica širom Srbije.
Razlozi za uspostavljanje:
• Duboke političke i socijalne podele;
• Visok stepen nepoverenja javnosti prema vlastima;
• Sukob i nepoverenje između opozicije i vlasti;
• Ograničeni kapaciteti vlasti i opozicije za upravljanje krizom;
• Odsustvo prihvatljivog institucionalnog okvira za dijalog;
• Rizik od radikalizacije, formiranja paralelnih institucija i nasilnog otpora;
• Povezanost para-državnih struktura i organizovanog kriminala sa institucijama, posebno u sektoru bezbednosti i obaveštajnih službi.
Ciljevi:
• Postizanje političke saglasnosti o uslovima za fer i demokratske izbore;
• Obezbeđivanje mirnog i demokratskog izlaska iz političke i bezbednosne krize;
• Utvrđivanje osnovnih pravila i mehanizama za smanjenje tenzija i bezbednosnih rizika.
Učesnici:
• Predstavnici građanskih protesta, inicijativa, studentskih, stručnih, lokalnih i drugih pokreta sa relevantnom podrškom javnosti;
• Parlamentarne političke stranke.
Moderacija:
• Moderator Okruglog stola može biti pojedinac ili kolektivno telo, državljanin Srbije i/ili predstavnik međunarodne zajednice (preporučuje se Quint „petorka“);
• Izbor moderatora zahteva saglasnost svih učesnika.
Očekivani rezultat:
• Konsenzus o stvaranju uslova za slobodne i fer izbore, što podrazumeva:
o Birački spisak i onemogućavanje manipulacije sa spiskom i sprečavanje zloupotrebe biometrijskih i drugih podataka;
o Nezavisni monitoring aktivnosti republičkog data centra;
o Odluka o modelu izbornog sistema (većinski ili proporcionalni);
o Uvođenje većeg broja izbornih jedinica;
o Obezbeđivanje neposrednog glasanja i sigurnosti glasačkih listića;
o Ravnomernu zastupljenost regiona i manjinskih zajednica;
o Finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja.
Preporuke:
• Narodna skupština izabrana na vanrednim izborima trebalo bi da ima ustavotvornu ulogu;
• Potrebno je vremenski odrediti tranzicioni period. Za predsednika i ustavotvornu skupštine trebalo bi da bude kraći od zakonom utvrđenog trajanja mandata izabranih na redovnim izborima;
• Postizanje dogovora o kalendaru održavanja vanrednih izbora na svim nivoima.
C. Uloga predsednika Republike u stabilizaciji Srbije
S obzirom na zabrinjavajući stepen bezbednosne destabilizacije i neophodnosti preduzimanja mera zaustavljanja dalje destabilizacije, posebna pažnja posvećuje se ulozi predsednika republike, Saveta za nacionalnu bezbednost i bezbednosno-obaveštajne zajednice u Srbiji.
U javnosti se često postavlja pitanje: Ko će da zameni Vučića? Ovaj dokument na to ne daje odgovor, ali naglašava potrebu izborne promene vršioca ove funkcije i definiše zadatke koje bi predsednik trebalo da preduzme kako bi doprineo mirnoj i demokratskoj tranziciji vlasti i stabilizaciji Srbije.
Obaveza predsednika Republike Srbije je da:
• Inicira mere za garantovanje svojinskih prava i imovine građana, javne i državne imovine, imovine kompanija, zadruga, legata, itd., i podstiče efektivan proces restitucije kojom bi se neopravdano oteta imovina vratila vlasnicima.
• Podržava izgradnju okruženja poslovne, političke i društvene saradnje, poštovanja vladavine prava i ozdravljenja institucija, kao i solidarnosti.
• Podstiče dijalog o Strategiji reformi i održivog razvoja za narednu deceniju, uz uključivanje privrede, stručnjaka, civilnog društva i međunarodnih partnera;
• Podržava otvaranje Srbije za multinacionalne korporacije koje doprinose održivom razvoju, uz uvažavanje interesa domaće privrede i javnosti, posebno u strateškim sektorima (proizvodnja hrane, upravljanje vodama, rudarstvo i prerada retkih metala, energetika i ljudska bezbednost).
• Zakonom o predsedniku republike kao i drugim povezanim zakonima jasno odrediti prava, obaveze i odgovornost predsednika za poštovanja ustava, zakona i strateških dokumenta od značaja za održivi razvoj, stabilnost, bezbednost i odbranu Srbije. Predsednik je dužan da se pridržava ovih obaveza prilikom odlučivanju o davanju mandata za formiranje vlade, davanja saglasnosti na zakone, imenovanju sudija Ustavnog suda i diplomatskih predstavnika Srbije.
• Pri potpisivanju ukaza o proglašenju zakona, predsednik je obavezan da obrazloži odluku za davanje saglasnosti i ukaže na primerene neophodne izmene zakona i ustava;
• Doprinosi unapređenju samostalnosti pravosudnih organa i ukidanju prakse odbrane stečenih privilegija i monopole, kao i delovanja Narodne skupštine kao “stranačkog kadrovskog filtera” u pravosuđu.
• Neposredno i/ili preko Saveta za Nacionalnu bezbednost podržava pravosudne i istražne organe u suzbijanju korupcije, organizovanog kriminala i terorizma;
• Inicirati kvalitetno praćenje, preispitivanje i obaveštavanje o saradnji sa inostranim obaveštajnim službama, inicira ukidanje prakse uključivanja pripadnika BIA i VOA u tužilačke timove i u nadgledanje rada tužilaštva, uključujući uklanjanje uticaja VOA na rad Tužilaštva za ratne zločine;
• Pri obavljanju dužnost imenovanja i odlikovanja predsednik je obavezan i odgovoran za uvažavanje integriteta lica koja se imenuju ili odlikuju;
• Uvažava različitosti i podržava ostvarivanje integrativne politike. Zbog posebnog značaja međunacionalnih odnosa za razvoj, stabilnost i bezbednost Srbije kao i zbog više decenijske neaktivnosti Saveta Vlade Srbije za nacionalne manjine potrebno je, zakonom ovlastiti predsednika republike da predsedava ovim savetom.
D. Neophodne mere:
Zakonom o predsedniku republike potrebno je jasno i u skladu sa ustavom i zakonom utvrditi kriterije za odluku o amnestiji i aboliciji kao i odgovornost predsednika za nepoštovanje utvrđenih kriterija.
Potrebno je da se preispita dosadašnje delovanje predsednika republike u pitanjima od značaja za održivi razvoj. Najpre, da se okonča sadašnja praksa učešća predsednika u radu tela i organa koji donose odluke o kapitalnim investicionim projektima.
Neophodno je obezbeđivanje odgovarajuće infrastrukture i ljudskih resursa za efektivno obavljanje javne funkcije predsednika republike. U tom cilju, potrebno je preispitivanje zakonskog određenja statusa i zadataka Saveta za nacionalnu bezbednost kao važnog tela za unapređenje stanja bezbednosti i usmeravanje delovanja bezbednosne i obaveštajne zajednice.
Članovi Saveta mogu biti samo dostojni državljani Srbije, kvalifikovani i sa primernim iskustvom i referencama u oblastima strateškog planiranja i usmeravanju razvoja bezbednosti u svim njenim segmentima.
Radom Savet rukovodi predsednik republike i / ili Savetnik za bezbednost Republike Srbije.
Umesto sadašnjeg Biroa za koordinaciji službi bezbednosti, potrebno je da se formira Biro za koordinaciju aktivnosti obaveštajne i bezbednosne zajednice. Biro bi činili predstavnici Narodne skupštine, vlade Srbije i ministarstava spoljnih poslova, ministarstvo evropske integracije, unutrašnjih poslova i odbrane. Postojeći Biro za koordinaciji službi bezbednosti trebalo bi transformisati u Koordinaciono telo obaveštajne i bezbednosne zajednice koje čine rukovodioci bezbednosnih i obaveštajnih službi.
Danas Online
