U jeku napetosti između Zapada i Rusije ponovo se u medijima javila tema o kompletima za preživljavanje u ekstremnim hitnim slučajevima. Evropska unija pokrenula je inicijativu kojom poziva građane svojih 27 država članica da pripreme setove za preživljavanje za 72 sata u slučaju ekstremnih hitnih situacija, uključujući moguće sukobe.
Ova strategija pripravnosti, koju je ove godine predstavila poverenica EU za upravljanje krizama Hadja Lahbib, deo je šireg plana za jačanje otpornosti Evrope na složene i međusobno povezane pretnje.
Od lekova do karata za igru
Prema preporukama, građani bi trebalo da obezbede zalihe flaširane vode, konzervirane hrane, svetiljki, šibica, energetskih pločica, lična dokumenta u vodootpornoj torbici, gotovinu, lekove, švajcarski nožić, karte za igru i radio na baterije.
„Znanje šta učiniti u slučaju opasnosti sprečava paniku“, istakla je Lahbib, podsećajući na ispražnjene police toaletnog papira tokom prvih dana pandemije.
Inicijativa se zasniva na izveštaju bivšeg finskog predsednika Saulija Niinistöa, koji je naglasio potrebu za strateškom pripravnošću. EU takođe planira da napravi stratešku rezervu ključnih zaliha, uključujući protivpožarne avione, medicinsku opremu i alate za suzbijanje hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih opasnosti.
Neki evropski zakonodavci predlažu slanje priručnika za pripravnost svakom domaćinstvu, inspirisani primerima Nemačke i nordijskih zemalja, koje su distribuirale informativne letke i razvile aplikacije za savete u kriznim situacijama.
„Preporučujemo 72 sata samodovoljnosti“, poručila je Lahbib, naglašavajući važnost lične spremnosti za suočavanje s nepredvidivim izazovima, piše Mirror.
Kako je u aprilu ove godine pisao Euronews, krajnja desnica optužila je Evropsku komisiju za sejanje straha nakon što je predstavljen paket za otpornost koji ima za cilj da obezbedi samodovoljnost u slučaju krize.
Tri dana vanredne situacije
Lahbib je najavila novu Strategiju EU za pripravnost s desetinama tačaka, uključujući osnivanje centra za koordinaciju kriza i uputstva svim stanovnicima da spakuju komplete za hitne slučajeve s dovoljno hrane i potrepština kako bi prebrodili prva tri dana vanredne situacije.
Otkrila je sadržaj svoje torbe za hitne slučajeve i rekla svakoj zemlji EU da sastavi spisak predmeta specifičnih za pretnje s kojima se suočava njihov deo sveta.
Morao bi da sadrži fotokopije identifikacijskih dokumenata, gotovinu, radio s baterijama, punjač i bateriju za telefon, svetiljku, šibice i upaljač u slučaju nestanka struje, pribor za prvu pomoć, vodu, hranu i društvene igre da se prekrati vreme.
„Naravno da se svi nadamo da nam to nikada neće zatrebati, ali čak i u situacijama s poplavama, olujama, požarima, štagod bilo, nije loše imati neke stvari u pripravnosti“, rekao je tada danski zastupnik u Evropskom parlamentu Stine Bosse za Euronews.
Zemlje najbliže Rusiji najbolje pripremljene
Međutim, inicijativa Komisije nije izolovana i nekoliko evropskih zemalja već je preduzelo slične inicijative. Nije iznenađujuće da se čini da su zemlje najbliže Rusiji najbolje pripremljene.
Poljski ministar obrane Władysław Kosiniak Kamysz uveravao je da će svako domaćinstvo do kraja godine dobiti vodič za preživljavanje. U martu je zamenik ministra unutrašnjih poslova Wiesław Leśniakiewicz precizirao da svaki građanin mora da bude spreman da preživi 72 sata bez državne pomoći.
U Švedskoj je 18. novembra 2024. ažurirana i domaćinstvima distribuirana žuta knjižica pod nazivom ‘u slučaju krize ili rata’. U njoj je objašnjeno kako se skloniti tokom vazdušnog napada i kako napraviti komplet za preživljavanje, prenosi Večernji list.
U novembru 2024. finsko Ministarstvo unutarnjih poslova objavilo je novi online vodič za pripremu građana za „incidente i krize“ u slučaju dugotrajnih nestanaka struje, prekida telekomunikacija, velikih vremenskih događaja ili pandemije ili vojnog sukoba. Prema istraživanju sprovedenom u rujnu, 58% Finaca obezbedilo je zalihe za hitne slučajeve kod kuće u slučaju krize.
Litvanija je 2022. godine pokrenula kampanju “znanje štedi“ kako bi podigla svest o civilnoj zaštiti i pripremila se za ekstremne situacije. Ministar unutrašnjih poslova i hitne službe savetovali su kako pripremiti torbu za hitne slučajeve i držati je pri ruci. U junu 2024. estonska domaćinstva primila su vodič za bezbednost u hitnim slučajevima – ažuriran vodič “Budite spremni!“ objavljen 2022. godine. U Letoniji je Nacionalna odbrambena služba objavila ažuriranu brošuru “Šta učiniti u krizi“ kako bi domaćinstva mogla sama da se snađu tokom prva tri dana krize dok čekaju obnovu osnovnih usluga.
Francuska vlada je 2023. godine već prikazala sadržaj “kompleta za hitne slučajeve“ koji traje 72 sata u slučaju “velike katastrofe“. Ali, za razliku od švedskog priručnika, ovaj komplet za preživljavanje bio je prvenstveno namenjen pripremi građana u slučaju poplava, a ne u slučaju oružanog sukoba, prema nekoliko francuskih medija.
Nemačka savezna vlada je 2021. godine objavila i sadržaj kompleta za preživljavanje nakon smrtonosnih poplava i pandemije COVID-19. U Belgiji Nacionalni krizni centar savetuje stanovnicima da nabave komplete za preživljavanje i registruju se na stranici BeAlert kako bi primali upozorenja.
