Lavrov (76), koji već više od 20 godina vodi Ministarstvo spoljnih poslova, nije se pojavio na značajnoj sednici Saveta bezbednosti Rusije, koju je Putin održao 5. novembra.
Na sastanku sa stalnim članovima Saveta bezbednosti, među kojima je i Lavrov, Putin je naložio da se razrade predlozi za obnavljanje nuklearnih testova, koje je Rusija poslednji put sprovela 1990. godine.
Lavrov je „dogovoreno izostao“ sa sastanka, rekao je izvor za Komersant. Pri tom, ministar spoljnih poslova bio je jedini stalni član Saveta bezbednosti koji je propustio ovu značajnu sednicu.
Istovremeno, Lavrov je izgubio i status šefa ruske delegacije na samitu G20. Ove godine delegaciju će predvoditi zamenik rukovodioca administracije predsednika Maksim Oreškin, saopštio je u četvrtak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Po njegovim rečima, odluku o imenovanju Oreškina doneo je Putin.
Sam predsednik ponovo se nije odlučio da otputuje na samit G20, koji će ove godine biti održan u Južnoafričkoj Republici – zemlji koja je potpisala Rimski statut i ima obavezu da uhapsi Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda.
Godine 2025. zbog naloga MKS Putin se nije odlučio da otputuje ni u Brazil – na samit BRICS. A 2022. godine propustio je samit G20 na Baliju. U oba slučaja Lavrov je bio šef ruske delegacije.
Iskusni ruski diplomata, nekadašnji stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti UN, Lavrov je 21. oktobra vodio telefonski razgovor sa Rubijem, tokom kojeg je trebalo da razmotri uslove predstojećeg samita Putin-Tramp u Budimpešti.
Međutim, Rubio je preporučio Trampu da otkaže sastanak, a nakon toga usledile su američke sankcije protiv Rosnjefta i Lukoila – prve od povratka Trampa u Belu kuću.
Izvori Rojtersa, upoznati sa situacijom, naveli su da je razlog bila neprikosnovena pozicija Kremlja – „tražili su previše“ i odbili da prihvati prekid vatre u Ukrajini.
Sam Lavrov, nakon neuspešnog razgovora sa Rubijem, ponovo je govorio o „nacističkom režimu“ u Kijevu i zahtevao da se uklone „prvi uzroci sukoba“.
Po njegovim tvrdnjama, trenutni prekid vatre doveo bi do toga da veći deo Ukrajine „ostane pod upravom nacističkog režima“, dok bi Zapad ponovo „napumpao“ Oružane snage Ukrajine oružjem za „terorističke akcije u vidu udara po civilnoj infrastrukturi“ Rusije.
